Arapski saveznici SAD suočavaju se s teškim izborom u iranskom ratu
Uhvaćeni u unakrsnoj vatri rata Sjedinjenih Američkih Država i Izraela protiv Irana, američki saveznici u Persijskom zalivu suočavaju se s teškim izborom: da zadrže svoj odbrambeni stav ili se uključe u borbu protiv Islamske Republike.
Iran je ispalio hiljade dronova i raketa na američke vojne i diplomatske objekte i oštetio ključnu energetsku infrastrukturu u Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE), Kataru, Bahreinu i Kuvajtu od početka rata 28. februara. Zatvaranjem Ormuskog moreuza, glavne arterije za globalne isporuke nafte i gasa, Teheran je takođe onemogućio svojim arapskim susedima izvoz njihovih ključnih proizvoda.
Suočene s, kako smatraju, egzistencijalnom pretnjom, Saudijska Arabija i UAE – najveće ekonomije i vojne sile Zaliva – razmatraju prelazak na ofanzivniji stav, pokazuju izveštaji medija, za šta stručnjaci kažu da bi moglo da ih izložiti još oštrijoj iranskoj odmazdi.
Pratite blog uživo RSE o sukobu na Bliskom istoku.Eksperti kažu da je malo verovatno da će se Saudijska Arabija i UAE direktno uključiti u rat, ali da bi mogli da prošire svoju logističku podršku SAD i izvršiti ekonomski pritisak na Iran.
"U praksi, 'pridruživanje ratu' bi najverovatnije značilo veći pristup američkih snaga bazama i vazdušnom prostoru, strože sprovođenje mera protiv iranskih komercijalnih i finansijskih mreža u Zalivu i strogo ograničene odbrambene vojne akcije – ne neograničenu kampanju bombardovanja Irana", rekao je Kristofer Dejvidson (Christopher Davidson), stručnjak za bliskoistočnu politiku i saradnik na Univerzitetu Darem u Velikoj Britaniji.
'Ucene' iz IranaČini se da je to već u toku. Rijad je nedavno pristao da dozvoli američkim snagama da koriste vazduhoplovnu bazu Kralj Fahd, koja se nalazi blizu Crvenog mora na jugozapadu te kraljevine, objavio je 23. marta Volstrit žurnal (The Wall Street Journal).
To bi označilo značajnu promenu. Saudijska Arabija, kao i njeni arapski susedi, obećala je da njen vazdušni prostor i vojni objekti neće biti korišćeni za napade na Iran.
Iran je optužio zalivske države, od kojih mnoge imaju američke vojne baze, da pomažu američke ratne napore. Ministar spoljnih poslova Irana Abas Arakči rekao je 25. marta da postoje "dokazi koji pokazuju da su regionalne zemlje pružale usluge Amerikancima".
Rijad je 21. marta naredio proterivanje iranskog vojnog atašea i četiri zaposlena u ambasadi, navodeći kao razlog kontinuirane iranske napade na saudijskoj teritoriji.
Nekoliko dana ranije, saudijski ministar spoljnih poslova Fajsal bin Farhan rekao je novinarima da "strpljenje zemlje s iranskim napadima nije neograničeno" i dodao: "Verovanje da zemlje Zaliva nisu sposobne da odgovore je pogrešna procena."
U protekle tri nedelje, Iran je dronovima i raketama gađao ključne naftne rafinerije u Saudijskoj Arabiji, najvećem svetskom izvozniku nafte. Iran je takođe pogodio američku ambasadu u Rijadu.
UAE su poslednjih nedelja preduzeli mere protiv institucija povezanih s Iranom, zatvorivši bolnicu, društveni klub i nekoliko škola.
Prošle nedelje, UAE su zatvorili Iransku bolnicu, državnu zdravstvenu ustanovu u Dubaiju. Bolnica, koja zapošljava oko 700 ljudi i kojom upravlja Iransko društvo Crvenog polumeseca, bila je jedna od najstarijih zdravstvenih ustanova u toj zemlji.
U najoštrijoj kritici koja je stigla iz UAE, ministar spoljnih poslova šeik Abdulah bin Zajed Al Nahjan je 22. marta na X naveo da njegovu zemlji neće "ucenjivati teroristi", što je izgleda bila referenca na Iran.
Njegova izajava je bila odgovor bivšem francuskom ambasadoru u SAD Žeraru Arou (Gerard Araud), koji je kritikovao izjave savetnika predsednika UAE Anvara Gargaša, koji je rekao da fokus Abu Dabija ne bi trebalo da bude na postizanju prekida vatre s Teheranom, već na obuzdavanju iranske "nuklearne pretnje, raketa, dronova i zastrašivanja moreuza".
Iranski dronovi i rakete su takođe pravili haos u Kataru, Bahreinu i Kuvajtu, oštećujući naftna i gasna postrojenja i izazivajući nestanke struje. SAD i Izrael su takođe gađali iransku civilnu infrastrukturu, uključujući skladišta nafte i postrojenje za desalinizaciju.
'Veoma ranjiva' na kontranapadeUprkos eskalaciji retorike, malo je verovatno da će Saudijska Arabija i UAE rizikovati da uđu u direktan vojni sukob s Iranom, kažu stručnjaci.
"Obe zemlje imaju infrastrukturu koja je veoma ranjiva na iranski napad – elektrane, postrojenja za desalinizaciju i stambene blokove", rekao je Sajmon Henderson (Simon), direktor programa Zaliv i energetska politika u Vašingtonskom institutu za bliskoistočnu politiku.
"Obe zemlje takođe imaju manjinske šiitske muslimanske zajednice naklonjene Iranu ", dodao je on. "Veće uključivanje u rat samo će pogoršati njihov težak položaj."
Ako Islamska Republika preživi rat sa SAD i Izraelom, zalivske države će se suočiti s još ohrabrenijim i radikalnijim Iranom, kažu stručnjaci. Ali ako dođe do kolapsa režima, to bi moglo da izazove haos i da se prelije u region.
Najbolji scenario za zalivske države nije promena režima, već "uglavnom indirektna, pažljivo odmerena podrška SAD, koja ponovno uspostavlja odvraćanje od Irana, produbljuje bezbednosne veze s Vašingtonom i ograničava iranski uticaj bez izazivanja veće eskalacije po pitanju nafte u Zalivu", rekao je Dejvidson s Univerziteta u Daremu.
"Najgori ishod bio bi da dublje, posebno ofanzivno, učešće Saudijske Arabije ili UAE doprinese podsticanju ciklusa iranskih i proksi napada koji oštećuju energetska postrojenja, remete plovidbu u Ormuskom moreuzu, teraju investicije i uvlače ih u dug, skup regionalni rat", dodao je on.