U Severnoj Makedoniji transport prvi na udaru nakon vojne operacije protiv Irana

Transportni sektor u Severnoj Makedoniji će biti prvi pogođen rastom cena nafte, a to će uticati i na celokupnu ekonomiju, rekli su ekonomski stručnjaci za Radio Slobodna Evropa (RSE) nakon što su SAD pokrenule "veliku borbenu operaciju", u koordinaciji sa izraelskim snagama, 28. februara, dovodeći Bliski istok na ivicu eskalacije.

Evropska unija (EU) je takođe tražila od članica da do kraja dana podele svoje procene bezbednosti snabdevanja naftom. EU takođe razmatra mogućnost sazivanja ad hoc sastanka svoje koordinacione grupe za naftu kasnije ove nedelje, izvestila je novinska agencija Rojters (Reuters).

Čitav svet, uključujući Severnu Makedoniju, čija je privreda zavisna od uvoza, izložen je riziku od inflatornih pritisaka, jer je cena nafte ugrađena u skoro sva dobra i usluge, objašnjava Ivana Bećiragić, profesorka međunarodne ekonomije na Međunarodnom balkanskom univerzitetu.

"Za makedonsku ekonomiju, sektor transporta će biti prvi na udaru, ali negativne posledice mogu očekivati sve domaće kompanije i naravno građani koji već imaju krhku kupovnu moć kao posledicu dugogodišnjih turbulencija u svetskoj ekonomiji. U takvim uslovima očekuje se dodatni oprez i od Evropske centralne banke i od Narodne banke u vezi sa mogućim smanjenjem kamatnih stopa; mora biti restriktivniji pristup, iako to može imati nepoželjan efekat na rast", rekla je Bećiragić za RSE.

Konstantin Dimitrov, penzionisani profesor na Mašinskom fakultetu u Skoplju, kaže da će, ako se situacija u Iranu dodatno pogorša, to imati velike posledice po ekonomiju.

Pratite naš blog uživo o napadima na Iran. "Biće žestok udarac na standard ako poskupi transport. Svaki proizvod koji se nađe na bilo kojoj tezgi poskupeće u istoj meri u kojoj poskupi gorivo. Gorivo učestvuje u ceni svakog proizvoda koji kupujemo. Barem se ne gine, recimo, i to će nam biti jedina uteha u celoj ovoj situaciji", kaže Dimitrov za RSE.

Razlog za povećanje cena nafte posle napada je smanjena proizvodnja koja će uslediti kod najvećih proizvođača nafte u tom regionu i delimično ili moguće potpuno zatvaranje Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi 20 odsto svetske trgovine naftom i tečnim prirodnim gasom, objašnjava Dimitrov.

On dodaje da ako se isporuke energenata na svetskom tržišta smanji za 10-20 odsto, a postoji potražnja, jasno je da će cena pratiti taj primer. Dimitrov ističe da se proizvodnja ne može povećati preko noći, već je za to potrebno vreme, što znači da će situacija potrajati, a može se i pogoršati ako mete postanu veliki privatni proizvođači tečnih goriva.

Predsednica Severne Makedonije Gordana Siljanovska-Davkova je rekla da što se tiče energetike, "imamo čvrsto uverenje, ne samo institucionalno već i dokumentovano podacima, da trenutno nema razloga za brigu".

"U tom pogledu, takođe, nadležni su informisali da nema problema, interkonektor između Grčke i nas je već u funkciji. Zakon predviđa da mora biti obezbeđena nafta za 40 do 90 dana, i to je ispunjeno", rekla je Siljanovska-Davkova nakon sednice Saveta bezbednosti 1. marta.

Od svih energenata, Severna Makedonija najviše troši naftuPrema poslednjim podacima Državnog zavoda za statistiku, ukupne potrebe za energijom u Severnoj Makedoniji iznose 2.541.849 tona ekvivalenta nafte (toe), pri čemu se 65,5 odsto te energije obezbeđuje uvozom.

Tona ekvivalenta nafte (toe) je mera koja se koristi za poređenje različitih energija (električna energija, ugalj, gas, nafta) kroz zajedničku jedinicu – to jest, količinu energije dobijene iz jedne tone sirove nafte. To omogućava da se svi izvori izraze u istom formatu i lakše porede.

Od ukupnih potreba, 44,7 odsto čine naftni proizvodi, što znači da Severna Makedonija godišnje potroši oko 1,13 miliona toe energije iz nafte i naftnih derivata – što je ubedljivo najveći udeo u energetskoj strukturi.

Finalna potrošnja energije je 1.859.697 toe, a skoro polovina, 47,6 odsto, otpada na saobraćaj, što pokazuje da je transport najveći i najdirektniji potrošač nafte.

Domaćinstva učestvuju sa 26,1 odsto, industrija sa 16,9 odsto, a ostali sektori sa 8,4 odsto, što znači da svako povećanje cena nafte ili problemi sa snabdevanjem prvo utiču na transport, a zatim se indirektno prelivaju na cenu proizvoda, usluga i životni standard građana.

Cene nafte rastu, akcije padaju, dolar rasteCene nafte su porasle, dolar je porastao, a akcije su pale u 2. marta, dok se čini da će vojni sukob na Bliskom istoku trajati nedeljama, preteći da poremeti globalni ekonomski oporavak i moguće ponovo pokrene inflaciju, naveo je Rojters.

Nafta Brent (globalna referentna vrednost kojom se trguje na Londonskoj berzi) poskupela je za oko 10 odsto na 79,90 dolara po barelu, iako je u jednom trenutku nakratko premašila 82 dolara, dok je vrednost američke sirove nafte porasla za 8,2 odsto na 72,64 dolara po barelu.

Sirova nafta tipa Brent se proizvodi u regionu Severnog mora Atlantskog okeana i meša se na nekoliko lokacija.

Cena zlata je porasla za 2,6 odsto na 5.413 dolara po unci.

Snabdevanje naftom moglo bi biti ugroženo sukobom nakon što je Iran navodno upozorio tankere u Ormuskom moreuzu da im neće biti dozvoljen prolaz, objavila je nemačka novinska agencija dpa. Zvaničnici britanskog Centra za pomorske trgovinske operacije rekli su da su dva broda pogođena u blizini ove ključne trgovačke arterije.

Zasad investitori očekuju da će sukob ostati relativno ograničen, ostavljajući veliki prostor za nestabilnost tržišta ako eskalira. Prvi rizik za tržišta je neizvesnost oko toga šta će se dalje desiti u Iranu, s obzirom na složenost vladajućeg sistema Islamske Republike. To zatim komplikuje perspektive za cene nafte, koje su i sad talac onoga što rade zemlje proizvođači nafte i kako to utiče na prolazak tankera kroz Bliski istok, s velikim implikacijama na inflaciju širom sveta, pa čak i na bezbednost obveznica, navodi se u analizi Rojtersa.

Ormuski moreuz koriste tankeri koji prevoze oko petinu svetskih isporuka nafte i gasa morem.