Nathan Sales: Uspeh u Iranu meriće se brzinom opadanja iranskih napada

Ciljevi Vašingtona u ratu sa Iranom su istovremeno vojni i politički, uključujući neutralisanje pretnje koju Teheran predstavlja za Sjedinjene Države i njihove saveznike, kao i stvaranje uslova za političke promene unutar zemlje, kaže Nathan Sales, bivši ambasador Sjedinjenih Država zadužen za borbu protiv terorizma, koji je sada saradnik u programima za Bliski istok pri Atlantic Councilu u Vašingtonu.

Sales kaže da će ključni kratkoročni pokazatelj uspeha biti koliko brzo će početi da opadaju iranski napadi. Prema njegovim rečima, pad broja napada raketama i dronovima pokazao bi da američka kampanja slabi sposobnost Irana da nastavi sa napadima.

"Mislim da su operacije usmerene na bezbednosne službe takođe važne, jer su to elementi režima koji bi pokušali da uguše svaki ustanak, svaku buduću pobunu iranskog naroda da povrati demokratiju i slobodu u svojoj zemlji".

Ambasador Sales je takođe upozorio da bi rat mogao da stvori bezbednosne pretnje i izvan Bliskog istoka.

RSE: Kako biste opisali ciljeve Sjedinjenih Država u ovoj fazi rata sa Iranom?

Nathan Sales: Postoje dva cilja: jedan koji se odnosi na bezbednost i drugi koji se odnosi na budućnost Irana.

Kada je reč o bezbednosti, mislim da je cilj Vašingtona da neutrališe pretnju koju Islamska Republika predstavlja za Sjedinjene Države i za naše saveznike i partnere u regionu. Zato vidite fokus na balističkim raketama, na podršci iranskog režima terorističkim posredničkim grupama i na nuklearnom programu iranskog režima.

Mislim da je cilj predsednika (Donald Trump) da oslabi i uništi te kapacitete kako Amerikanci u regionu i naši partneri tamo više ne bi bili ugroženi nasiljem iranskog režima.

Ali postoji i politički cilj. Predsednik je govorio o tome da se približava trenutak oslobođenja za iranski narod koji dugo pati. Već 47 godina oni su žrtve Islamske Republike. Oni su prve i najdugotrajnije žrtve režima mula u Teheranu.

Mislim da vojna aktivnost ima za cilj da oslabi temelje Islamske Republike i da stvori prostor, da otvori prilike da narod Irana povrati svoju vladu i uspostavi sistem koji je demokratski i koji poštuje njihova ljudska prava.

RSE: Da li su se ti ciljevi promenili od početka rata 28. februara?

Nathan Sales: Mislim da nisu. Prošlo je tek oko četiri dana od početka borbenih operacija. Mislim da su poruke koje dolaze iz Bele kuće bile dosledne tokom tih dana. Neposredni ciljevi su vojni, balističke rakete, terorizam i nuklearno oružje, dok postoje i dugoročniji ciljevi, a to je da se iranskom narodu omogući da povrati svoju vladu i uspostavi slobodu i demokratiju.

RSE: Ako Iran i dalje može da napada američke objekte u regiji, partnere u Zalivu i ključnu energetsku infrastrukturu, kako bi Sjedinjene Države merile uspeh u tom slučaju?

Nathan Sales: Mislim da će se uspeh u kratkom roku meriti tempom kojim iranske oružane snage mogu da nastave da terorišu svoje susede, uključujući američke objekte i američke snage u regionu.

Videli smo zaista šokantnu upotrebu vojne sile protiv civilne infrastrukture u Bahreinu, Kataru, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Omanu, Jordanu i Izraelu. Lista se nastavlja.

Ono što želimo da vidimo jeste da broj tih napada počne da opada. To bi bio dokaz da vazdušna kampanja uspešno identifikuje lansere balističkih raketa i zalihe balističkih raketa, kao i objekte povezane sa dronovima koji se mogu koristiti za njihovo lansiranje.

Mislim da je to ključni kratkoročni pokazatelj uspeha, koliko brzo mogu biti degradirani ti iranski kapaciteti.

RSE: Ako vojna pozicija Irana slabi, šta bi, po vašem mišljenju, trebalo da bude sledeća faza američke politike?

Nathan Sales: Mislim da je početna faza operacije bila osmišljena da eliminiše civilno i vojno rukovodstvo režima, zajedno sa potiskivanjem protivvazdušne odbrane režima.

Kada Sjedinjene Države i naši partneri postignu vazdušnu nadmoć, a mislim da su veoma blizu toga, fokus će se preusmeriti na eliminisanje balističkih raketa, dronova i drugog oružja koje Iran koristi za napade na američke objekte, kao i na civilnu infrastrukturu u regionu.

Takođe počinju da se pojavljuju izveštaji da su Sjedinjene Države i Izrael počeli da gađaju bezbednosne službe koje su bile odgovorne za masakr hiljada mirnih demonstranata u januaru ove godine. To je važno iz više razloga. Predsednik je postavio crvenu liniju i upozorio režim da ne masakrira sopstveni narod. Oni su to upozorenje ignorisali i ipak nastavili. To je, dakle, mera odgovornosti i sprovođenja te crvene linije.

Ali mislim da su operacije usmerene na bezbednosne službe takođe važne jer su to elementi režima koji bi pokušali da uguše svaki budući ustanak iranskog naroda da povrati demokratiju i slobodu u svojoj zemlji. Ukoliko Sjedinjene Države u kratkom i srednjem roku uspeju da oslabe te instrumente represije, to će pomoći iranskom narodu dok pokušava da povrati svoju zemlju i obnovi vlast koja odgovara građanima i poštuje njihova prava.

RSE: Koji je, po vašem mišljenju, glavni rizik ako ovaj rat potraje?

Nathan Sales: Svaki rat nosi rizike. Ali isto tako, i nepreduzimanje akcije nosi rizike. Mislim da postoje neki neposredni rizici, a jedan od njih je rizik od žrtava među američkim snagama i partnerskim snagama. Već smo videli izveštaje da je šest američkih vojnika izgubilo život u Kuvajtu. To je tragično. Američki narod odaje počast njihovoj žrtvi i oplakuje njihov gubitak. Nažalost, u borbama poput ovih dolazi do žrtava i moramo biti realni da ćemo verovatno pretrpeti i nove tragedije i gubitke kako rat bude trajao.

Drugi rizik na koji će Vašington morati da obrati pažnju jeste mogućnost da se bezbednosne službe u Iranu čvrsto drže vlasti i odbijaju da priznaju realnost i predaju vlast civilima ili nekoj vrsti prelazne vlasti.

Način upravljanja tim rizikom, mislim, ima dva aspekta. Kao što sam pomenuo, vršenje vojnog pritiska na instrumente represije je jedan deo toga.

Takođe postoji potreba da se identifikuju i iskoriste podele i pukotine unutar bezbednosnih službi. Treba pokušati da se identifikuju možda pragmatičari ili ljudi koji nisu toliko ideološki orijentisani, a nalaze se na pozicijama vlasti i otvoreni su za saradnju sa Sjedinjenim Državama i iranskim narodom kako bi se olakšao prelazak ka budućoj demokratskoj državi. To je težak posao. Veoma je teško identifikovati ljude koji su pouzdani, koji imaju autoritet i kredibilitet unutar iranskog sistema, a istovremeno su spremni da rade sa iranskim narodom na putu ka demokratiji.

Ali to je jedan način da se upravlja rizikom da ostaci režima pokušaju da se održe na vlasti i povuku narod sa sobom dok se režim urušava.

RSE: Koliko je podrška saveznika važna u ovom sukobu ako se on produži i postane teže obuzdati ga?

Nathan Sales: Mislim da je podrška saveznika izuzetno važna. Počeo bih time da kažem da je naš najvažniji saveznik u ovom naporu sam iranski narod.

Iranski narod je taj koji će biti na terenu i koji će biti odgovoran za rušenje diktature Islamske Republike koja njima vlada već 47 godina i za zamenu te diktature demokratijom koja poštuje slobodu i ljudska prava. To je najvažniji saveznik kojem se iko može nadati.

Pored toga, Sjedinjene Države bi imale koristi i od doprinosa evropskih saveznika koji se takođe suočavaju sa pretnjom nuklearnog Irana, Irana koji podržava terorizam ili Irana koji ima balističke rakete koje mogu da dosegnu Evropu.

Takođe će Sjedinjene Države tražiti podršku naših partnera i saveznika u Zalivu koji su, dok razgovaramo, pod napadom iranskog režima. Mislim da bi bilo korisno da te zemlje pojačaju svoj vojni doprinos ovom naporu, ne kao uslugu Sjedinjenim Državama, već jednostavno kao pitanje sopstvenog nacionalnog interesa.

Ako vas napada sused, ne možete dozvoliti da se to nastavi nekažnjeno. Morate preduzeti akciju da to sprečite i zaštitite svoj narod.

RSE: Kakva vrsta podrške saveznika je u praksi najvažnija?

Nathan Sales: Teško mi je da odgovorim na to pitanje iz pozicije u kojoj se nalazim, posmatrajući razvoj događaja sa strane. Znam da je objavljeno da je Katar oborio nekoliko iranskih bombardera koji su pretili njegovom vazdušnom prostoru. Mislim da bi takve misije obezbeđivanja vazdušne nadmoći bile veoma vredne. Takođe, napadi na iransku infrastrukturu koja se koristi za gađanje naših partnera u Persijskom zalivu, bilo da je reč o vazdušnim bazama, objektima za dronove ili postrojenjima za balističke rakete –mogli bi da budu značajan doprinos ratnim naporima.

Ali najvažnija poenta koju želim da naglasim jeste da takva pomoć ne bi bila usluga Sjedinjenim Državama. To bi bila investicija naših arapskih saveznika iz Zaliva u sopstvenu bezbednost i u zaštitu sopstvenih građana.

RSE: Da li bi ovaj sukob mogao da stvori bezbednosne pretnje i van Bliskog istoka, uključujući Evropu ili Sjedinjene Države?

Nathan Sales: To je veoma realna zabrinutost i proizlazi iz činjenice da je Iran dugo bio najveći državni sponzor terorizma na svetu. Iran je finansirao, obučavao i snabdevao oružjem čitav niz terorističkih grupa, ne samo na Bliskom istoku već širom sveta.

Grupe poput Hezbolaha izvele su terorističke napade u Evropi, Južnoj Americi, pa čak i ovde u Sjedinjenim Državama. Još od kasnih devedesetih procenjuje se da je čak oko 130 operativaca Hezbolaha uhapšeno ovde u Sjedinjenim Državama. Ne znamo koliko ih je danas na terenu dok rat sa Iranom traje.

Ali moramo pretpostaviti da neki jesu i moramo preduzeti mere da otkrijemo i sprečimo svaku pretnju koju bi mogli da predstavljaju. Globalni rizik od terorizma koji podržava Iran stoga je veoma ozbiljna zabrinutost i trebalo bi da bude u fokusu kreatora politika širom sveta.

RSE: Ali kakve vrste pretnji biste najpažljivije pratili?

Nathan Sales: Postoje dve vrste pretnji o kojima treba da brinemo. Jedna su pretnje od terorista koji su na neki način formalno povezani sa Islamskom Republikom. Možda rade za Islamsku revolucionarnu gardu (IRGC) ili za Ministarstvo obaveštajnih poslova i bezbednosti.

Druga grupa pretnji o kojima moramo da brinemo jesu pojedinci koji deluju samostalno. Oni nemaju formalnu vezu sa Hezbolahom ili nekom drugom grupom koju podržava Iran, ali su simpatizeri i žele da uzmu stvar u svoje ruke i sami izvrše teroristički napad.

Možda smo videli primer toga pre nekoliko dana u Ostinu, u saveznoj državi Teksas, gde je naoružani napadač pucao na više ljudi na ulicama grada.

Čini se da je nosio majicu sa iranskom zastavom i moguće je da je bio inspirisan simpatijama prema iranskom režimu da izvrši taj čin nasilja. Zbog toga moramo brinuti o obe vrste pretnji.