Ustavni sud Kosova: Dekret Osmani nema pravno dejstvo, Skupština ima 34 dana da izabere predsednika
Poslanici Kosova imaju više od mesec dana da izaberu novog predsednika države, nakon što je Ustavni sud u sredu poništio dekret aktuelne predsednice Vjose Osmani o raspuštanju Skupštine.
Osmani je 6. marta donela dekret uz obrazloženje da ispunjava ustavnu obavezu jer predsednik nije izabran najkasnije 30 dana pre isteka mandata aktuelnog predsednika.
Međutim, Ustavni sud je ocenio da dekret nema pravno dejstvo.
U svom obrazloženju Ustavni sud navodi da, ukoliko u roku od 34 dana – računajući od dana stupanja odluke na snagu – poslanici ne izaberu predsednika, Skupština se raspušta i raspisuju izbori.
U odluci Ustavni sud navodi da se Skupština Kosova raspušta u tri slučaja: ako se Vlada ne formira u roku od 60 dana od imenovanja mandatara, ako 2/3 poslanika glasa za raspuštanje Skupštine i ako u roku od 60 dana od dana početka procedure, predsednik Kosova nije izabran.
"Sud je, uzimajući u obzir specifičan kontekst okolnosti konstituisanja Skupštine 11. februara 2026. godine, procenio da Skupština nije imala na raspolaganju 60 dana, u kom roku je trebalo da se završi postupak izbora predsednika", navodi se u odluci Ustavnog suda.
Ova odluka dolazi nakon što je Ustavni sud uveo privremenu meru na dekret predsednice Osmani do donošenja konačne odluke u ovom predmetu.
Šefica poslaničke grupe Pokreta Samoopredeljenje, Arberie Nagavci, ukazala je da je sud potvrdio da je dekret predsjednice Osmani o raspuštanju parlamenta bio u suprotnosti s Ustavom.
Dodala je da se postupci funkcionera moraju voditi "sa visokim stepenom odgovornosti, bez ličnih animoziteta".
"Ovaj trenutak treba da posluži kao vrijeme za razmišljanje i angažovanje izabranih predstavnika građana, kako zemlja ne bi ušla u novu krizu i ponovljeni ciklus izbora", napisala je Nagavci na Facebooku.
Prema njenim riječima, u narednim danima Samoopredeljenje će raditi na izboru novog predsjednika kako bi se izbjegli novi izbori, ocjenjujući da su oni "nepotrebni i nepravedni".
Na odluku Ustavnog suda reagovali su i stručnjaci za politička i pravna pitanja.
Ehat Miftaraj iz Kosovskog instituta za pravdu napisao je na Facebooku da je presudom naglašeno kako ne postoji ustavna norma niti sudska praksa koja obavezuje poslanike da ostanu u sali tokom izbora predsjednika.
U međuvremenu, politički analitičar Iljir (Ilir) Deda ocijenio je da je Ustav "jednom zauvijek" razjasnio pitanje izbora predsjednika.
"Ukratko, ako ne možete da se dogovorite – bez nametanja, ide se na izbore", rekao je on.
Zahtev za ocenu ustavnosti dekreta o raspuštanju Skupštine podneo je premijer Kosova Aljbin Kurti u ime Vlade.
Proces izbora predsednika Kosova propao je 5. marta zbog nedostatka kvoruma u Skupštini.
Kandidati za predsednika bili su Gljauk (Glauk) Konjufca i Fatmire (Kollcaku) Kolčaku, koje je predložila vladajuća stranka Samoopredeljenje.
Za opozicione stranke, dva imena koja je prethodno predložila vlast su neprihvatljiva, te insistiraju na političkom dogovoru ili kandidatu koji je prihvatljiv za sve.
Sama Osmani je htela da se kandiduje za drugi mandate ali, ali nije imala podršku političkih stranaka.
Prema Ustavu Kosova kandidat za predsednika Kosova mora da ima dvotrećinsku većinu glasova poslanika u Skupštini koja broji 120 mesta, odnosno najmanje 80 glasova.
Ukoliko u prva dva kruga glasanja nijedan kandidat ne osvoji neophodan broj glasova u trećem krugu je dovoljna prosta većina, odnosno najmanje 61 glas uz neophodan kvorum od 80 prisutnih poslanika.
Prema Ustavu, ukoliko izbor ne uspe u tri kruga, prevremeni parlamentarni izbori moraju biti održani u roku od 45 dana.