Iranski dalekometni napad na Dijego Garsiju stavio Evropu u stanje visoke pripravnosti

Evropske su dale sve od sebe da se ne upletu previše u rat SAD i Izraela protiv, koji je sada u četvrtoj nedelji. One su razmatrale da li da pomognu u deblokiranju Ormuskog moreuza, ali su navele da će to učiniti tek posle prekida vatre i poželjno uz mandat Ujedinjenih nacija.

Međutim, 21. marta pretnja se približila kada je Iran dokazao da njegove rakete imaju potencijal da dosegnu evropske gradove.

Teheran je ispalio dve balističke rakete prema Dijego Garsiji – zajedničkoj američko-britanskoj bazi u Indijskom okeanu, oko 4.000 kilometara od iranske teritorije – što je naglo privuklo pažnju zvaničnika u Briselu i šire.

Iran je pod vladavinom pokojnog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija održavao ograničenje dometa svojih balističkih raketa na 2.000 kilometara.

Pratite naš blog uživo u sukobu na Bliskom istoku.Hamnei je ubijen u američko-izraelskom napadu na Iran 28. februara. I, izgleda, sata tog ograničenje nema – na veliku nelagodu Evrope.

Brisel je već upleten u rat bliže kući – opštu rusku invaziju na Ukrajinu, koja je sada u petoj godini. Evropska unija je dosad poslaa više od 70 milijardi evra vojne pomoći.

"To je za nas nova dimenzija iranskog rata", rekao je jedan visoki zvaničnik EU za RSE pod uslovom da mu se ne navodi ime. "Budimo iskreni, naše protivvazdušne odbrane su trenutno prilično iscrpljene."

Mnoge evropske zemlje su doprinele protivvazdušnoj odbrani Kijeva, ali su takođe shvatile da postoje značajne praznine u protivvazdušnoj odbrani na kontinentu ako bi ikada bila stavljene na test. Iako poseduju visokokvalitetnu tehnologiju kao što su Patriot, SAMP/T i IRIS-T raketni sistemi, nekoliko evropskih ministarstava odbrane otvoreno priznaje da postoji značajan nedostatak presretača.

Evropa bi se takođe mučila protiv takozvanih napada zasićenja koje Rusija koristi u Ukrajini, u kojima su sistemi protivvazdušne odbrane preopterećuju naletom ometanja, sajber napada, dronova i različitih tipova raketa.

Evropa se i dalje u velikoj meri oslanja na SAD kad je reč o zaštiti od pretnji raketa dugog dometa. Upravo tu dolazi do izražaja potencijalna pretnja Irana Evropi.

Komentarišući napade na Dijego Garsiju, izraelski vojni komandant Ejal Zamir je primetio da "Te rakete nisu namenjene gađanju Izraela. Njihov domet doseže evropske prestonice; Berlin, Pariz i Rim su svi u direktnom dometu pretnje."

Majkl Horovic, nezavisni stručnjak za odbranu koji živi u Izraelu, rekao je 21. marta za RSE da se "Iran više ne može posmatrati kao pretnja koja je ograničena na Bliski istok".

"On pravi kapacitete namenjene povećanju troškova i za udaljenije protivnike", rekao je Horovic, dodajući da "sam Evropljanin, bio bih zabrinut".

Član britanske vlade Stiv Rid (Steve Reed) rekao je 22. marta da je jedna raketa lansirana ka Dijegu Garsiji "podbacila", dok je druga raketa "presretnuta". Takođe je odbacio izraelske tvrdnje da bi Evropa mogla biti meta, dodajući da "nije bilo procene koja bi potkrepila tvrdnje da Iran planira da napadne evropske gradove balističkim raketama ili da ima kapacitet da to učini".

Iranski dronovi su dosad presretnuti iznad britanskih vojnih baza na Kipru, dok je članica NATO-a Turska početkom marta presrela tri balističke rakete.

Mada NATO nije dao novu izjavu za RSE od napada na Dijega Garsiju, zapadni vojni savez je uputio na saopštenje kada je Turska uspešno presrela te napade.

"Dosad je NATO BMD (odbrana od balističkih raketa) bio efikasan protiv iranskih raketa u Turskoj, što je upravo ono za šta je i osmišljen", rekla je za RSE Oana Lungesku (Lungecu), bivša portparolka NATO-a i sada saradnica u Kraljevskom institutu ujedinjenih službi za za odbrambene i bezbednosne studije (RUSI).

Zvaničnik NATO-a koji je govorio za RSE pod uslovom da mu se ne navodi ime takođe je napomenuo da je NATO BMD osmišljen upravo da izdrži i iranske rakete – ne nužno ruske – kada je prvi put konstruisan početkom 2000-ih i postao operativan 2012. godine.

Komandni centar se nalazi u Nemačkoj u vazduhoplovnoj bazi Ramštajn, dok se stvarna raketna odbrana nalazi u poljskim i rumunskim bazama. U Turskoj se nalaze radari, a Španiji ima četiri broda s kapacitetima za BMD u svojoj pomorskoj bazi Rota.

Međutim, ne treba se zavaravati: NATO BMD ima značajan američki pečat što čime je Evropa zavisna od američke vojne zaštite.

Robert Pščel (Pszczel), bivši zvaničnik NATO-a i sada stručnjak za bezbednost u varšavskom tink-tenku Centar za istočne studije, rekao je za RSE da je "radna pretpostavka da je sistem operativan i da radi tačno ono što treba da radi".

"Naravno, to je poseban sistem s ključnim elementima koje su obezbedile SAD", dodao je on.