Iran navodi da bi nuklearni pregovori sa SAD trebalo da se nastave uskoro
Ministar spoljnih poslova Irana Abas Arakči izjavio je u subotu da Teheran i Vašington veruju da bi trebalo uskoro da nastave nuklearne pregovore, pošto su održani indirektni razgovori u Omanu, mada je isključio mogućnost razgovora o iranskom raketnom programu i obogaćivanju uranijuma.
Arakči je rekao za katarsku televiziju Al Džazira da su se dve strane saglasile da bi razgovori trebalo uskoro da se nastave, dodajući da nema dogovorenog vremenskog okvira za sledeći sastanak.
Mada je rekao da je Teheran otvoren za postizanje dogovora, Arakči je dodao da se o iranskom raketnom programu i obogaćivanju uranijuma u startu ne može razgovarati.
"Ni sada niti u budućnosti ne mogu se voditi pregovori o raketama jer je to odbrambeno pitanje", rekao je on. "Pitanje zabrane obogaćivanja nije predmet pregovora sa stanovišta Irana."
Arakči je dodao da će Iran odgovoriti na svaki potencijalni napad SAD: "Ako Iran bude napadnut, ciljaćemo američke baze u regionu."
Delegacije iz Teherana i Vašingtona održale su u petak razgovore uz posredovanje Omana, za koje je američki predsednik Donald Tramp (Trump) rekao da su bili "veoma dobri".
Iako nijedna strana nije objavila konkretan ishod, obe su nagovestile da bi se pregovori o iranskom nuklearnom programu mogli nastaviti u bliskoj budućnosti.
"Iran deluje kao da jako želi da postigne dogovor. Moramo da vidimo kakav će biti taj dogovor", rekao je Tramp novinarima u predsedničkom avionu.
"Činjenica da razgovori nisu propali i da dve strane nisu napustile pregovarački sto pokazuje da su možda osetile dovoljno zajedničkog jezika ili da su obe strane stavile neke ustupke na sto koji su dovoljno privlačni da obe strane da nastave razgovore", rekao je za Radio Farda (Iranski servis RSE) Ali Vaez, direktor iranskog projekta u Međunarodnoj kriznoj grupi.
Razgovori su održani dok SAD na Bliskom istoku gomilaju svoje snage. Tenzije su pojačane zbog više od dve nedelje nemira u Iranu, tokom kojih su vlasti pokrenule represiju u kojoj su, prema navodima organizacija ta ljudska prava, ubijene hiljade civila.
Kad su izveštaji o stradanjima procurili iz Irana, Tramp je pretio da će napasti Iran ako bilo ko od desetina hiljada uhapšenih demonstranata bude pogubljen.
Američki predsednik je nastavio da razmatra vojne opcije, dok je istovremeno naglašavao napore da se obuzda iranski nuklearni program, za koji zapadne sile strahuju da je usmeren na pravljenju bombe uprkos insistiranju Teherana da je program ima civilne svrhe.
Posle razgovora u Omanu, Stejt department SAD je najavio nove sankcije na iranski izvoz nafte, usmerene na 15 entiteta i 14 brodova flote u senci.
"SAD će nastaviti da deluju protiv mreže brodara i trgovaca koji su uključeni u transport i nabavku iranske sirove nafte, naftnih derivata i petrohemijskih proizvoda", naveo je u saopštenju portparol Stejt departmenta Tomi Pigot (Tommy Pigott).
Tramp je, prema Beloj kući, potpisao izvršnu naredbu kojom bi se mogle uvesti sekundarne carine zemljama koje uvoze robu iz Irana.
U uredbi je potez opisan kao "neophodan i prikladan" pošto su dobijeni dodatni podaci od visokih zvaničnika u vezi sa "delovanjem i merama" iranske vlade.
Tramp nije direktno komentarisao uredbu, ali je u razgovoru s novinarima u predsedničkom avionu ponovo rekao da "nema nuklearnog oružja" za Iran.
U uredbi se ne navodi carinska stopa, ali se kao primer navodi 25 odsto. U njoj se navodi da bi se carina mogla primeniti na robu uvezenu u SAD iz bilo koje zemlje koja "direktno ili indirektno kupuje, uvozi ili na drugi način stiče bilo koju robu ili usluge iz Irana".
Bela kuća je saopštila da je ta izvršna uredba potvrdila "nacionalnu vanrednu situaciju u vezi s Iranom" i napomenula da je predsednik može izmeniti ako se okolnosti promene.
"Predsednik drži Iran odgovornim zbog njegove težnje ka nuklearnim kapacitetima, podršku terorizmu, razvoja balističkih raketa i regionalnu destabilizaciju koja ugrožava američku bezbednost, saveznike i interese", navodi se u uredbi.