Povećanje penzija u Srbiji: Trka za inflacijom i životnim standardom

"Uspevam nekako da doguram do kraja meseca. Na lekove mi ode trećina penzije, pa onda režije, hrana i ako ostane nešto".

Ovako priču za Radio Slobodna Evropa (RSE) počinje Milica, 71-godišnja penzionerka iz Beograda.

Milica je u penziju otišla u 65-oj godini, nakon punih 40 godina radnog staža. Po struci je socijalna radnica. Kako kaže za RSE, prima penziju malo veću od proseka, ali i dalje ne može sebi da priušti dosta toga.

"Nedostaje mi da mogu da uzmem taksi kad idem kod lekara, a da mi to ne bude veliki izdatak. Nedostaju mi i putovanja i banjsko lečenje", kaže ona. Poslednjih više od pet godina, dodaje, nije išla ni na jedno putovanje, čak ni u Srbiji.

Milica je među 1,6 miliona penzionera, koliko ih u Srbiji ima prema zvaničnoj evidenciji. Svima njima u decembru je povećana penzija za 12,2 odsto.

Za prosečnu penziju to je povećanje od oko 50 evra, nakon kojeg sada ona u Srbiji, iznosi 56.834 dinara, što je 485 evra.

Kako su se kretale penzije u Srbiji?Zvanični podaci ukazuju na stalan rast penzija u Srbiji u poslednjih pet godina. Međutim, prema ekonomisti Danilu Šukoviću, povećanja penzija od 2023. godine donekle su ublažile negativne posledice rasta cena, ali je realni standard penzionera, ističe, "i dalje zabrinjavajući".

"To je 'kap u moru' u odnosu na to koliko penzije u Srbiji zaostaju za zaradama", ocenjuje Šuković za RSE.

Šuković ukazuje da bi cilj trebalo da bude da penzije budu na nivou od 60 odsto prosečne zarade.

"To se drastično ne može promeniti bez nekih tektonskih promena u raspodeli dohotka, to znači da neki izdaci iz budžeta budu drastično smanjeni da bi se nešto povećao standard penzionera, ali bez mnogo bržeg ekonomskog rasta, to je zaista teško postići", pojašnjava.

Pre povećanja, penzije su iznosile 45 odsto prosečne neto plate. Da li se i kako odnos prosečne plate i penzije promenio nakon poslednjeg povećanja penzija nije poznato, jer Republički zavod za statistiku još nije objavio podatke o prosečnoj plati u Srbiji za mesec decembar.

Dodatno, prema Šukoviću, poražava podatak da minimalne penzije do 30.000 dinara (oko 250 evra) prima oko 300.000 penzionera, a prosečne blizu milion.

"Ovi podaci su surovi i oni jasno pokazuju koliko je siromaštvo u populaciji penzionera i to se ne može popraviti preko noći", kaže Šuković.

Penzioneri čine četvrtinu ukupne populacije u Srbiji.

Kako povećanje penzija predstavlja vlast?Penzioneri mogu da budu mirni, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 7. januara za televiziju Informer. On je najavio rast penzija i u 2026. godini.

"Imajući u vidu kakve nam godine rasta dolaze, kakve stope rasta očekujemo, živeće samo bolje. I ne samo nominalno da će da rastu penzije, već će da rastu i realno u značajnoj meri", rekao je Vučić.

Predsednica Skupštine Ana Brnabić je 5. februara na TV Pink izjavila da sa povećanjem, penzija u Srbiji "može da pokrije sve troškove života".

Ona je, pozivajući se na neimenovanu rang listu, izjavila da je Srbija, po visini penzija, najbolja u regionu pa i bolja u odnosu na razvijene evropske države.

"Bolja i od Nemačke, bolja i od Norveške, nije još na proseku Evropske unije, ali se ubrzano približava tom proseku. Bolja je od Luksemburga", rekla je Brnabić.

Kakva je situacija u Srbiji u odnosu na EU?Prema poslednjim dostupnim podacima Eurostata za 2023. godinu, prosečna penzija u Evropskoj uniji iznosila je 1.443 evra. U toj godini penzioneri u Srbiji prosečno su primali četiri puta manje, odnosno 340 evra.

Najnižu penziju primali su penzioneri u Bugarskoj – 373 evra, dok su penzije u evropskim državama koje je pominjala predsednica Skupštine Srbije premašivale 1.500 evra.

Najveću penziju primaju građani koji su to pravo ostvarili u Luksemburgu – 2.868 evra.

Ekonomista Danilo Šuković ukazuje da su mnogo više od nominalnih vrednosti, na kojoj insistira vlast u Srbiji, važnije one realne.

"Važno je ono što penzioner primi mesečno, šta za to može da kupi, da li može kupi sve lekove, da li može kvalitetno da se hrani da se ne bi razboleo, da li može da ode na odmor, da kupi dobru knjigu – to su faktori o kojima penzioni fond treba da vodi računa", pojašnjava Šuković.

Prema njegovim rečima, Srbija "u toj borbi debelo zaostaje". On ukazuje da će naredni izazov za penzionere biti "borba penzije i inflacije".

"Jer postoji opasnost da inflacija počne ponovo da raste, što bi usporilo ili zaustavilo realni rast penzija", zaključuje Šuković.

U 2025. godišnja stopa inflacije zaustavila se na 2,8 odsto nakon godina koje je obeležio dvocifreni rast cena, pre svega hrane. Narodna banka Srbije cilja na stopu inflacije od tri odsto, plus ili minus 1,5 odsto.

Međutim, po drugim ekonomskim parametrima, poput privrednog rasta i priliva stranih investicija, Srbija ostvaruje lošije rezultate, što bi, prema oceni stručnjaka, kao posledicu moglo imati dalji pad životnog standarda građana u Srbiji, samim tim i penzionera.