Srpsko-ruskom centru više od dva miliona evra iz budžeta Srbije

Srpsko-ruskom humanitarnom centru isplaćeno je gotovo 2,3 miliona evra iz budžeta Srbije u proteklih deset godina, pokazalo je istraživanje Radija Slobodna Evropa (RSE).

Ali, nema pojašnjenja kako se taj novac troši.

Vlasti u Beogradu i Moskvi godinama ćute na pitanja radu i finansiranju zajedničkog centra u Nišu, na jugu države, osnovanog za pomoć u vanrednim situacijama.

RSE je, po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja, došao do prvih podataka o godišnjim izdvajanjima Srbije za Centar.

Centar je od 2014. godine "vlasnik" namenskog računa koji služi za prebacivanje budžetskog novca.

Odgovor Uprave za trezor Ministarstva finansija pokazuje da je na taj račun "leglo" više od 268 miliona dinara (2,29 miliona evra).

A na pitanja o ulozi Centra i njegovim finansijama do objave teksta nisu odgovorili ni Centar, ni Ambasada Rusije, niti Vlada Srbije i njena ministarstva.

Srpsko-ruski centar je, međudržavnim sporazumom, osnovan pre 14 godina, a Moskva ga opisuje kao "najznačajniji na Balkanu" za reagovanje na vanredne situacije i elementarne nepogode.

Oprema za gašenje požara, vozila i trenažni poligoni nalaze se nadomak drugog najvećeg aerodroma u državi.

Po pravilu, Centar reaguje na poziv Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije.

Zapadne države su, međutim, izrazile sumnju da se radi o pokušaju uspostavljanja obaveštajne i vojne baze - ukazujući i na blizinu Centra vojnoj bazi NATO na Kosovu.

Kako je Centru uplaćivan novac?Odgovor Uprave za trezor pokazuje da je Srpsko-ruskom centru novac isplaćivan iz budžeta MUP-a Srbije.

Iako je račun Centra aktivan od 2014, dostavljeni izveštaji ne beleže uplate u prve dve godine.

Prvi podaci su za 2016. godinu.

Godišnji iznosi variraju, a drastično su porasli 2024. kada je Centru iz budžeta uplaćeno oko 55 miliona dinara (470 hiljada evra).

Naredne, 2025. godine, dobili su 48 miliona dinara (410.000 evra).

Kao svrhe uplate, naznačeni su "promet robe i usluga", "ostale kapitalne dotacije međunarodnim organizacijama" ili "druge transakcije".

Ali, nema preciznijih pojašnjenja – da li je, primera radi, ovaj državni novac namenjen za plate, kupovinu opreme, aktivnosti Centra ili nešto drugo.

Javno dostupnih izveštaja o njegovom radu nema.

"Ovakav nivo netransparentnosti u vezi sa finansiranjem, upravljanjem i statusom institucije koja koristi javna sredstva otvara pitanja legitimnosti, odgovornosti i adekvatnog nadzora nad njenim radom", ukazuje za RSE Maja Bjeloš iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Ko finansira Srpsko-ruski centar?Prema međudržavnom sporazumu iz 2012. godine, za Centar su nadležni Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije i rusko Ministarstvo za civilnu zaštitu i vanredne situacije.

Trebalo bi da bude registrovan kao međuvladina humanitarna neprofitna organizacija.

Ali, javno dostupne baze u Srbiji ne pokazuju da li je tako zaveden.

Naime, Centar ima svoj matični i poreski broj, ali nema ga u bazi Agencije za privredne registre Srbije.

Tu bi se moglo videti da li centar zaista ima status međuvladine organizacije.

U sporazumu, po kojem su Beograd i Moskva osnovali Centar, navodi se i da se njegov rad može finansirati iz državnih budžeta, grantova i donacija, ili od prihoda koje Centar zarađuje pružanjem usluga – kao što su obuke.

A pored računa u Upravi za trezor, koji služi za transfer državnog novca, Srpsko-ruski centar ima još 16 bankovnih računa – 11 deviznih i šest dinarskih.

Otvoreni su u istom danu, 15. februara 2023. godine, u privatnoj Aik banci.

Pretragom registra Narodne banke Srbije, RSE je utvrdio da su svi aktivni.

Nije poznato da li ovi računi služe za dodatno finansiranje Centra, ko mu uplaćuje novac i zašto, niti je Centar za RSE odgovorio na pitanja o njima.

RSE je ranije utvrdio da je Srbija sa 1,8 miliona dolara finansirala kompleks zgrada nadomak niškog aerodroma u kojima se Centar od 2012. nalazi.

Srpsko-ruski humanitarni centar je tada tvrdio da je ruska strana uložila 41 milion dolara.

A kako se danas plaćaju zaposleni, oprema i ostali troškovi, Radiju Slobodna Evropa nisu odgovorili ni Centar, ni vlasti u Srbiji i Rusiji.

Nema zvaničnih podataka koliko Centar ima zaposlenih.

Na sajtu su dostupna imena direktora i ko-direktora, sa srpske i ruske strane.

Rešenja o njihovim imenovanjima – nema.

Ko se obučava u Centru?Zvanična svrha Srpsko-ruskog humanitarnog centra je da pruži podršku u vanrednim situacijama, kao što su nesreće i prirodne katastrofe.

Fokus im je, kako se vidi u njihovim saopštenjima i objavama na društvenim mrežama, na obuci vatrogasaca i spasilaca iz Srbije, učenika i studenata, volontera i planinara.

Kroz Srpsko-ruski humanitarni centar je, prema njihovom izveštaju za 2025. godinu, prošlo oko 1.300 polaznika.

Instruktori, od kojih su mnogi dolazili sa akademije Ministarstva civilne odbrane Rusije, obučavali su ih za prevenciju, reagovanje i upravljanje u vanrednim situacijama.

Među polaznicima je najviše bilo pripadnika Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.

Takođe, u Centru su obučavane vatrogasne jedinice Naftne industrije Srbije, koja je od januara 2025. pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva.

Obuku su pohađali i pripadnici Republičke uprave civilne zaštite bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska.

Tehnika i oprema Srpsko-ruskog centra, ustupljena je Sektoru za vanredne situacije MUP-a Srbije više od 2.800 puta tokom 2025. godine - tvrdi Centar na svom sajtu.

"Usled ograničene transparentnosti u pogledu njegovih aktivnosti i rezultata, teško je pouzdano proceniti stvarni obim i doprinos Centra u civilnoj zaštiti", ocenjuje Maja Bjeloš iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Tokom 2025. pustili su u rad novi vatrogasno-spasilački poligon. Koliko je koštao i ko ga je platio, nije odgovoreno za RSE.

Srpsko-ruski humanitarni centar su obilazile delegacije Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i ruskog Ministarstva za vanredne situacije, na čelu sa visokim ruskim zvaničnicima.

Pripadnici Centra bili su u protekle dve godine i na vežbama u Rusiji i Belorusiji – jedna od njih je velika vežba "Bezbedan Arktik", održana u arktičkoj zoni Rusije krajem januara 2025.

Vežba, sa testiranjem i prikazom nove opreme, održana je u vreme rastuće vojne konfrontacije Rusije i Zapada u ovom strateški važnom regionu.

Ko traži odgovore o radu Centra?Šta radi Srpsko-ruski humanitarni centar, Srbiju je pitala i Evropska unija.

U odgovoru za RSE, Brisel podseća da je još 2023. zatražio da Srbija dostavi informacije o aktivnostima Centra u Nišu.

"Važno je obezbediti da aktivnosti centra budu u potpunosti usklađene sa Mehanizmom civilne zaštite EU, čiji je Srbija član, kao i sa širim obavezama Srbije u duhu pregovora o pristupanju EU", dodaje se u odgovoru Evropske komisije.

Centri poput niškog, na osnovu međudržavnog sporazuma sa Rusijom, ne postoje u državama članicama Evropske unije.

A Srbija je, kao članica evropskog mehanizma civilne zaštite, pomoć EU koristila više puta – na primer, tokom pandemije korona virusa ili razornih majskih poplava 2014. godine.

Za srpski sektor civilne zaštite iz Brisela je do sada stiglo više od 250 miliona evra pomoći, podaci su delegacije EU u Srbiji.

A Unija, u odgovoru za RSE, naglašava i da želi da računa na Srbiju kao na pouzdanog partnera.

"Kao što smo više puta istakli, odnosi sa Rusijom i režimom Vladimira Putina ne mogu biti 'uobičajeni' dok Rusija vodi ničim izazvan i neopravdan agresorski rat na evropskom tlu u Ukrajini", zaključuje se u saopštenju Evropske komisije.

Srbija, uprkos pozivima Brisela, od februara 2022. odbija da uvede sankcije Kremlju.

Bliski odnosi zvaničnika Beograda i Moskve nisu se prekinuli.

A posebnu pažnju je tokom ranijih godina izazivao i zahtev Rusije da Beograd dodeli diplomatski status osoblju Srpsko-ruskog centra.

Reč je o specijalnom statusu koji za sobom povlači određene privilegije, poput slobode kretanja, ne samo u Srbiji već i u regionu, kao i imunitet u slučaju počinjenog krivičnog dela na teritoriji Srbije.

Vlasti u Srbiji do sada nisu odobrile takav status Centru, ali ne odgovaraju za RSE šta se dešava sa tim zahtevom.

Bivši diplomata Srećko Đukić podseća da je Zapad bio izričito protiv toga da Centar dobije diplomatski status, zbog sumnji da njegova uloga prevazilazi humanitarni mandat – odnosno, da može služiti kao poligon za jačanje političkog i bezbednosnog uticaja Rusije u jugoistočnoj Evropi.

"Smatraju da je to obaveštajno gnezdo Ruske Federacije na Balkanu, obaveštajni centar. Tako ga tretiraju", dodaje on.

Te optužbe su tokom godina odbacivali i Centar i vlasti u Srbiji.

Zatvaranje Centra u Nišu zatražio je i deo opozicije u Srbiji, tražeći da se ukine međudržavni sporazum po kojem je osnovan.

Srećko Đukić ne vidi spremnost vlasti za takav potez.

"Ona nije ni sposobna, ni hrabra da ga ukine. Centar joj ne smeta, a može joj koristiti kao oslonac za rusku podršku, jer su veze vlasti sa Rusijom vezane za krajnje osetljive stvari, poput odnosa sa Kosovom, i energetike – nafte i gasa", dodaje on.

Ocenjuje i da je postojanje Centra važno za Moskvu, posebno u vremenu konfrontacije s Zapadom nakon invazije na Ukrajinu.

"Za Rusiju je jako bitno da Centar ostane, sa političko-bezbednosnog aspekta. Jer ipak, po samoj definiciji, centar spada u sektor bezbednosti, a taj sektor je dosta osetljiv, rastegljiv i može se u raznim situacijama eksploatisati", zaključuje Đukić.

Centri za vanredne situacije, poput niškog, postoje i u drugim državama sa kojima Moskva ima dobre političke veze, kao što su pojedine bivše sovjetske republike.

Jermenija je, tako, među državama gde Moskva poslednjih deset godina ima centar, koji sarađuje sa centrom u Srbiji.