Direktor Crvenog krsta kaže da Rusija blokira pristup ukrajinskim ratnim zarobljenicima

Generalni direktor Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK) Pjer Krehenbil (Pierre Krahenbuhl) rekao je da Rusija ne daje toj organizaciji isti nivo pristupa ratnim zarobljenicima kao Ukrajina.

U intervjuu za ukrajinski servis RSE u Kijevu 20. februara, Krehenbil je rekao je da je on podneo "višestruke" zahteve za pristup.

To pitanje je posebno zabrinjavajuće s obzirom na to da su mnogi ukrajinski vojnici pušteni u razmeni zarobljenika izneli detaljne izveštaje o zlostavljanju i mučenju u ruskom zarobljeništvu.

MKCK ima mandat da prati poštovanje prava ratnih zarobljenika.

Ukrajinske vlasti kažu da se približno 7.000 pripadnika ukrajinske vojske nalazi u ruskom zarobljeništvu, dok se skoro 4.000 ruskih vojnika nalazi u ukrajinskom pritvoru.

RSE: Koliko je ukrajinskih ratnih zarobljenika MKCK posetio od 2022. godine?

Krehenbil: Od 2022. smo posetili 8.400 ratnih zarobljenika, veliku većinu u Ukrajini. Želim da iskoristim ovu priliku da izrazim priznanje za način na koji ukrajinske vlasti sarađuju s nama.

Trenutno, u Ruskoj Federaciji, nemamo nivo pristupa kakav bismo želeli i veoma smo fokusirani na uspostavljanje redovnog i kontinuiranog pristupa ratnim zarobljenicima, jer je to naš apsolutni glavni prioritet.

RSE: Koliko često je Rusija odbila pristup?

Krehenbil: Veoma redovno upućujemo zahteve i nećemo ulaziti u detalje o tome koliko smo zahteva podneli. Jednostavna stvar koju mogu da vam kažem je da je to veoma redovan i ponovljen zahtev s naše strane za pristup. MKCK će insistirati na tome zato što je obaveza prema međunarodnom humanitarnom pravu da strane u međunarodnom oružanom sukobu odobre posete MKCK-a.

RSE: Ako Rusija odbije pristup, kakvu mehanizme ima MKCK?

Krehenbil: To je veoma dobro pitanje, jer se u oružanim sukobima suočavamo s vremenima kada nam je lako da obavljamo posete i vremenima kada je to teško.

Naš jedini način rada je kroz dijalog. Nemamo druga sredstva da nametnemo. U međunarodnom oružanom sukobu, države su prihvatile odgovornost da dozvole MKCK-u posetu. Dolazimo s podsetnicima, redovnim insistiranjem na tom pristupu, i to je veoma važno u našem dijalogu s Ruskom Federacijom.

Ponekad me pitaju zašto to ne objavimo. Zašto ne osudimo jednu stranu zbog toga što ne sarađuje na način na koji bismo očekivali? Ali stvarnost je, naše uverenje zasnovano na našoj dugoj istoriji rada u ovakvim situacijama, da bilateralni dijalog – moglo bi se reći tiha diplomatija – najbolje funkcioniše.

RSE: Ukrajinski zatvorenici su prijavili mučenje. Šta je MKCK dokumentovao?

Krehenbil: Naravno, svesni smo izveštaja koje ste pomenuli. Prikupljamo informacije iz svih izvora. Možemo dobiti indikacije o problemu koji se može pojaviti od porodice ili se sastajemo sa zatvorenicima koji su pušteni. Oni dele svoja iskustva s nama.

Ali u javnosti ne razgovaramo o tim stvarima, zato što je naš način rada da uzmemo te informacije i direktno ćemo razgovarati sa stranama kada otkrijemo da postoje problemi u mestu pritvora ili ako otkrijemo da postoje problemi u načinu na koji se vodi oružani sukob.

Na primer, ako su civili meta ili ako postoje problemi te vrste, to su informacije koje direktno dostavljamo Ruskoj Federaciji i razgovaraćemo s njima o tim stvarima. Ali ne mogu da potvrdim nijednu od tih informacija, jer su to informacije o kojima raspravljamo sa samim stranama.

RSE: Koliko je ukrajinskih vojnika koji se smatraju nestalima trenutno registrovano u vašoj bazi podataka?

Krehenbil: Imamo nekoliko desetina hiljada Ukrajinaca registrovanih u našoj bazi podataka. Brojka koju vam mogu dati je da smo primili 200.000 zahteva od porodica. To uključuje i Ukrajince i Ruse za koje se trenutno pretpostavlja ili da su ratni zarobljenici ili da su nestali i moguće poginuli u akciji.

RSE: Da li Crveni krst ima informacije o ukrajinskoj deci koju je Rusija prebacila s okupiranih teritorija?

Krehenbil: Primili smo zahteve porodica u vezi s decom i takođe smo igrali ulogu u povratku oko 100 dece od 2022. Svaki pojedinačni zahtev koji primimo, radimo na tome i, kao što sam rekao, u 100 slučajeva smo takođe doprineli njihovom povratku.

Na primer, u slučaju Katara, koji je bio uključen u pokušaj da se posreduje i identifikuje gde se deca nalaze, kontaktirani smo i olakšali smo njihov povratak. I u 100 slučajeva, to je bilo uspešno.

RSE: Da li planirate da posetite Rusiju?

Krehenbil: Uvek sam spreman da odem u Rusiju. Trenutno nemam datume, ali, to je važno. Sada sam imao veoma važnu posetu Ukrajini. Bilo bi prirodno, naravno, da sam u jednom trenutku otišao i u Moskvu.

RSE: Šta nosite sa sobom kada odete iz Ukrajine?

Krehenbil: Tokom moje posete, video sam odeljenje za opekotine u jednoj od bolnica u Kijevu, gde su pacijenti stizali sa zaista strašnim opekotinama i povredama. Video sam centar za identifikaciju. Otišao sam u regionalnu kliničku bolnicu u Kijevu, gde ljudi stižu s amputacijama.

Uložili smo tamo da stvorimo centar za fizikalnu rehabilitaciju kako bismo bili sigurni da možemo da pratimo te pacijente. Zašto ovo opisujem? Zato što je to realnost onoga što oružani sukobi rade ljudima, i to nije apstraktno. MKCK je duboko povezan s tom stvarnošću.