Српска тајна служба у раљама овејаних криминалаца

Безбедносно информативна агенција (БИА), преживљава своје најтеже дане. Директор Александар Ђорђевић се спрема да напусти брод који тоне. Успео је да згрне милионе евра, и сада се повлачи на резервни положај. Испунио је план да за специјалног тужиоца за организовани криминал доведе свог блиског рођака из Чачка, адвоката Младена Ненадића. Његови сарадници су се толико осилили, да је једног од њих недавно морао да смени, јер када је ушао у његову канцеларију, начелник је држао ноге на столу. Није хтео ни да га поздрави. Агенцијом управља организована криминална група, која је гора од сваке италијанске или чикашке мафије. А, на челу те хоботнице су Рада Селаковић, начелница логистике и Зоран Станић, звани ЗИС, начелник ВИИ Управе, која се бави и прислушкивањем и посебном провером грађана. Њу је ЗИС претворио у приватно предузеће. Сервисира вождовачку и раковичку криминалну групу, подацима који су им потребни, и то за велики новац! Помаже му у томе Рада Селаковић, која је била блиска сарадница одбеглог тајкуна Данка Ђунића, и толико се осилила да може ногом да отвори врата код шизофреног Александра Вучића. По њеном налогу, након што је ТВ Пинк објавио да је на списку за хапшење у новогодишној показаној вежби “Резач“ и Данко Ђунић, тужилац је његово име изоставио са списка за хапшење! БИА по налогу Зорана Станића и Раде Селаковић даноноћно опсервира председника Николића, чланове његовог кабинета и чланове породице, о чему редовно обавештавају и Вучића, али само у мери у којој њих двоје оцене да могу да имају користи. Јер, Вођи је важно да му ЗИС доставља извештаје о његовим политичким противницима, а он може да ради шта хоће. По свему судећи, иза њих двоје остаће и много крви… У игру је укључен и начелник оперативе Јово Дробњаковић, који је лично извео акцију у којој је скоро ликвидирана службеница Министарства спољних послова Србије, која је открила пљачку од око пола милиона долара у Амбасади Србије у Вашингтону. Те паре су Селаковићева и ЗИС хтели да употребе на корумпирање српских дипломата, које би потом ЦИА уцењивала. Наиме, службеницу МИП-а, коју су службеници БИА пратили до места несреће, ударио је Јово Дробњаковић. службеним аутомобилом који користи Рада Селаковић. Током те акције, службеници БИА-е су стално извештавали Дробњаковића о маршрути њеног кретања. Она је тешко повређена, са преломом кичме, и налази се у болници, у кориту, непокретна. Случајно је преживела. БИА је заташкала овај тежак удес, који је, уствари, био умишљајни покушај убиства. Против Дробнајковића није још поднета ни кривична пријава. Селаковићева и ЗИС, створили су параполицијску организацију, од осуђиваних лица, која има задатак да ликвидира оне које Вучић означи као неподобне! Може се очекивати да акција почне првих дана пролећа. Политичке ликвидације вршиће припадници Специјалне антитерористичке јединице САЈ, чији комадант је јавни сарадник америчке ЦИА-е који је својевремено био транспортер дроге за покојног нарко-боса, Душана Спасојевића, о чему је сведочио, пред специјалним тужилаштвом Дејан Миленковић Багзи, описујући своја непосредна сазнања. О каквим личностима реч говори и њихово понашање на комеморацији погинулим радницима БИА, крајем септембра прошле године. Троје службеника је погинуло у саобраћајној несрећи 25. септембра прошле године. До стравичног удеса је дошло на магистралном путу Појате-Краљево, код црквице у Читлуку, када је аутомобил „фијат пунто“ приликом претицања подлетео под шлепер пријепољских регистрација. Селаковићева, ЗИС и њихова камарила седели су у њеном кабинету и јели прасетину, док је у ходнику трајала комеморација. ЗИС је пре неколико година, након удеса који је скривио, јурио возача ГСП-а да га убије. Није послат на циљани здравствени преглед. Неко је то спречио. Акција, због које се, по свему судећи, Ђорђевић на време повлачи је замишљена од стране једне стране службе безбедности. Селаковићева и ЗИС су пописали политичаре и “бизнисмене“ који су згрнули огромне паре. Њима нуде да изнесу паре на иностране рачуне, уз образложење да у Србији више није сигурно, и да се “не зна докле ће Вучић још владати…“. Новац ће им изнети у стране банке, уз малу провизију, а потом та страна служба намерава да га покупи са њихових рачуна, и пребаци у своје фондове. Њима нема ко онда да пружи заштиту. Тако би Вучић остао без новца својих сарадника, који, како он планира, треба да финансирају његову владавину. На списку жртава је и већина чланова Вучићеве фамилије. Хоботница из БИА описује Вучићевог брата Андреја као тешког наркомана, коме треба узети сав новац који је опљачкао.Ова акција БИА би се могла сматрати и патриотском, да је реч о новцу који би био враћен Србији, а не да оде у фондове америчке тајне службе. Треба напоменути да су и регионални центри и Центри БИА у већим градовима Србије, прерасли у праве гангстерске организације. Ко је начелница логистике Рада Селаковић? Начелница логистике у Безбедоносно-информативној агенцији Рада Селаковћ, утицајнија је у Агенцији и од директора Александра Ђорђевића. Да подсетимо читаоце, већ смо писали да је госпођи Селаковић купљен нови аутомобил марке “Тојота“, за 70 хиљаде евра, а додељен јој је и службени возач, па се по цео дан возика, уместо да је у Пожаревцу. Пре доласка у Агенцију, госпођа Селаковић је радила у једном друштвеном предузећу, у којем је извршила проневеру! Министар правде Никола Селаковић, спасио је рођаку Раду од хапшења, направљен је лажни полиграфски налаз, и без безбедносне провере запослена је у Безбедоносно-информативној агенцији, са великим утицајем. Радила је и у Институту за економске студије Данка Ђунића и Александра Влаховића. Госпођа Селаковић троши колико хоће, а намерава да се пресели да живи у Сједињеним Америчким Државама, где Селаковићи имају имовину. Њена кћерка је путовала у САД, да се привикава. Којим подацима госпођа Селаковић купује америчку усељеничку визу? Да ли је могуће да начелница у Агенцији и даље руководи, иако јавно најављује своје исељење из ове земље? Изгледа да је све могуће, па и то. Када је на фудбалској утакмици између Србије и Албаније, да подсетимо, дошло до скандалозног надлетања дрона над стадионом на којем се играла утакмица, на састанку код премијера госпођа Селаковић је тражила да се из службе одмах отпусте првих пет људи, укључујући и директора Александра Ђорђевића, и начелника београдског Центра службе. Александар Вучић је у први мах одбио такав предлог, за који се залагао и његов младоумни министар правде Никола Селаковића. Ипак, начелник београдског Центра је касније смењен, јер је Борис Тадић тражио од Александра Вучића да његови људи преузму овај најосетлиивији део службе, претећи му доказима колико је плаћао Вучића и његове, док су били у опозицији. Тројица првих људи Центра су именовањем на кључне функције, запрепастили запослене. За једног се зна да је активни сарадник Хрватске обавештајне службе, а друга двојица су криминални кадрови из бивше Демократске странке, а данас Тадићеве партије (Боже, како се зове та странка?). Београдски центар БИА, издао је више од 50 легитимација “сарадницима“ Службе, мада значке Агенције могу имати само стално запослени у БИА, на оперативним пословима, према утврђеној систематизацији. Дакле, ови “сарадници“ у БИА раде по уговору о делу! Тако се покрива њихово путовање у Хрватску и отворено шпијунирање, а они у подземљу прикупљају податке о тајкунима, виђенијим члановима мафије. Посебну опасност по БИА представља одељење које се бави “сузбијањем кријумчарења наркотика“. У њему већ деценију постоје два клана, која су међусобно супротстављена, али су, због чувања позиција, успели да се измире. Сада заједнички осигуравају транспорте наркотика кроз Србију за Европу, преко Хрватске, Мађарске и Румуније. Некада је то Служба радила, као државни посао, чиме се баве скоро све безбедоносне службе на свету, али сада службеници из наркотика преузимају домаће тржиште. Дистрибуирају дрогу политичарима, јавним личностима, које снимају и уцењују. У највећој мери су из посла истиснули полицију, која је скоро две деценије држала домаће нарко тржиште, јер је сузбијање кријумчарења наркотика и њихова дистрибуција у надлежности криминалистичке полиције. Службеници БИА који раде на сузбијању растурања наркотика имају оперативну способност, технику и овлашћења, углавном их злоупотребљавају, бавећи се трговином информацијама нарко босовима, тајкунима и странцима. Албанска мафија има повлашћену цену код ових службеника Агенције. Према подацима Обавештајне управе, десеторица службеника Агенције из овог одељења има куће у САД-у и Швајцарској! Они су посао развили и по скоро свим градовима у Србији. Директори многих тајних служби су, углавном, политичке личности. Али, заменици директора и начелници у Служби су обавезно искусни оперативци, који цео радник век су провели у “фирми“. Откуд госпођа Селаковић у тајној служби? И службеници БИА који раде на сузбијању растурања наркотика имају оперативну способност, технику и овлашћења, углавном их злоупотребљавају, бавећи се трговином информацијама нарко босовима, тајкунима и странцима. Магазину Таблоид достављени су многобројни докази о најтежем криминалу у БИА. Молимо инсајдере за разумевање, што их све одмах не објављујемо. БИА и мафија на истом задатку Центар БИА-е у Новом Саду већ неко време претворио се у приватну дружбу начелника Центра, његовог заменика и запосленог Боре Швоње са људима из врха власти, који су сумњиве криминалне прошлости и правилно распоређени по свим партијама. Начелник БИА – Центра Нови Сад је Васиљевић, родом је из Крупња, а заменик му је Весић. Бора Швоња, шеф у БИА из Новог Сада је из Осијека, где су му донедавно живели отац и мајка, а сестра његова и данас живи у Осијеку, и удата је за високог фукционера ХДЗ-а. Каква је његова подобност, ако се не зна да ли је (а, претпоставља се да није!) завршио ни средњу школу. Зна се само да је купио диплому некаквог приватног факултета. О томе пише Таблоидов инсајдер из Новог Сада Пише: Инсајдер Б – 31 Поменуто друштво заједно са Душаном Бајатовићем, Милошем Вучевићем (градоначелник Н.Сада), Дејаном Мандићем (бивши начелник за финансије Н.Сада и одскорашњи директор ЗИГ-а), Мирчићем (председник покрајинског одбора СРС), Бојаном Пајтићем, Ненадом Чанком, Момом Миловићем (у време када није у затвору), Томиславом Боканом (Дрина, Дунав, Динара), др Александром Милованчевим (директор Луке), Игором Бечићем (потпредседник парламента Р.Србије) и његовим потрчком Владимиром Врбашким (власник семенског дорадног центра Пионир у Србобрану), и са мафијашима Пером Матијевићем, Мирком Дубројом, Амиџом и Вуковићем, у свакодневним дружењима злоупотребљавају јавна предузећа, јавне финансије, судство и тужилаштво за своје приватне послове, правећи стратегију шта ће се десити ако на будућим изборима победи Александар Вучић, Борис Тадић, Бојан Пајтић или неко други. Чине једни другима противзаконите услуге, наплаћују пенале, тале се… Сваког дана се већ од 13 сати, па и касније, састају у полузатвореним ресторанима и хотелима града Новог Сада, и на местима по Фрушкој гори (ресторан Поште, Електродистрибуције..), Иригу и Врднику, до раних јутарњих сати, правећи баханалије и своје стратегије, у обиљу добре хране, алкохола, дроге, педерлука и музике… БИА се срозала до неслућених размера, приватно се користе уређаји за прислушкивање непријатеља и проверу својих пријатеља, како би се обезбедило ефикасније пословање поменутог круга. У БИА је од скоро Игор Бечић запослио свог брата по оцу. У том друштву често бивају и неке судије из Новог Сада, као и људи из тужилаштва, и директори свих јавних предузећа из Новог Сада, у којима још има понешто новца. Полупијани и мамурни одлазе на посао, а посао им почиње у преподневним сатима уз јутарње пијење кафе у Флyинг Дутцхману, Карми, ДеГусту, Времеплову, све седећи са поменутом мафијом. Отац Милоша Вучевића, Зоран Вучевић, венчани је кум са извесним Јаном Жишком, који је у својој приватној каријери до сада отворио и затворио 37 предузећа, која су се махом бавила преваром грађана Војводине и привреде Војводине, а од тих 37 предузећа, пет је било отворено на име Зорана Вучевића! Највећу штету држави и становништву нанело је његово предузеће „Ш-комерц“, које је 90-их година као банка направило пирамидалну пљачку 184.000 Војвођана, и том приликом опљачкало од грађанства стотине милиона марака. Зоран је свом добром пријатељу рекао да је у време предизборне кампање Александру Вучићу дао 500.000 еура, како би његов син преузео партију од Игора Мировића и постао градоначелник. После избора, Милош Вучевић је опљачкао и огромну своту новца од великих привредника града Новог Сада и директора јавних предузећа, где је новца било у тој мери да се његов отац Зоран уплашио да му је син погубио курс, и да је незајажљив у пљачки, тако да извесно време нису били у комуникацији. Милош Вучевић је пре четири месеца поставио Дејана Мандића из финансија града за директора ЗИГ-а, из разлога што планирају да оплоде до тада опљачкан новац кроз будуће инвестиције изградње зграда у Новом Саду, и њих двојица преко новоотворених фирми, као и преко фирме Вучевићеве доскорашње љубавнице Иване Кулаш, граде неколико зграда у Новом Саду, за себе и свој рачун. Вучевић је директора ЗИГ-а Вишњића сменио из разлога што је он сам тражио новац од новосадских грађевинских предузећа, преко договора њих и Вучевића. Потпуно криминализовани, доктор Александар Бата Милованчев, преко предузећа своје жене Мире Ач, продаје Бајатовићу цеви за гасификацију војвођанских места по надуваним ценама. Бечић, Вучевић и Мандић преко извесног господина Збиљића су извршили притисак на Ружицу Ђинђић која је непосредно пред пад Бориса Тадића купила фирму Јужна Бачка, као саставни део Електровојводине, да Збиљићу прода пакет деоница у тој фирми, или ће је они хапсити, што је и учинила. Јоргованка Табаковић пустила је Збиљићу кредит од 700.000 еура, и он је у АПР-у именован као акционар Јужне Бачке, а остала тројица су добила по Шкоду Супер Б, и извлаче паре из поменуте фирме. Дејан Мандић је деведесетих година био председник младих СПС-оваца у Суботици, на тешке ургенције је завршио економски факултет и запослио се у ПУ Новог Сада -Одељењу за привредни криминал. Одмах потом ступио је у контакт са новосадским мафијашима, талећи се са њима. Долазио је тобоже у контролу ПП Вуковић из Ветерника, јер је та фирма примала новац за жирално продавање немачких марака. После уплате новца на ПП Вуковић, фирма уплатилац је била обавештавана да су дошли инспектори за привредни криминал, и да ће бити откривени, те је ПП Вуковић уместо марака људима уваљивао своје уље, изузетно лошег квалитета. Одмах потом Дејан Мандић међу првима је на лицитацији купио грађевинску фирму у Темерину, уцењујући људе као инспектор за привредни криминала, за 50.000 марака, у којој је одмах отпустио неколико десетина запослених радника, а имовину распродао. То је одрадио преко Агенције за продају државних предузећа у Новом Саду, тако што је дошао у тобожњу контролу у дату агенцију. Дејанов лични пријатељ био је и Дарко Шарић, код кога је Дејан запослио рођену сестру своје жене, која је била главна домаћица у резиденцији на Татарском брду, а њен муж је био у обезбеђењу те виле. Дејан Мандић је одмах потом отворио болницу за лечење наркомана на излазу из Новог Сада у вили од неколико спратова, заједно са Дарком Шарићем. Након тога, постаје саветник генералног директора Тржнице Нови Сад, у којој је опљачкао око 600.000 евра! Дејан Мандић је променио више партија, био је члан: КПЈ, СПС, Нова Србија, ДСС и на крају СНС. У свом власништву поседује неколико станова и кућу у Новом Саду, као и модеран кафић на Сомборском булевару. Дејан Мандић је са извесним новосадским мафијашима подигао кредит од 600.000 еура преко фантомске фирме у НЛБ банци, и том приликом су као хипотеку дали обично пољопривредно земљиште од 30.000 евра у Руменци, а лажно процењено као грађевинско земљиште. Наравно, кредит није враћен. После свега Бајатовић, као најмоћнији човек ове приче, поклонио је око 150.000 евра Центру БИА-е у Новом Саду, који су за тај новац изградили СПА центар са теретаном и сауном. Колико новца је још било у игри, то се не зна. Уочи Нове године одржана је прослава у организацији Петра Матијевића, у његовом ресторану Рибарац. Присуствовали су и начелник БИА – Центар Нови Сад и његов заменик. Сво време су се грлили са Зораном Шћепановићем председником Управног одбора ФК Војводина, који је дан касније ухапшен у чувеној Вучићевој показној вежби масовног хапшења. Градоначелник Вучевић је у емотивној вези и са Оливером Симовић, која је радила у градској управи, а сада ради у ЗИГ-у. Због ње је смењен Вишњић бивши директор, јер није знао да је она у вези и са њим и са Вучевићем. Оливерина сестра ради у хотелу Електровојводине на Фрушкој Гори, као шеф. Ивана Кулаш је бивша љубав. Она је извршни директор у ЗИГ-у. Градоначелник је, такође, на таштино име купио и аутомобил марке Нисан Кашкаји. Зграде у којима се налазе и станови Игора Бечића и Владимира Врбашког од по 560 квадрата, зидао је тајкун Војислав Гајић и његова мафијашка фирма Александар градња. Станови се, иначе, налазе у улици Булевар ослобођења у Новом Саду. Врбашки је купио и стан у Београду и кући на Флориди (САД) посланику СНС-а Зорану Бабићу. мајор Горан Митровић / Таблоид http://www.vaseljenska.com/misljenja/srpska-tajna-sluzba-u-raljama-ovejanih-kriminalaca/