U BiH na sudu zbog falsifikovanja diploma, u Srbiji na čelu nove Akademije

U Bosni i Hercegovini optužen za prodaju i nezakonito izdavanje diploma, u Srbiji zadužen da na noge postavi novoosnovanu Akademiju strukovnih studija.

Dragan Đuranović imenovan je za predsednika Privremenog saveta akademije u koji će biti integrisane tri visoke škole novosadskog Univerziteta. Sa te pozicije učestvovaće u konstituisanju nove ustanove za visoko obrazovanje.

Protiv njega vodi se krivični postupak pred Sudom BiH. Zajedno sa još 20 optuženih, tereti se korupciju i trgovinu desetina visokoškolskih diploma.

Duraković, koji je u to vreme bio rektor na Univerzitetu za poslovni inženjering i menadžment "PIM" Banja Luka u bh. entitetu Republika Srpska, za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da proces koji se protiv njega vodi ne može da komentariše.

Istovremeno demantuje ono što mu se stavlja na teret.

"Ustanova na čijem sam čelu nije to radila. To je proces kome sledi dokazivanje", kazao je.

Iz Tužilaštva BiH su za RSE potvrdili da je u toku suđenje u ovom slučaju.

Po podizanju optužnice, saopštili su da je tokom dvogodišnje istrage prikupljeno više hiljada dokaza, među kojima su dosijei, studentska i univerzitetska dokumentacija, te da je saslušano više od 130 svedoka.

Za to vreme, nadležni Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje Vojvodine ne odgovara na pitanje RSE kojim su se kriterijumima vodili pri imenovanju Đuranovića, te da li je uzet u obzir krivični postupak koji se protiv njega vodi u BiH.

Branko Savić direktor Visoke tehničke škole, jedne od tri koje će biti integrisane osnivanjem akademije, za RSE kaže da se nada da će budući rukovodioci akademije biti oprezni i poštovati procedure izdavanja diploma.

"Ja sam uskoro samo običan profesor i fokusiraću se da obavljam tu svoju fukciju", rekao je.

'Vlast kreće od pretpostavke nevinosti'Odluku o osnivanju Akademije i imenovanjima članova uprave usvojila je Skupština Vojvodine 19. februara, na predlog sekretarijata.

Pokrajinski sekretar Branko Markoski tada je odbacio kritike opozicije zbog izbora Đuranovića na mesto predsednika Privremenog saveta Akademije.

Predsednik Skupštine Balint Juhas tada je kazao da pokrajinska vlast kreće od pretpostavke nevinosti, te da "u ovom trenutku nema nikakvih prepreka u njegovom imenovanju".

"Proces koji se vodi na teritoriji druge države, ne ometa funkcionisanje takve akademije, na čijem čelu je gospodin, a ostalo će utvrditi nadležni organi", rekao je Juhas.

Ministarstvo prosvete Srbije nije odgovorilo na pitanja RSE za komentar o osnivanju Akademije od strane pokrajinskih vlasti, niti o tome kako reaguju na imenovanje Đuranovića za predsednika Privremenog saveta.

Bez odgovora je i pitanje da li je Srbija razmatrala da ukine priznavanje diploma sa spornih privatnih univerziteta u BiH, uključujući i PIM na čijem je čelu bio Đuranović, nakon optužnice u BiH.

Priznavanje tih diploma je, po podizanju optužnice, obustavila Crna Gora.

Đuranović: 'Neću biti prepeka napretku Akademije'Sa pozicije predsednika Privremenog saveta, Đuranović će učestvovati u kreiranju statuta, programa rada, opštih akata Akademije.

Veruje da krivični postupak koji se protiv njega vodi neće dovesti u pitanje kredibilitet buduće ustanove.

"Ali kao odgovoran čovek, ja neću dozvoliti da on bude narušen", rekao je.

"Ja neću biti prepreka napretku, to mi ni godine niti iskustvo dozvoljavaju", dodaje.

Ukazuje da je 27 godina u visokom obrazovanju, te da iskustvom koje je stekao može "doprineti poboljšanju kvaliteta i boljoj organizaciji buduće Akademije".

"Moja funkcija je ograničena na nekoliko meseci i posle toga izabrana tela Akademije preuzimaju vođenje te ustanove, a sebe ne vidim posle toga u rukovodećim telima, to je sigurno", kazao je.

Dragan Đuranović je diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Subotici, a magistrirao na Ekonomskom fakultetu u Banjoj Luci. Doktorsku disertaciju odbranio je na Univerzitetu u Istočnom Sarajevu.

Pored ostalog, radio je na univerzitima u Istočnom Sarajevu i Novom Sadu.

Šta piše u optužnici BiH?Optužnica je u julu 2024. podignuta protiv 15 osoba, većinom rektora, dekana i profesora na privatnim univerzitetima u nekoliko gradova BiH, i šest privatnih visokoškolskih ustanova.

Optuženi su za trgovinu najmanje 49 visokoškolskih diploma.

Đuranović se tereti za više krivičnih dela, među kojima su nedopuštena trgovina, zloupotreba službenog položaja ili ovlašćenja i falsifikovanje ili uništavanje službene isprave.

Optužen je da je, pored ostalog, kao tadašnji rektor "PIM" zajedno sa još nekoliko zaposlenih, omogućio bespravno sticanje diplome za tri osobe, izdate u junu 2021. godine.

"To je učinjeno tako što je izvršeno retroaktivno zavođenje odlučnih, a neistinitih činjenica u matičnim knjigama i drugim evidencijama ove školske ustanove", piše u optužnici.

Dodaje se da je zavođenje takvih podataka "organizacijom rada PIM-a omogućio Dragan Đuranović".

U optužnici se navodi i da su se pomenuti studenti upisali na fakultet posredstvom jednog od osumnjičenih, zaposlenog na PIM-u, te da su mu na ruke platili hiljadu maraka za posredovanje pri upisu i pisanje i izradu radova za ispite.

Tužilaštvo je zatražilo poništavanje diploma za koje tvrdi da su kupljene, dok su ti studenti "u vrlo malom obimu, ili čak nikako učestvovali u procesu školovanja".

Tužilaštvo je ranije najavilo i da će tražiti da se svim optuženima izrekne zabrana obavljanja dužnosti u visokoškolskim obrazovnim institucijama dok traje proces.

Iz Tužilaštva BiH za RSE kažu da Đuranović od 11. februara ima "izrečene određene mjere zabrane od strane Suda BiH", ali ne preciziraju koje. Iz Suda BiH nisu odgovorili na to pitanje RSE.

Đuranović za RSE navodi da se zabrana odnosi samo na obavljanje funkcije rektora "PIM" Univerziteta u Banjoj Luci, na koju je po podizanju optužnice, podneo ostavku.

Visoke škole se protive osnivanju AkademijeOsnivanjem Akademije biće objedinjene Visoka poslovna škola, Visoka tehnička škola i Visoka škola za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu.

Toj odluci protive se sve tri visoke škole, tvrdeći da nisu bile uključene u njeno donošenje, niti konsultovane u vezi sa tim.

Pokrajinski sekretar ovaj potez brani tvrdnjom da će to doprineti efikasnijem strukovnom visokom obrazovanju.

"Osnivanje Akademije omogući će jačanje partnerstva sa privredom, institucijama, doprineće boljoj kontroli trošenja, ravnomerniju raspodelu finansijskih sredstava, pojednostaviće upravljaču upravljanje i kontrolu rada", kazao je Branko Markoski.

S druge strane, direktor Visoke tehničke škole Branko Savić uveren je da spajanje škola sa različitim obrazovnim profilima neće podići kvalitet studijskih programa, niti doneti uštede.

"Jer u ove tri škole gotovo nijedan predmet nije isti. Spajanjem tih škola nijedan nastavnik ne može da predaje predmete iz drugih škola, zato što su sve tri iz različite oblasti", kazao je.

U Vojvodini ima pet vaspitačkih, tri tehničke i jedna poslovna visoka škola.

"Da su uradili spajanje škola koje su iz istih oblasti to bi moglo imati smisla, time bi se ojačao kadar", smatra Savić.

Budući da to nije slučaj, Savić navodi da sumnja da iza svega ne stoje namere o uštedama i razvoju strukovnog obrazovanja.

"Nego neki drugi razlozi. Možemo samo da nagađamo koji, ali ono što je sigurno rukovodstvo ovih visokih škola više neće postojati", dodaje.

Rukovodstvo sve tri visoke škole podržalo je zahteve studenata koji su mesecima blokirali visokoškolske ustanove širom Srbije.

U fokusu tih zahteva je utvrđivanje odgovornosti vlasti za nesreću na novosadskoj Železničkoj stanici u kojoj je poginulo 16, a jedna osoba teško povređena. Vlast je do sada negirala odgovornost.

Akademci duže od 15 meseci predvode antivladine proteste, a zahtevima su dodali i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.