Evropska komisija zbog pravosudnih zakona procenjuje da li Srbija ispunjava kriterijume za novac iz EU
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos upozorila je u četvrtak da Evropska komisija u svetlu usvajanja pravosudnih zakona trenutno preispituje da li Srbija i dalje ispunjava kriterijume za evropsku finansijsku pomoć.
"To se odnosi na pretpristupnu pomoć, ili sredstva iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan, koji je Srbiji dodelio 1,6 milijardi evra u grantovima i kreditima. Ovi instrumenti sadrže preduslove povezane sa vladavinom prava", rekla je evropska komesarka u izjavi za predstavnike medija iz regiona.
Ona je ponovila ocenu da Srbija, sa nedavnim izmenama i dopunama zakona o pravosuđu i tužilaštvu, čini "jasan korak unazad".
Usvojeni zakoni, prema njenim rečima, potkopavaju nezavisnost pravosuđa i tužilaštva, što je u samoj srži procesa pristupanja.
"Ovi amandmani narušavaju poverenje. Sve je teže onima u Briselu koji su spremni da napreduju sa Srbijom da iznesu svoje argumente", podvukla je evropska komesarka za proširenje Marta Kos.
Ona je izrazila očekivanje da će srpske vlasti zaustaviti primenu ovih zakona.
Osvrćući se na zahtev srpske vlade za mišljenje stručnjaka Venecijanske komisije, Kos je navela da očekuje da će, nakon što to mišljenje bude objavljeno, zakoni biti revidirani u skladu sa preporukama i na inkluzivan način, uz učešće svih zainteresovanih strana.
Srbija je prošlog meseca dobila nešto više od polovine namenjenih sredstava iz evropskog Plana rasta, jer je konstatovano da je od sedam planiranih reformi ispunila samo tri. Umesto predviđenih 112 miliona, zemlja je dobila 61,1 milion evra.
Zvaničnici Evropske komisije su naglasili da četiri preostala reformska koraka ulaze u period odlaganja i mogu biti ispunjeni do decembra ove godine.
Naime, prema usvojenom okviru Plana rasta, države korisnice koje ne ispune reforme predviđene do decembra 2024. godine imaju mogućnost da ih ispune u okviru takozvanog grejs perioda.
Taj grejs period iznosi dve godine za reforme koje je trebalo primeniti do decembra 2024. godine i jednu godinu za sve reforme čiji je krajnji rok jun 2025. godine. Prema usvojenom okviru Plana rasta, ako se određeni korak ne ispuni do kraja grejs perioda (odnosno do kraja 2026. godine za sve reforme), država korisnica gubi sredstva dodeljena za tu konkretnu reformu.
Plan rasta predviđa i da se finansijska sredstva koja eventualno jedna država izgubi preraspodele ostalim zemljama korisnicama.