Bombe i molotovljevi kokteli: Serija napada na lokale u Beogradu

"Bila su tu vatrogasna kola i policija. Od komšija sam čula da je neko namerno zapalio lokal", kaže Sandra za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Živi u strogom i prometnom centru Beograda, i svaki dan prolazi pored restorana na koji je 19. marta rano ujutru bačen zapaljiv predmet.

"Mogao je neko da nastrada, jutrima ovuda šetam psa", navodi Sandra za RSE.

Ovo nije prvi slučaj ciljanog napada na ugostiteljske objekte u glavnom gradu Srbije, često u blizini institucija i turističkih atrakcija.

U prošloj godini zapaljeno je najmanje osam kafića i restorana, a napadi su nastavljeni i 2026.

Od početka godine zapaljeno je najmanje pet lokala.

Scenario je u svim slučajevima sličan. Maskirana osoba, ili više njih, tokom noći razbija izlog, ubacuje ručnu bombu ili molotovljev koktel u lokal i beži.

Posledica je materijalna šteta, povređenih nema, a mesto je zatvoreno do daljeg.

Policija odgovara hapšenjima pojedinih počinilaca, uglavom mlađih osoba, o čemu javnost obaveštava kratkim saopštenjima.

Ne odgovara, međutim, na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) o motivima napada.

Nije poznato ni da li je reč o izolovanim incidentima ili organizovanoj akciji kriminalnih grupa.

Šta se zna, a šta ne o napadima?Talas napada zapaljivim i eksplozivnim napravama zadesio je kafane i barove više krajeva Beograda poput Zemuna, Vračara, Novog Beograda, ali i centra grada, koje svakodnevno posećuje veliki broj ljudi.

U više slučajeva počinioci su privedeni.

MUP je objavio da je u četiri različita slučaja uhapšeno sedam osoba - za bacanje bombe na zemunsku pivnicu, novobeogradski restoran, izazvanje požara u restoranu na Paliluli i paljenje prostorija dve firme u Surčinu i Voždovcu.

Protiv njih su podnete krivične prijave "za izazivanje opšte opasnosti i nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih naprava".

Ali, osim šturih saopštenja o privođenjima, MUP nije komentarisao eventualne motive.

"Razlog mogu biti trvenja u podzemlju oko podele plena. Mafija to radi i kao upozorenje onima koji se ne povinuju njenim zahtevima. Sve u svemu, odraz je opšteg kriminala koji vlada ovom zemljom", ocenjuje za RSE kriminolog Dobrivoje Radovanović.

On navodi da je deo mafijaškog delovanja i reketiranje, odnosno iznuda novca od vlasnika ugostiteljskih objekata.

Model, kako dodaje, podrazumeva da kriminalci traže novac u zamenu za "zaštitu" od drugih pripadnika "podzemlja".

"U suprotnom, prete nasiljem, uništavanjem imovine ili drugim vidom štete", kaže Radovanović.

Policija je 3. februara u Beogradu uhapsila četiri osobe zbog iznude.

Tužilaštvo je saopštilo da se sumnja da je jedan od uhapšenih odlazio u ugostiteljske objekte, "nudeći usluge obezbeđenja i zaštite od takozvanog 'vračarskog klana'" i unapred tražio novac za te "usluge".

U saopštenju se navodi da je za "zaštitu" tražio do 150.000 evra godišnje, kao i da je "oštećenima pretio da će, ukoliko ne prihvate, trpeti posledice po život i poslovanje".

'Potpis devedesetih'Osim barova i restorana, na meti napada su i automobili.

Policija je u različitim slučajevima uhapsila trojicu osumnjičenih, za paljenje više vozila.

Opozicione stranke oštro su kritikovale vlast zbog dešavanja na ulicama Beograda.

Nakon serije incidenata, Zeleno-levi front zatražio je ostavke čelnika beogradske policije, navodeći da "piromani slobodno šetaju gradom".

"Paljenja lokala su potpis povratka u devedesete. Beograd nije bezbedan grad dokle god policija hapsi samo maloletne izvršioce, a ne i nalogodavce", rekao je predsednik opozicione Stranke slobode i pravde Dragan Đilas.

Devedesetih godina prošlog veka, u vreme ratova na prostoru bivše Jugoslavije, bombaški napadi i kriminalni obračuni dešavali su se gotovo svakodnevno.

Međunarodna izolacija zemlje dovela je do porasta stope kriminala, a Beograd je bio preplavljen oružjem sa ratišta i mafijaškim ubistvima.

"Ovo sada traje neko vreme, ali je pre toga bila duga pauza", ocenjuje kriminolog Dobrivoje Radovanović.

On dodaje da državni organi sporo procesuiraju počinioce i upozorava:

"Ako država okleva, kriminal će rasti."

Da li je Beograd bezbedan grad?U ranim jutarnjim satima kada je 19. marta u centru grada zapaljen restoran, vlasnica obližnjeg lokala još nije stigla na posao.

Za RSE kaže da je videla vatrogasna kola.

"Bilo je 7:30 časova, deca su krenula ka Drinki (osnovnoj školi Drinka Pavlović). Prepoznala sam komšijsku decu i izašla sam da vidim da li upadaju u paniku i da ih ispratim, da se uverim da je sve u redu", priseća se.

Njen sugrađanin, David navodi da ne šeta ulicama sa strahom, ali dodaje da je "svestan da živi u Beogradu".

"Sad da izađe neko da puca ne bi mi bilo čudno", rekao je on za RSE.

Prema izveštajima Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i nadležnih tužilaštava, bezbednosna situacija u Srbiji i Beogradu u 2025. i 2026. bila je stabilna, a fokus u njihovom radu je, kako se navodi, na suzbijanju trgovine narkoticima i visokotehnološkog kriminala.

Ocena MUP-a je da je Beograd siguran grad.

Ipak, prema Globalnom indeksu organizovanog kriminala, Srbija je najlošije rangirana zemlja Zapadnog Balkana.

Ova organizacija sa sedištem u Ženevi, navodi da su u zemlji rasprostranjeni iznuda i reketiranje.

"Preduzeća, naročito u sektoru ugostiteljstva, su pod pritiskom da prihvate nelegalne aktivnosti u zamenu za zaštitu", navodi se u analizi.

Prema Globalnom indeksu, Srbija je i u poređenju sa evropskim državama u vrhu liste po kriminalu.

Od 44 države Evrope, lošije od Srbije rangirane su jedino Rusija, Ukrajina i Italija, podaci su Globalnog indeksa organizovanog kriminala.