Marta Kos: Brisel sve zabrinutiji zbog Srbije, procenjuju se nove isplate
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je da Evropska komisija i dalje procenjuje da li Srbija ispunjava uslove za "isplate na osnovu finansijskih instrumenata EU".
"Sve više smo zabrinuti oko toga šta se dešava u Srbiji. Od zakona koji podrivaju nezavisnost susdstva do suzbijanja demonstranata i ponovljenog mešanja u nezavisne medije", istakla je za briselski portal Politiko (Politico).
Taj portal piše da se Srbija se suočava sa mogućnošću gubitka do 1,5 milijardi evra finansijskih sredstava Evropske unije, te da Evropska komisija razmatra da ih ukine zbog demokratskog nazadovanja i bliskih veza zemlje sa Rusijom.
Podsećaju da Srbija nije članica EU, ali kako je počela pregovore o pridruživanju 2014. godine, ima prava na sredstva i grantove da joj pomogne u sprovođenju pravnih reformi.
Poslednjih nedelja unutar EK postoji inicijativa da se uskrati taj novac, rekla su za Politiko četiri zvaničnika EU koji rade sa zemljama u procesu proširenja, a čija imena nisu objavljena.
Navode i da je Danijel Apostolović, ambasador Srbije pri EU i glavni pregovarač za članstvo, rekao da je uveren da neće doći do suspenzije finansiranja, da Srbija ne odustaje od nastojanja da postane punopravni član Evropske Unije.
Sporne izmene pravosudnih zakonaEU je javno kritikovala pravne reforme koje je progurao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, podseća portal.
Kada su u januaru usvojene sporne izmene pravosudnih zakona, Kos je upozorila da to predstavlja "ozbiljan korak unazad, jer su ti amandmani usvojeni na veoma brz i netransparentan način".
Brisel je to nazvao "glasanjem za ograničavanje nezavisnosti pravosuđa".
Venecijanska komisija, pravno savetodavno telo Saveta Evrope, treba da donese stručno mišljenje o tim zakonskim izmenama krajem aprila.
To mišljene bi moglo da bude podsticaj za Evropsku komisiju da zamrzne finansiranje za Srbiju, rekla su dva EU zvaničnika za Politiko.
Ističu i da je Kos rekla da će tražiti da Srbija uskladi svoje pravne zakone sa preproukama Venecijanske komisije.
Politko prenosi i navod Apostolovića da je Beograd jasno rekao da će slediti preporuke Venecijanske komisije čim one stigle.
Zabrinutost i zbog odnosa Beograda i MoskveEU je za Srbiju je izdvojila više od 586 miliona evra u nepovratnim grantovima od 2021. do 2024. godine, kao dodatnih 1,5 milijardi evra koji zavise od reformi.
Prema podacima Vlade Srbije, zemlja je dobila više od 70 milijardi evra sredstava i investicija od EU od 2000. godine, prenosi Politiko dodajući da Srbija "dugo hoda po žici u odnosima sa EU, održavajući bliže veze sa Moskvom u isto vreme dok dobija novac iz Brisela".
"Kao zemlja kandidat mi takođe očekujemo da Srbija bude uz nas oko spoljne politike i da se bliskije uskladi sa našim stavovima", rekla je Kos za taj portal bez eksplicitno pominjanja Rusije.
Politiko dodaje da se Vučić, koji je održavao bliske veze sa Moskvom tokom celog rata sa Ukrajinom, žalio zbog sporog tempa pregovora za članstvo u EU.
"Strpljenje EU sa Beogradom se istanjilo poslednjih meseci sa kritičkim izveštajem o procesu proširenja zemlje u novembru u kome se upozoarava na nazadovanje i anti -EU narative na 'najvišem nivou' srpske politike", piše portal.
Tenzije su se dodatno rasplamsale u decembru kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izostao sa samita EU-Zapadni Balkan, navodi Politiko.
Portal dodaje da je u martu Srbija bila na meti kritika zbog izveštaja o nasilju i neregularnostima tokom lokalnih izbora u deset opština, zajedno sa upadom policije na Rektorat beogradskog Univerziteta kada je došlo do sukoba demonstranara i policije.
Plan rasta EU za Zapadni Balkan je krajem 2023 usvojila Evropska komisija, sa ciljem jačanja procesa približavanja regiona Zapadnog Balkana Evropskoj uniji i jačanja reformi i regionalne saradnje.
Zbog neispunjenih obaveza, koje taj plan predviđa, Srbija je već dobila oko 50 mliona evra manje.
Četiri godine Srbija nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima o članstvu.