Kineski roboti u Vojsci Srbije: Marketinški trik ili jači stisak sa Pekingom

"Hiljade naoružanih robota" u vojnom smislu deluju pre kao marketinška poruka nego kao realan plan, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Nikola Lunić, konsultant u oblasti geopolitike i bezbednosti iz Beograda.

Da će na narednoj vojnoj paradi tokom 2026 Srbija imati "hiljade naoružanih robota" iz Kine, najavio je početkom februara predsednik Aleksandar Vučić, navodeći da će se država tako "dodatno obezbediti".

"Ali, sve to moram da molim predsednika Kine Si Đinpinga (Xi Jinping) i nadam se da će kao prijatelj Srbije da nam pomogne po tom pitanju", rekao je Vučić u obraćanju medijima 2. februara.

Tada se predsednik Srbije rukovao sa Lukom, kineskim humanoidnim robotom koji su predstavile kompanija Minth Grupa i AGIBOT Innovation u Kineskom kulturnom centru u Beogradu.

AGIBOT, kompanija osnovana 2023. u Šangaju, bavi se integracijom veštačke inteligencije i robotike, s ciljem proizvodnje robota opšte namene, koji mogu da uče i adaptiraju se za masovnu i komercijalnu upotrebu.

Pored aspiracija da tokom 2026. i u Srbiji otpočne proizvodnja takvih robota, Vučić je izašao i sa idejom nabavke naoružanih robota. Za sada, nijedna druga zvanična institucija nije komentarisala Vučićeve navode.

Ministarstvo odbrane do zaključenja teksta nije odgovorilo na pitanja RSE da li je planirana nabavka naoružanih robota iz Kine za potrebe Vojske Srbije i da li je ministarstvo konsultovano po ovom pitanju.

Specijal RSE: Kina na BalkanuNikola Lunić navodi da savremene vojske još nemaju operativne humanoidne robote sa naoružanjem.

On ističe da kineska iskustva pokazuju da kineski humanoidni roboti služe za nadzor i logistiku i da ne zamenjuju vojnike u borbi.

Vojnici Srbije već operišu kineskim naoružanjem, od borbenih dronova do raketnog protivvazdušnog sistema FK-3. Vojna saradnja Beograda sa Pekingom nesmetano se odvija uprkos upozorenjima iz Brisela i Vašingtona.

Koliko bi eventualna nabavka robota iz Kine koštala Srbiju?Nabavka humanoidnih robota za potrebe Vojske Srbije, prema Nikoli Luniću, bio bi "ogroman finansijski i operativni teret za Srbiju".

"Prema postojećim kineskim ugovorima, 500 industrijskih humanoida je koštalo oko 37 miliona dolara, što iznosi 74.000 dolara po jednom robotu. Ako bi Srbija naručila 'hiljade' robota, izdaci bi bili stotine miliona dolara, a to bi značilo veliki udar na budžet", ilustruje Lunić.

Na to, kaže, treba dodati troškove održavanja i uvođenja takvih sistema, što dalje zahteva stručne kadrove, logistiku i česta ažuriranja softvera.

"To bi predstavljalo ozbiljan izazov za relativno malu i tehnološki ograničenu vojsku", pojašnjava Lunić.

Kojim vojnim robotima raspolaže Kina?Na vojnoj paradi u Pekingu 3. septembra, kojoj je prisustvovao Vučić, predstavljeni su naoružani "roboti vukovi".

Osposobljeni su za izvođenje manevara i operacije na kompleksnim terenima. Mogu da nose oružje vojnicima i da raščišćavaju teren od mina.

U novembru 2025. kineska državna televizija prikazala je snimke sa vojne vežbe, na kojoj se simulira, a u kojoj su korišćeni, uz ostalo naoružanje, i roboti vukovi.

Portal South China Morning Post objavio je 25. novembra 2025. vest da je kompanija UBTech Robotics dobila posao vredan 37 miliona američkih dolara kako bi stavila u službu humanoidne robote na granici sa Vijetnamom.

Kako se navodi, roboti bi trebalo da izvršavaju logističke zadatke i sprovode inspekciju. Humanoidni robot Walker S2 predstavljen je, dodaje se, u julu 2025. i navodno je prvi robot na svetu koji može sam sebi da menja baterije.

U februaru 2026. na Svetskom sajmu naoružanja u Rijadu, u Saudijskoj Arabiji, kineski proizvođač predstavio je protivtenkovski sistem PF-070. Reč je o četvoronožnom borbenom robotu, naoružanom vođenim raketama.

Prema Indeksu spremnosti za veštačku inteligenciju, koji objavljuje britanska organizacija Oxford Insights u saradnji sa Međunarodnim istraživačkim centrom za razvoj sa sedištem u Kanadi, Kina zauzima osmo mesto na svetu.

Na listi prednjače Sjedinjene Američke Države, Singapur, Velika Britanija, Finska, Kanada i Francuska. Srbija se, prema toj listi, nalazi na 57. mestu od ukupno 193 zemlje.

Koliko su izgledne nove nabavke oružja iz Kine?Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nakon prisustva na vojnoj paradi u Pekingu 3. septembra, izjavio da je gledao "šta bi bilo zanimljivo da se nabavi za potrebe Vojske Srbije".

On je tada rekao da su zvaničnici Srbije razgovarali sa predstavnicima više od 10 kineskih vojnih kompanija, ali nije naveo više detalja.

Tri meseca kasnije, Vučić je nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost najavio da će Srbija u narednih i po dana udvostručiti vojne kapacitete.

"Osim ljudskih resursa, koje ćemo uvećati za 30 odsto, sve ostalo uvećaćemo za 100 odsto. Jedan deo sredstava je iz zemlje, a jedan deo nabavljamo u inostranstvu. To je jedini odvraćajući faktor. Moramo da se uzdamo u sebe", rekao je Vučić 4. januara.

On nije precizirao šta će od vojnih sredstava Srbija nabaviti i kupiti iz inostranstva. Takođe nije precizirao od koga Srbija treba da se brani.

Šta i koliko od naoružanja Srbija uvozi iz Kine?Čelično prijateljstvo Srbije i Kine, koje se pre svega ogleda u infrastrukturnim projektima kroz Sijevu inicijativu "Pojas i put" novi zamah dobila je 2020. kada je Vojska Srbije predstavila kineske dronove CH92-A.

To je bila prva nabavka kineskog naoružanja, koje je ušlo u borbeni sastav Vojske Srbije, a Srbija je postala prva evropska država koja je uvezla kinesku avijacijsku opremu.

Tokom godina, usledile su nabavke borbenih dronova CH-95, i protivvazdušnih sistema FK-3 i HQ-17.

Prema podacima Međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI) iz Stokholma, od te 2020. do 2024, Srbija je najviše oružja uvezla upravo iz Kine (57 odsto), zatim iz Rusije (20 odsto) i Francuske (7,4 odsto).

U poslednje dve godine domaća namenska industrija uvezla je iz Kine robu vrednu oko 240 miliona evra. To pokazuju carinski podaci u koje je Radio Slobodna Evropa imao uvid, a odnose se na 2024. i 2025. do juna meseca.

Šta bi mogle biti posledice?Pogoršanje odnosa na relaciji Beograd-Brisel i Beograd-Vašington bile bi, prema Luniću, neizostavne posledice ukoliko bi Srbija nastavila sa nabavkama naoružanja iz Kine.

"Iz Brisela bi svakako stigle diplomatske note o nepoželjnoj bezbednosnoj saradnji Srbije sa Kinom, dok bi iz Vašingtona zahtevali dokaze posvećenosti Srbije unapređenju bilateralnih odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama", kaže Lunić.

Ukoliko bi Beograd zanemario takve poruke, on ne isključuje ni "neku vrstu sankcija".

Evropska unija i SAD više puta su upozoravale zvaničnike u Srbiji na opasnosti produbljivanja vojne saradnja sa Kinom. Međutim, konkretnije mere su do sada izostajale.

I dok zvanični Beograd i dalje "balansira" između istoka i zapada, pojačavaju se pritisci iz Brisela da Srbija uskladi svoju spoljnu bezbednosnu politiku sa evropskom.

Iako u pregovorima od 2014. Srbija stagnira u pristupnim pregovorima, a poslednje četiri godine nije otvoreno nijedno pregovaračko poglavlje, niti klaster.

Jednom kada Srbija postane članica EU, svi sporazumi sa trećim državama moraće da se raskinu. To uključuje i sporazume sa Kinom.