Od Bliskog istoka do Kosova: Kako je Bondstil postao tema nakon dešavanja u Iranu?

"Ne osuđuj, udri Bondstil" ili "Evo još jedne američke baze! Unapred zahvalni", neki su od komentara koji kruže na Telegram kanalima i drugim društvenim mrežama od 28. februara, kada su SAD i Izrael započeli napad na Iran.

Kamp Bondstil (Bondsteel), koji se nalazi kod Uroševca na Kosovu, najveća je američka vojna baza na Balkanu.

U pojedinim grupama na Telegramu, koje imaju od 10.000 do preko 80.000 pratilaca, objavljuju se i karte sa označenom lokacijom Bondstila uz komentare "Ovo je najveća pretnja po Iran trenutno" ili mape dometa iranskih balističkih raketa sa fokusom na Kosovo uz opis "Just do it (Samo uradi to)".

Jedan od najposećenijih Telegram kanala krajnje desnice u Srbiji "Bunt je stanje duha", 1. marta objavio je i koordinate kampa Bondstil na Kosovu uz tekst: "Kažu da smo mi ti ekstremisti i da treba da nas bude sramota što želimo Bondstil u plamenu".

Ovaj post je do objavljivanja teksta imao skoro 18.000 pregleda.

Inače, većina Telegram kanala na srpskom jeziku nastala je nakon ruske invazije na Ukrajinu februara 2022. a objave su jasno proruski orjentisane, dok se oštro kritikuje bilo kakva saradnja sa zapadnim zemljama.

U poslednja tri dana u realnom vremenu prate i dešavanja na Bliskom istoku.

S druge strane, administratori kanala "Koridor", koji ima jedanaest hiljada pratilaca, oglasili su se postom na Telegramu u kojem navode da neće "prenositi vesti ovog rata ukoliko ne bude nekih značajnih vesti, kao na primer da je pogođen Bondstil, jer jednostavno i jedni i drugi su ubijali Srbe, tako da im od srca želimo da nestanu i jedni i drugi".

Prethodno su i na ovom kanalu postavljene koordinate kampa Bondstil uz opis "Za Irance, koordinate, ovde živi (izrealski premijer Benjamin) Natanjhu i svi vaši neprijatelji".

U nedelju veče ponovo su podeljene iste koordinate uz fotografiju dometa iranskih balističkih raketa i komentar "Ma ne možte vi dobaciti, a? Aj čik, aj da vidimo".

Telegram kanal "Koridor" ranije je koristila "Brigada sever", koju je uz "Civilnu zaštitu", Vlada Kosova proglasila za terorističku organizacijom juna 2023.

Iste koordinate kampa Bondstil ili pozive na njegovo bombardovanje pozvali su i drugi proruski desničarski kanal poput "Сербский Вестник", "Srpska Sparta Info", "Bunker". Svi oni zajedno imaju preko 50.000 pratioca.

Osim na Telegramu, koordinate američke vojne baze na Kosovu delile su se i na društvenim mrežama Facebook i X. Tako je objava dospela i u grupi "Srbi i Rusi, braća zauvek", koja ima oko 30.000 pratilaca, te grupi "Pravoslavni manastiri i crkve", koju prati 70.000 ljudi.

Inače, većini, desničarskih i proruskih kanala Kosovo je zajednička tema – odnosno narativ delegitimizacije kosovskih institucija, negiranje kosovske nezavisnosti uz promociju radikalne retorike poput poziva na vojnu intervenciju.

Tako se i poslednja tri dana, pored poziva za bombardovanje Bondstila, mogu videti i poruke da "treba iskoristiti priliku i vratiti ono što je oteto".

Jeta Ljošaj (Loshaj), istraživačica Kosovskog centra za bezbednosne studije koja prati i tok dezinformacija na Telegram kanalima, kaže da objave poslednjih dana ne predstavljaju realnu pretnju sa vojnog i tehničkog gledišta, jer Iran nema mogućnosti dometa da cilja Kosovo ili šire delove Evrope.

Ipak, ukazuje da se orkestrirani pozivi za bombardovanje Bondstila uklapaju u "već poznati obrazac pojačavanja dezinformacija".

"Proruske mreže obično koriste trenutke pojačanih geopolitičkih tenzija, poput nedavne eskalacije koja uključuje SAD, Izrael i Iran, kako bi širile alarmantne, ali neproverene tvrdnje. Zapadni Balkan, iako nije centralno poprište ovih sukoba, i dalje je osetljiv i politički krhak region. Zbog toga je često meta narativa koji imaju za cilj da izazovu anksioznost, prodube podele u zajednicama i potkopaju poverenje u bezbednosne institucije", kaže Ljošaj za RSE.

Zaključuje da je efekat ovakvih poruka psihološki i politički.

"Namerno deljenje koordinata i dramatično uokviravanje poruka imaju za cilj da podstaknu uznemirenost i učvrste percepciju nestabilnosti u ovom delu Evrope", dodaje ona.

Međutim, napominje da lančane objave na Telegram kanalima ne treba u potpunosti ni zanemariti.

"Zbog toga bi, u koordinaciji sa KFOR-om, kosovske institucije trebale redovno da procenjuju potencijalne ranjivosti, uključujući i razmatranje jačanja odbrambenih kapaciteta na duži rok. Kosovo trenutno ne poseduje sopstvene sisteme protivvazdušne odbrane i, iako ne postoji neposredna pretnja, strateško planiranje budućih odbrambenih sposobnosti predstavlja legitiman razlog da se o tome počne razmišljati već sada", kaže Ljošaj.

Ranije je Ivana Stradner, saradnica nevladine Fondacije za odbranu demokratije iz Vašingtona, u izjavi za RSE ocenila da su posledice radikalnog proruskog narativa na Telegram kanalima već vidljive u zemljama Zapadnog Balkana jer godinama unazad aktivno širi antizapadnu propagandu tako što polarizuje društva.

Kao primer je navela da je veliki broj građana Srbije protiv EU iako upravo EU pruža veliku pomoć toj zemlji.

Ukazala je i da proruski Telegram kanali širom regiona igraju važnu ulogu ne samo zbog broja pratilaca, već zato što služe kao "ulazni čvor u informacioni prostor".