Trgovinske marže odvele Srbiju na međunarodnu arbitražu

Uredba koju je vlast u Srbiji predstavila kao jednu od mera za unapređenje standarda građana uskoro će se naći pred sudom u Vašingtonu.

Ova populistička mera će Srbiju, nažalost, skupo koštati, ocenjuje ekonomski novinar Miša Brkić.

Gotovo šest meseci od kako je Vlada ograničila trgovinske marže na 20 odsto, holandsko-belgijski trgovinski lanac Ahold Delez (Delhaize) podneo je zahtev za arbitražu Međunarodnom centru za rešavanje investicionih sporova (ICSID) sa sedištem u Sjedinjenim Američkim Državama.

Reč je o najvećem privatnom poslodavcu u Srbiji, sa više od 11.000 zaposlenih, koji kaže da je ova "iznenadna i nezapamćena" intervencija države uticala na više od 85 odsto njihovih prihoda u zemlji.

Marža je razlika između nabavne i prodajne cene nekog proizvoda. Odlukom Vlade Srbije na šest meseci tako su ograničene cene velike grupe namirnica u 27 trgovinskih lanaca.

Predstavnici vlasti u Srbiji kažu da je to urađeno da bi se zaustavio rast cena, zarad "dobrobiti svih potrošača".

Poručili su i da će se na arbitraži boriti da "zaštite nacionalne ekonomske interese".

Novinar Miša Brkić međutim navodi da se šteta koju bi Srbija mogla da pretrpi zbog spora ne meri se samo milionima evra odštete.

"Već sama tužba ostavlja loš utisak kod potencijalnih investitora koji razmišljaju o tome da dođu u Srbiju", kazao je za Radio Slobodna Evropa.

Ukoliko arbitraža presudi u korist kompanije, objašnjava Brkić, to će biti "još jači signal stranim investitorima da zaobilaze Srbiju".

"U krajnjoj instanci i građani i privreda i preduzetnici Srbije plaćaju tu štetu", dodaje Brkić.

Na pitanja RSE u vezi sa zahtevom kompanije Ahold Delez za arbitražu nisu odgovorili Vlada Srbije, Ministarstvo trgovine i Ministarstvo finansija.

Zašto je Srbija uvela mere?Talas poskupljenja koji je nakon ruske invazije na Ukrajinu zahvatio celu Evropu nije mimoišao Srbiju.

Vlasti u Srbiji za to krive trgovinske lance, optužujući ih za visoke marže. Između ostalog otuda, kako je obrazloženo, odluka da se one ograniče na šest meseci.

Uredba važi do kraja februara, nakon čega prestaju da važe i ograničenja cena.

"To je jedan populistički potez, kojim je predsednik Srbije (Aleksandar Vučić) želeo da pokaže kako može da bude jeftinije kada on naredi. To će nas, nažalost, skupo koštati ako arbitraža u Vašingtonu uvaži argumente Delezea", kaže Miša Brkić.

Dodaje da ukoliko postoji neki problem sa trgovinskim lancima "postoje institucije koje bi trebalo da uspostave zakonom predviđena pravila igre na tržištu".

"Suština nije u tome da otimate od trgovaca zato što u Srbiji ima ljudi sa niskim primanjima. Valjda je cilj obrnuto – da što više ljudi radi i prima veće plate", zaključuje.

Prema podacima statističke agencije Evropske unije (EU) Eurostat, indeks cena hrane i bezalkoholnih pića u Srbiji je za svega četiri odsto manji od proseka u EU.

Sa druge strane, po poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku za novembar 2025. prosečna neto zarada u Srbiji iznosila je oko 950 evra, što je za gotovo 70 odsto manje u odnosu na prosek u EU.

Delez se poziva na sporazum Holandije i SrbijeHolandsko-belgijski trgovinski lanac u Srbiji posluje preko svoje lokalne kompanije Delhaize Serbia.

U Srbiju je ušao 2011. godine, kada je kupio domaći lanac Delta Maxi Group. Transakcija je vredela 932,5 miliona evra, uključujući oko 300 miliona evra duga.

Da bi nastavili da posluju u Srbiji nakon ograničavanja marži morali su, kako navode, da zatvore 25 prodavnica i obustave planirane investicije u zemlji, što je dovelo do gubitka stotina radnih mesta.

Sada se u zaštiti svojih interesa pred vašingtonskom arbitražom poziva na bilateralni sporazum o međusobnoj zaštiti investicija koji od 2004. godine postoji između Holandije i Srbije.

U tom sporazumu, pored ostalog, piše da se potpisnice obavezuju da obezbede pravedan i pravičan tretman investicijama druge strane, te da neće nanositi štetu, neopravdanim ili diskriminatornim merama.

Ekonomski novinar Miša Brkić smatra da zahvaljujući tom dokumentu Delez ima sve argumente da se obrati međunarodnoj arbitraži.

"Kada postoji međunardodni sporazum, poput ovog između Srbije i Holandije, mora da se poštuje međunarodno pravo i ono je jače od domaćeg zakonodavstva", navodi.

"Uglavnom kada se sklapaju međunarodni sporazumi negde pri kraju tih ugovora piše da je u slučaju tužbe nadležna arbitraža u Vašingtonu, Hagu, Parizu... ima ih nekoliko u svetu koje su poznate i koje odlučuju u ovakvim sporovima", dodaje.

Šta o tome kažu u Srbiji?Kompanija Delez saopštila je da su njihovoj odluci da se obrate vašingtonskoj arbitraži, prethodili meseci pregovora sa vlastima koji nisu urodili plodom.

To su potvrdili i predstavnici vlasti u Srbiji, s razlikom da su te pregovore nazvali "pritiscima i pretnjama" kompanije kako bi država ukinula uredbu.

"Od septembra trpimo pritiske i pretnje da će se pokrenuti arbitraža i odoleli smo pritisku da ne ukinemo Uredbu o ograničenju marži", kazala je ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević 6. februara kada je objavljena odluka kompanije Delez.

"Nama je samo interesantno - zašto sada. Zašto se pokreće arbitraža i poziva na BIT (bilateralni ugovor o investiciji - Bilateral Investment Treaty) 20 dana pred istek uredbe, a ne ranije? Pitanje je šta stoji iza toga", kazala je još Lazarević.

Gostujući na Radio-televiziji Srbije 11. februara, kazala je i da će se država "dobro pripremiti" za predstojeću arbitražu, te da očekuje da će to biti "proces koji će da traje".

Kakve su šanse Srbije na arbitraži?Novinar Miša Brkić smatra da Srbija nema velike šanse da iz ovog spora izađe kao pobednik.

"Država će se truditi da dokaže da su te mere bile nužne iz raznoraznih razloga", kazao je.

"Međutim, ne verujem da će ta argumentacija biti dovoljno čvrsta, jer ograničavanje marži u normalnim uslovima je 'svetogrđe'. Država nema argument da nekim svojim uredbama ograničava zakone i Ustav i time sprečava poslovanje na slobodnom tržištu", dodaje.

Brkić objašnjava da je ograničavanje marži opravdano samo u izuzetnim situacijama poput ratova i velikih prirodnih ili zdravstvenih katastrofa.

"Toga u slučaju Srbije nije bilo. To sve će biti jak argument za onoga koji tuži, naravno uz dokaz da je imao veliku štetu", dodaje.

Sličan primer desio se u susednoj Mađarskoj.

U toj zemlji je od 2022. do 2023. bila na snazi Vladina uredba o fiksnim cenama osnovnih prehrambenih proizvoda. To je trgovce obavezivalo da te artikle prodaju po određenim cenama i u propisanim količinama.

Austrijski trgovački lanac SPAR Magyarország je tu uredbu osporio nakon što je kažnjen jer u jednoj od svojih prodavnica nije imao propisanu količinu proizvoda obuhvaćenih uredbom.

SPAR je mađarsku vladu tužio pred domaćim sudovima, nakon čega je slučaj stigao i do Suda pravde Evropske unije (CJEU).

CJEU je presudio da je uredba suprotna pravu i pravilima EU o poštenoj konkurenciji i slobodnom kretanju roba.

Da li će putem Delezea i drugi trgovinski lanci u Srbiji?Ograničenja marži koje je propisala Vlada moraju da se pridržavaju i drugi trgovinski lanci u Srbiji.

RSE je poslao upit na adrese najvećih domaćih i stranih trgovinskih kompanija u zemlji, s pitanjem kako te se mere odražavaju na njihovo poslovanje, te da li i oni razmišljaju o pokretanju nekih pravnih postupaka zbog toga.

Odgovor je stigao samo od kompanija Lidl, čije je sedište u Nemačkoj.

Kažu da ne razmatraju pokretanje pravnih postupaka, "sa očekivanjem da tržište nastavi da funkcioniše u okviru principa slobodne ekonomije".

"Verujemo da su transparentni uslovi i slobodno formiranje cena, uz fer odnose u celom lancu snabdevanja, najbolji i najodrživiji način da se dugoročno obezbede stabilnost tržišta, kvalitet usluge i proizvoda za krajnje potrošače", navode.

Ističu da kompanija poštuje zakonske i druge regulative na svim tržištima na kojima posluje, pa tako u Vladinu uredbu.

"Naši dobro optimizovani procesi, efikasnosti sistema i posvećenosti u upravljanju asortimanom omogućili su nam brzu adaptaciju na novonastale tržišne okolnosti, bez većih oscilacija od redovnog poslovanja", dodali su.

Postupak protiv četiri trgovinska lancaViše javno tužilaštvo u Beogradu je polovinom oktobra 2024. formiralo predmet protiv četiri trgovinska lanca u Srbiji zbog sumnje da su dogovarali cene i na taj način narušili konkurenciju garantovanu zakonom.

Kako su pre godinu i po dana naveli, pokrenut je predistražni postupak protiv kompanije Delez (Delhaize), DIS, Univereksport (Univerexport) i Merkator (Mercator), u čijem sastavu je i lanac prodavnica Idea.

Prethodno je Komisija za zaštitu konkurencije saopštila da je analizom sprovedenom od 2018. do 2022. godine utvrdila da su cene osam prehrambenih proizvoda (mleko, jogurt, ulje, brašno, šećer, jaja, kafa i banane) u tim prodavnicama bile iste ili slične.

Ekonomski novinar Miša Brkić smatra da bi država do sada "isterala sve trgovinske lance iz Srbije koji su se navodno dogovarali", da su imali dokaza za to.

"Pošto se to nije dogodilo, mislim da vlast to smišljeno koristi kao argument u mogućem sukobu sa trgovinskim lancima, sve očekujući da će im time zapretiti da moraju da ćute i da ne smeju da ih tuže".

"Međutim, pokazalo se da Delez ipak može da ih tuži", zaključuje.

Tužilaštvo do zaključenja teksta nije odgovorilo na pitanja RSE u kojoj fazi je ovaj postupak i šta je tužilaštvo do sada preduzelo u tom slučaju.