Novi paket sankcija EU Rusiji pod pritiskom uslovljavanja iz Mađarske i Slovačke
Dok Evropska unija žuri da odobri novi paket sankcija Rusiji do četvrte godišnjice početka invazije Moskve na Ukrajinu sledeće nedelje, možda se pojavila nova prepreka.
EU se već mučila da se usaglasi uvoz ruske nafte pomorskim putem, ali sada Mađarska i Slovačka koriste svoje pravo veta na 20. paket sankcija EU kako bi osigurale da ruska nafta i dalje teče do njih ili preko oštećenog cevovoda Družba ili preko Hrvatske.
Nekoliko evropskih diplomata s kojima je RSE razgovarao pod uslovom da im se ne navode ime potvrdilo je da su Mađarska i Slovačka signalizirale da su stavile takozvanu "opštu rezervu" na paket sankcija.
To znači da će Budimpešta i Bratislava zahtevati dodatne informacije ili uveravanja da će njihovi zahtevi u vezi s protokom nafte biti poštovani pre nego što daju zeleno svetlo za paket.
Iako je Evropska unija uvela zabranu uvoza ruske nafte putem naftovoda zbog rata u Ukrajini, Mađarska i Slovačka su obezbedile izuzeća od tih sankcija koristeći cevovod Družba, koji prenosi rusku naftu u centralnu Evropu preko Ukrajine.
Međutim, isporuke iz ovog cevovoda su obustavljene od 27. januara. Kijev je naveo da je ruski dron odgovoran za oštećenje energetske infrastrukture.
I Mađarska i Slovačka su okrivile Ukrajinu za sporo ponovno pokretanje protoka nafte, a slovački premijer Robert Fico je čak optužio Kijev da to radi kako bi izvršio pritisak na Mađarsku da odustane od svog veta na buduće članstvo Ukrajine u Evropskoj uniji.
Dve zemlje su 18. februara takođe navele da zaustavljaju izvoz dizela u Ukrajinu dok se protok nafte ponovo ne pokrene.
Evropska komisija je u međuvremenu kontaktirala Kijev u vezi s tom situacijom i Mađarska je zvanično tražila od Hrvatske da umesto toga pumpa rusku naftu, koristeći svoju mrežu naftovoda.
Hrvatska je saopštila da će udovoljiti zahtevu pod uslovom da je to kompatibilno sa zakonima o sankcijama EU i SAD.
Ambasadori EU sastaće se 20. februara u nadi da će postići neophodnu jednoglasnost za zeleno svetlo za paket sankcija, ali su evropske diplomate rekle za RSE da ne isključuju mogućnost da će morati ponovo da se sastanu tokom vikenda kako bi sankcije bile spremne za političko odobrenje kada se ministri spoljnih poslova EU sastanu u Briselu 23. februara.
Osim poslednjeg pokušaja blokade iz Mađarske i Slovačke, predstavnici članica EU se još nisu saglasili oko toga kakav oblik bi trebalo da ima potencijalna zabrana uvoza ruske nafte preko mora.
Ideja Evropske komisije je da se kompanijama iz EU zabrani pružanje usluga brodovima koji prevozi naftu iz ruskih luka. Takva mera bi prevazišla trenutno ograničenje cene nafte – koji je nametnula Grupa sedam (G7) vodećih industrijskih zemalja i trenutno je postavljeno na 47,60 dolara po barelu – jer bi potpuno sprečila brodove pod zastavom EU da prevoze rusku naftu.
Brodovi van EU bili bi izuzeti, ali ne bi mogli da se oslone na lučke usluge i osiguranje u zemljama EU.
Pomorske zemlje EU, poput Kipra, Grčke i Malte, ipak su insistirale da meru prvo odobri G7. Međutim, malo ko u Briselu veruje da će se G7 ikada složiti oko takvog poteza i glavno pitanje sada je obezbeđivanje sporazuma koji će omogućiti EU da u saradnji s drugima uvede pomorsku zabranu.