Diplomatija ili sukob? Kriza između SAD i Irana sada '50-50', kažu stručnjaci
Nakon što su nuklearni pregovori između SAD i Irana završeni u Ženevi pod velikim američkim pritiskom na Teheran da ograniči svoje nuklearne aktivnosti, vodeći eksperti u Vašingtonu stručnjaci kažu da je kriza sada na prekretnici sa šansama za mir ili rat "50-50".
Pregovori su završeni 18. februara bez proboja. Bela kuća je saopštila da su strane i dalje "veoma udaljene" uprkos, kako je navela, ograničenom napretku. Portparolka Karolajn Livit (Karoline Leavitt) rekla je novinarima da se očekuje da će se Iran vratiti s više detalja "u narednih nekoliko nedelja".
Uoči sastanka u Ženevi, Teheran je izveo vežbe s bojevom municijom, lansirajući rakete prema Ormuskom moreuzu – jednom od najvažnijih svetskih koridora za transport nafte. Vežbe su nastavljene 19. februara zajedničkim pomorskim vežbama s Rusijom.
Pentagon je okupio značajnu vatrenu moć u regionu. Nosač aviona USS "Abraham Linkoln" sa borbenim avionima F/A-18 i F-35 nalazi se u obližnjim vodama. Razarači s navođenim raketama, uključujući USS "Mičer" i USS "Majkl Merfi", raspoređeni su u Persijskom zalivu.
Teheran je nepokolebljiv pred pritiskom s kojim se suočava zbog svog nuklearnog programa i obogaćivanja uranijuma, insistirajući da on služi isključivo u civilne svrhe i poričući bilo kakve napore u cilju pravljenja nuklearnog oružja. Veruje se da Iran trenutno nema aktivan program nuklearnog naoružanja, iako ima istoriju istraživačkih aktivnosti na polju atomskog oružja.
Podjednake šanseGovoreći u Centru za strateške i međunarodne studije (CSIS) 18. februara, četiri bivša američka zvaničnika s dugogodišnjim iskustvom u bliskoistočnim odnosima otvoreno su izneli ocenu situacije.
Majkl Ratni (Michael Ratney), bivši specijalni izaslanik SAD za Siriju i ambasador u Saudijskoj Arabiji (2023-2025), rekao je da su izgledi podjednako uravnoteženi.
"Mislim da je 50-50", rekao je ona na pitanje da li region Bliskog istoka ide ka ratu ili miru.
Ratni je sugerisao da eventualni sporazum možda neće ličiti na sveobuhvatni nuklearni sporazum. Umesto toga, to bi mogao biti okvir, objava ili proces izgradnje poverenja koji bi omogućio predsedniku SAD Donaldu Trampu (Trump) da tvrdi da je obezbedio stabilnost, čak i ako ključna pitanja ne budu rešena.
Džozef Farsah (Joseph Farsakh), bivši zvaničnik Ministarstva finansija SAD koji je radio na politici sankcija za Bliski istok, takođe je rekao da čak i ako razgovori na kraju donesu rezultate, sveobuhvatni sporazum deluje malo verovatan u trenutnoj klimi nepoverenja.
Verovatniji ishod, rekao je on, bio bi delimični sporazum koji bi pružio ograničeno ublažavanje sankcija, dok odlaže spornija pitanja.
Takav aranžman bi mogao značajno povećati izvoz iranske nafte – potencijalno ga povećavajući na oko 2,5 miliona barela dnevno i ubrizgavajući naftu vrednu između 50 i 90 milijardi dolara godišnje na globalna tržišta.
U optimističnom scenariju, veća stabilnost bi mogla da otključa, kako je Farsah naveo, dividendu mira, podsticanjem spoljnih ulaganja i šire regionalne integracije.
Farsah je, međutim, upozorio da bi brzi priliv iranske sirove nafte mogao da smanji globalne cene nafte, što bi stavilo pod pritisak države Zaliva koje se oslanjaju na više cene za finansiranje ambicioznih programa ekonomske transformacije. On je dodao da čak i u slučaju dogovora ne bi bio uveren da bi rizik od budućih američkih – ili eventualno izraelskih – napada potpuno nestao.
Vali Nasr, bivši viši savetnik u Stejt departmentu, takođe je opisao situaciju kao podjednako podeljenu.
Ni Vašington ni Teheran zaista ne žele haotičan rat, rekao je on, s obzirom na ogromne rizike koji su uključeni. Ta obostrana nevoljnost bi na kraju mogla da povuče obe strane s ivice sukoba.
Istovremeno, Nasr je naglasio da će Trampov lična politička računica biti presudna. Tradicionalna spoljnopolitička analiza – fokusirana na institucije i dugoročne interese – može biti manje prediktivna u ovom slučaju.
Nasr je takođe primetio da se istovremeno dešavaju višestruke globalne krize, što znači da bi događaji na drugim mestima mogli brzo da preoblikuju donošenje odluka o Iranu.
Mali prostor za greškuSuzan Zijadeh (Susan Ziadeh), bivša zamenica pomoćnika državnog sekretara za Bliski istok, upozorila je da samo jačanje vojnog prisustva stvara zamah. S tolikim pomorskim i vazdušnim prisustvom, sugerisala je ona, možda neće biti lako jednostavno se povući.
S obzorom na to da su ratni brodovi blizu iranskih voda, rakete ispaljene tokom vojnih vežbi a lideri s obe strane izdali oštra upozorenja, prostor za pogrešne procene je takođe mali.
Ženevski pregovori usledili su posle runde u Omanu 6. februara, pokrenute pošto su regionalni akteri insistirali na deeskalaciji usled strahova od šire destabilizacije.
Zijadeh je takođe ukazala na Izrael kao ključnu varijablu, napominjući da izraelski lideri mogu delovati prema drugačijoj strateškoj računici.
Američki državni sekretar Marko Rubio (Marco) , prema izveštajima američkih medija, trebalo bi da ode u Izrael da se sastane s premijerom Benjaminom Netanjahuom 28. februara.