Dok rat u Ukrajini ulazi u petu godinu, Evropa se suočava s teškom istinom o Kini

Od početka opšte invazije Rusije na Ukrajinu, kreatori politike na Zapadu su raspravljali su o tome da li bi diplomatski pritisak i sankcije mogli da ubede Kinu da ograniči svoju podršku Moskvi.

Međutim, rat ulazi u svoju petu godinu, a podrška Kine se produbila pružajući Rusiji vitalnu ekonomsku pomoć kroz kupovinu energenata, ključne minerale za proizvodnju dronova i stalni protok robe dvostruke namene, kao što su mikroelektronika i industrijska oprema, rekli su visoki evropski zvaničnici za RSE.

"Zato imamo stalni dijalog s Kinezima kako bismo ih usmerili ka toj neizbežnoj tački", rekao je diplomata EU, govoreći pod uslovom da ne bude imenovan.

Zvaničnici i analitičari koji su govorili za RSE kažu da je Kina prestala da pruža direktnu vojnu pomoć, ali je stalno proširivala ekonomsku, tehnološku i diplomatsku saradnju s Moskvom. Taj produbljeni odnos, rekli su, verovatno će se dalje razviti ove godine i otežava napore evropskih vlada da utiču na Peking.

Analitičari kažu da su kineski zvaničnici u početku bili zabrinuti zbog ekonomskih posledica rata, ali su u međuvremenu zaključili da sukob koristi Pekingu tako što drži fokus Evrope na Ukrajini, a ne na Aziji. Ekonomske posledice su zasad minimalne za Peking, ograničene na male nezavisne rafinerije nafte i privatne kompanije bez značajnih veza sa širom ekonomijom.

"Kina ne očekuje veće posledice zato što ih zapravo još nije ni bilo", rekla je za RSE Eva Zajvert (Seiwert), viša analitičarka tink-tenka MERICS iz Berlina. "Kina zna da je Evropa verovatno neće u potpunosti sankcionisati i cilj joj je da zadrži svoju podršku ispod praga koji neće izazvati veći odgovor."

Izbegavanje potpunih mera ZapadaOd februara 2022. godine, Brisel je dodavao kineske kompanije na svoje crne liste, smatrajući ih delom lanaca snabdevanja ili finansijskih tokova povezanih s naporima Rusije na bojnom polju. Očekuje se da će se lista dodatno proširiti u predstojećem 20. paketu sankcija EU, koji će biti objavljen 24. februara, na četvrtu godišnjicu početka invazije na Ukrajinu.

Nacrt verzije koji je video RSE sadrži nekoliko novih kineskih entiteta.

Ipak, te mere nisu ograničile kinesku podršku. Čak i pošto je Indija, najveći kupac ruske nafte, nedavno počela da smanjuje te kupovine, Peking je intervenisao da popuni prazninu. Prema podacima firme za analizu podataka Kpler, uvoz ruske nafte u Kinu dostigao je rekordan nivo u februaru, posle rasta u poslednja tri meseca.

Bendžamin Šmit (Benjamin Schmitt), viši saradnik u Klajnman centru za energetsku politiku Univerziteta u Pensilvaniji i Peri vorld hausu (Perry World House), rekao je za RSE da "jednostavno nije bilo dovoljno sankcija i kontrole izvoza tehnologije da bi se ispunio navedeni politički cilj ograničavanja podrške Pekinga Moskvi".

On je rekao da taj jaz odražava širi problem – sankcije su se širile brže nego što su zapadne vlade mogle da ih sprovode.

"To znači da uticaj i sankcija i kontrole izvoza često znatno zaostaje za obimom sankcija koje su doneli parlamentarci s obe strane Atlantika", rekao je Šmit, bivši zvaničnik američkog Stejt departmenta.

Na Kinu sada ide više od 40 odsto ruskog izvoza nafte i ta zemlja je postala glavni snabdevač robom dvostruke namene visokog prioriteta. Pored toga, kineski lider Si Đinping je pomogao u suprotstavljanju diplomatskom pritisku na ruskog predsednika Vladimira Putina tako što je sa njim komunicirao 19 puta sastancima uživo ili telefonskim razgovorima od početka invazije.

Artur Haritonov, predsednik Liberalno-demokratske lige Ukrajine, rekao je za RSE da zbog dotoka robe i tehnologija iz Kine, "Rusija može da nastavi ovaj rat koliko god je potrebno".

Dve zemlje su takođe pokušale da zaobiđu zapadne sankcije prebacivanjem trgovine u rublje i juane. Ruski zvaničnici kažu da su ove dve valute korišćene za 99 odsto bilateralne trgovine u 2025.

EU je takođe izbegla sveobuhvatne sektorske sankcije Pekingu zbog jakih ekonomskih veza između Unije i Kine.

Trgovina između EU i Kine dostigla je oko 785 milijardi dolara u 2024. godini, što naglašava zašto su evropski lideri oprezni u pogledu sveobuhvatnih sankcija Pekingu.

Ministar spoljnih poslova Estonije Margus Cahkna (Tsahkna) rekao je za RSE da je time Evropa donekle zavisna od Kine i da je zato primorana da odluči između zaštite svoje ekonomije i "pucanja sebi u nogu" tako što će Kini snažnije nametnuti sankcije i kontrolu izvoza.

Cahkna je posetio Peking u novembru u okviru estonske delegacije i rekao da Talin i druge evropske prestonice nastavljaju da vrše pritisak na kineske zvaničnike da utiču na Putina i njegove postupke prema Ukrajini.

Kineska dilema EvropeEvropski zvaničnici tvrde da samo angažovanjem sa Sijem mogu da se nadaju da će uticati na njegov stav o bezbednosnim pitanjima.

"U svim mojim dijalozima s (kineskim ministrom spoljnih poslova) Vang Jijem, našeg premijera sa Si Đinpingom, pa čak i javno, uvek smo govorili da očekujemo da (Peking) iskoristi svoj uticaj“, rekao je za RSE portugalski ministar spoljnih poslova Paulo Rangel.

Međutim, u jeku trgovinskih tenzija s Vašingtonom, evropski lideri su nedavno pojačali angažman s Pekingom – francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) i britanski premijer Kir Starmer (Keir) idu u Kinu ove godine, dok će nemački kancelar Fridrih Merc (Freidrich Mery) posetiti Kinu ovog meseca.

Očekuje se da će se američki predsednik Donald Tramp (Trump) sastati sa Sijem u Kini u aprilu.

Vang je nastojao da iskoristi diplomatsku priliku kada je govorio na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji 14. februara i rekao da Kina direktno uključena nije strana i da "nema poslednju reč“ o političkom rešenju u Ukrajini, ali da će Peking "na svoj način dati punu podršku mirovnom procesu".

Šef kineske diplomatije se sastao s više evropskih zvaničnika u Minhenu, uključujući ukrajinskog ministra spoljnih poslova Andrija Sibihu koji je za RSE rekao da je Kijev "zainteresovan za dalji razvoj ovog pravca obostrano korisne saradnje" s Pekingom. Kina je najveći pojedinačni trgovinski partner Ukrajine, s 21 milijardom dolara trgovinske razmene prošle godine.

"Kina ne želi da vidi poraženu Rusiju, ali takođe ne želi da ima trijumfalnu Rusiju pored sebe" rekao je za RSE Gunar Vigand (Gunnar Wiegand), bivši visoki zvaničnik EU i saradnik Nemačkog Maršalovog fonda. "Tako da oni ne žele da se odreknu svojih veza s Ukrajinom i dalje ističu da podržavaju teritorijalni integritet Ukrajine."

Odnosi Kine i Rusije su se promenili poslednjih decenija, od rivalstva iz vremena Hladnog rata do bližeg saradnje pod Sijem i Putinom.

Zapadni zvaničnici su rekli da i dalje postoji nepoverenje između Pekinga i Moskve, ali da njihovo zajedničko protivljenje zapadnom pritisku prevazilazi te razlike.

"Kina ne spasava Rusiju, ali istovremeno ne spasava ni Ukrajinu", rekla je za RSE Vita Holod, članica upravnog odbora Ukrajinskog udruženja sinologa. "To je neka vrsta kineske strateške neutralnosti."