Od milionske zarade do minusa: Poslovanje NIS-a u godini američkih sankcija

Posle godina profitabilnog poslovanja, Naftna industrija Srbije (NIS), koja je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva, beleži gubitak.

To pokazuju poslednji objavljeni finansijski izveštaji za 2025.

Izveštaj, koji se odnosi na matično preduzeće NIS objavljen na sajtu Agencije za privredne registre, pokazuje neto gubitak od oko 104 miliona evra.

NIS do zaključenja teksta nije odgovorio na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) šta je uslovilo gubitak i u kojoj meri su za to razlog sankcije Sjedinjenih Američkih Država (SAD).

Posle više odlaganja, primena sankcija prema najvećoj naftnoj kompaniji u Srbiji i jedinoj koja eksploatiše i prerađuje naftu u većinskom ruskom vlasništvu, počela je 9. oktobra. Cilj sankcija SAD je da spreče da Rusija, kroz profit od energenata, finansira rat u Ukrajini.

NIS Grupa, osim matičnog preduzeća Naftne industrije Srbije, obuhvata i druga zavisna preduzeća u zemlji i inostranstvu. Među njima su Petrohemija Pančevo i kompanije preko kojih NIS posluje u Bosni i Hercegovini, Rumuniji i Bugarskoj.

Izveštaj koji se odnosi na celu NIS Grupu, a koji je početkom februara objavila kompanija, pokazuje da je Grupa zabeležila gotovo dva puta manji gubitak - u iznosu od oko 47,8 miliona evra.

Odakle razlika u iznosima?Razlika u iznosima, pojašnjava ekonomista i profesor na Fakulteta FEFA Goran Radosavljević, ukazuje da je NIS Grupa na nekoj drugoj strani ostvarila profit, kojim je nadoknadila gubitak matičnog preduzeća.

Radosavljević za RSE ističe da se iz izveštaja ne vidi jasno kako je NIS nadoknadio deo gubitka, ali ni to da su američke sankcije naškodile toj kompaniji u meri koja bi ugrozila njeno poslovanje.

"Osim što su ih sprečili da naprave neku veću dobit, kao što je to bio slučaj u prethodnim godinama, kada je NIS beležio dobit u stotinama miliona evra", kaže Radosavljević.

Prema njegovim rečima, ozbiljniji uticaj sankcija tek se očekuje, pogotovo u slučaju da se pregovori oko prodaje ruskog udela u NIS-u oduže.

Ruski Gasprom njeft i mađarska MOL Grupa i dalje čekaju "zeleno svetlo" američkih vlasti na okvirni sporazum o prodaji ruskog udela u NIS-u koji su postigli sredinom januara.

"Mislim da Amerikanci u ovom trenutku imaju bitnije stvari. Takođe mi se čini da ruska strana kupuje vreme i da ona nema nameru da izađe iz NIS-a", ocenjuje Radosavljević.

Šta otkrivaju finansijski izveštaji?U finansijskom izveštaju NIS-a objavljenom na sajtu Agencije za privredne registre, kompanija navodi da sankcije mogu imati "negativan uticaj u pristupu međunarodnim finansijskim tržištima i transakcijama u američkim dolarima".

Praktično od početka primene sankcije, na NIS-ovim pumpama u Srbiji moguće je plaćati samo gotovinom ili domaćim platnim karticama.

Sankcije takođe, kako se navodi, mogu dovesti do "potencijalnih smanjenja prihoda i profitabilnosti usled ograničenih trgovinskih aktivnosti".

U kakvim okolnostima posluje NIS?Gotovo četiri meseca primene sankcija i kriza na svetskom tržištu nafte i naftnih derivata usled sukoba na Bliskom istoku koji su počeli krajem februara.

To su okolnosti u kojima se trenutno nalazi najveća naftna kompanija Srbije.

Međutim, globalni rast cene nafte, kaže Radosavljević, nema uticaja na NIS, jer trećinu ili četvrtinu nafte koju koristi za preradu dobija iz eksploatacije domaćih izvora u Vojvodini na severu Srbije.

"Oni pumpaju domaću naftu iz koje imaju najveću dobit. Cena na svetskom tržištu ne utiče na cenu domaće nafte. Šta više, sa rastom cene nafte na svetskom tržištu, oni dodatno valorizuju (dodaju vrednost) domaćoj nafti", pojašnjava Radosavljević.

Dodaje da na poslovanje kompanije nije imala uticaj ni odluka države o ograničavanju cene goriva na pumpama od 20. marta, jer je država ujedno smanjila akcize.

Nameti države, koji podrazumevaju akcize i porez na dodatu vrednost (PDV) do smanjenja akciza činili su više od polovine maloprodajne cene goriva na pumpama.

Dokle se stiglo sa pregovorima?Pregovori o prodaji ruskog udela u NIS-u mađarskoj MOL Grupi i dalje traju nakon potpisanog okvirnog sporazuma, koji je sredinom januara prosleđen američkim vlastima.

Prvobitni rok za pregovore, koji je isticao 24. marta, produžen je do 17. maja. Dok traju pregovori, NIS-u je u više navrata produžena licenca za rad. Ova koja je na snazi ističe sredinom aprila.

Američke vlasti su inače zbog poremećaja na tržištu privremeno suspendovale sankcije na rusku naftu koja se nalazi na moru, sa ciljem obuzdavanja cene energenata koje skaču zbog rata u Iranu.

To znači da Rusija naftu koja se nalazi na tankerima u moru može nesmetano prodavati kupcima širom sveta.

Potez je naišao na oštre kritike Ukrajine i evropskih saveznika, dok je Moskva pozdravila odluku američkih vlasti.

Gasprom njeft i mađarska MOL Grupa nisu odgovorili na ranije upite RSE da li se i šta menja u pregovorima oko NIS-a sa novim geopolitičkim okolnostima.