Napadi na brodove bude strahove oko globalnog snabdevanja naftom usled sukoba sa Iranom

Snimci mobilnih telefona koji prikazuju jezike plamena i gust, crni dim koji kulja sa broda u Ormuskom moreuzu zloslutna su slika koja potkrepljuje strahove od poremećaja globalnog snabdevanja naftom usred sukoba SAD i Izraela sa Iranom.

Moreuz je vitalna globalna trgovinska ruta za naftu i tečni prirodni gas. "Skajlajt", tanker za naftu i hemikalije od 7.600 tona, nalazio se severno od omanske luke Hasab, blizu najuže tačke moreuza gde je brodski put širok samo 3 kilometra.

Bio je to jedan od tri civilna broda za koje se navodi da su pogođeni u regionu 1. marta, dok je Centralna komanda SAD saopštila da je udarila u iransku mornaričku korvetu u blizini.

Usred previranja, Rojtersova analiza podataka sa veb stranice MarineTraffic pokazala je da je najmanje 150 brodova, uključujući mnoge tankere za naftu i gas, ispustilo sidro. Kako se činilo da su brodovi stajali, pojavili su se suprotstavljeni izveštaji o tome da li je Iran proglasio moreuz zatvorenim.

Još uvek nema panike"Vidimo da je moreuz otvoren. Ali ono što sprečava brodove i zašto mnoge međunarodne naftne kompanije savetuju da se moreuz ne koristi jeste osiguranje", rekla je Amena Bakr, šefica istraživanja za Bliski istok i OPEK+ u kompaniji za trgovinske obaveštajne podatke Kpler, tokom vebinara 1. marta.

"Troškovi osiguranja su toliko visoki da nijedan brod ne bi mogao sebi da priušti ili ne želi da rizikuje prolazak kroz moreuz u ovom trenutku", dodala je. " Onog trenutka kada tržište dobije tu vest - da je moreuz zatvoren, da više nema protoka sirove nafte i tako dalje — tada će nastupiti panika".

Za sada se to nije dogodilo. Ipak, cena globalne referentne nafte marke Brent porasla je za čak 10 procenata 1. marta i mnogi analitičari su očekivali da će cene dalje rasti.

"Očekujemo da će cene (posle vikenda) biti mnogo bliže 100 dolara po barelu i možda će premašiti taj nivo ako dođe do produženog prekida rada moreuza", rekao je za Rojters Ajaj Parmar, direktor za energetiku i preradu nafte u kompaniji ICIS.

Bakr je zauzela konzervativniji stav, ali je rekla da će uticaj ovog rata na globalne cene nafte biti mnogo veći nego tokom 12-dnevnog sukoba sa Iranom u junu 2025. godine.

"Tokom tog sukoba, cena nafte je skočila na 80 dolara, a zatim je ponovo pala. Sada je ovo manje orkestrirani sukob. Ovaj drugi bio je gotovo predstava. Imali ste vatromet, zemlje su upozoravale druge zemlje unapred da će ih pogoditi", rekla je ona.

Govoreći iz Dubaija, za koji je Bakr rekla da je u stanju šoka zbog iranskih napada "bez presedana", dodala je: "Sada ne dobijamo ova upozorenja. Dakle, nalazimo se u potpuno drugoj zoni. Očekujem da će cene nafte biti između 85 i 90 dolara".

Ulazak OPEK+ i RusijeVisoke cene nafte mogle bi stvoriti širi ekonomski šok, da podstaknu inflaciju i intenzivne političke pritiske u mnogim zemljama.

Postoji mnogo načina na koje bi sukob sa Iranom mogao izazvati rast cena. Iranska nafta je pod oštrim sankcijama, ali zemlja i dalje prodaje veliku količinu nafte Kini, na primer. Ako se ove zalihe prekinu usred dugotrajnog rata, Kina će morati da ih potraži negde drugde.

U međuvremenu, potencijalni iranski napadi dronovima ili raketama navodno su doveli do zatvaranja proizvodnje naftnih polja u Iraku kao mere predostrožnosti.

Ako se zatvori Ormuski moreuz, to će uticati i na izvoz nafte iz Kuvajta i drugih država Persijskog zaliva. Postoje alternativne izvozne rute, korišćenjem cevovoda preko pustinje Saudijske Arabije, ali je kapacitet ograničen.

Proizvođači nafte iz OPEK+ sastali su se 1. marta kako bi se dogovorili o povećanju proizvodnje za 206.000 barela dnevno kako bi se nadoknadili potencijalni rizici u pogledu cena.

Grupu čine osam zemalja: Saudijska Arabija, Rusija, Irak, Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt, Kazahstan, Alžir i Oman.

"Zemlje će nastaviti pažljivo da prate i procenjuju tržišne uslove i... ponovo su potvrdile važnost usvajanja opreznog pristupa", navodi se u saopštenju.

U saopštenju nije spomenut sukob sa Iranom.

Ali, jeste u posebnom saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova u kom se upozorava da bi zaustavljanje brodova u Ormuskom moreuzu mogla "stvoriti značajan disbalans na globalnim tržištima nafte i gasa". U stvari, to je disbalans od kog bi Rusija mogla imati koristi.

Niske globalne cene nafte i oštre sankcije ruskoj nafti, uključujući ograničenje cena koje je nametnula G7, snažno su pogodile zemlju. Izveštaj Centra za istraživanje energije i čistog vazduha iz februara navodi da su ruski prihodi od izvoza sirove nafte opali za 18 procenata u poslednjoj godini.

Jedan od glavnih ruskih kupaca je Kina. Pad globalne ponude nafte mogao bi značiti dobrodošao porast kineskih porudžbina kako bi se nadoknadio manjak iz Irana ili drugih dobavljača iz Persijskog zaliva.