Писма са села којег нема: ВИРУС
Овдје царују тишина, она „слеђена“ како ју је назвао Душан Костић, и самоћа шира и од најшире дистанце прописане мјерама НКТ, и свему је мјера плави стакленац неба и далека обзорја позлаћена везом залазећег сунца. И докле око сеже, нема никог ко би дојавио да се овдје дише без маске, дубоким удисајем плућа начетих деценијским […]
Читать дальше...