Ministar za manjinska prava tvrdi da prava Albanaca u Srbiji 'nisu prekršena'

Ministar za ljudska i manjinska prava Srbije Demo Beriša izjavio je da prava Albanaca u Srbiji "nisu prekršena", komentarišući to što su američki zakonodavci zatražili od Stejt departmenta da razmotri navode o njihovoj diskriminaciji u Srbiji.
Beriša tvrdi i da predstavnici Albanaca koji žive na jugu Srbije, "ne žele" da se sastanu sa njim.
"Ne postoji niko u ovoj državi ko može mene, pošto sam na čelu ovog ministarstva, da ubedi da su ljudska prava mojih sunarodnika prekršena. Oni ne žele da rade. Od kada sam ja ministar, pet puta sam ih pozvao da dođu na razgovor. Nisu došli", rekao je Beriša 5. februara za provladinu televiziju Pink.
Izbor Beriše na mesto ministra u Vladi Srbije naišlo je na osude predstavnika albanske nacionalne manjine koji su, pored ostalog, ocenili da on "ne predstavlja Albance, već instrumentalizovanu verziju u službi interesa srpske politike".
Albanci koji žive u Preševskoj dolini, termin koji se koristi za opštine Preševo, Medveđa i Bujanovac, na jugu Srbije, često se žale na diskriminatorske prakse vlasti u Beogradu, dok su zvaničnici Vlade Kosova više puta podržali i ponavljali ove optužbe.
Članovi Odbora za spoljnu politiku Predstavničkog doma američkog Kongresa glasali su u 21. januara za predlog zakona kojim bi se od američkog državnog sekretara zatražilo da pripremi sveobuhvatan izveštaj o položaju manjina u Srbiji, sa posebnim fokusom na Albance u Preševskoj dolini.


Šta predviđa predloženi zakon?Predlog zakona predviđa razmatranje važnih pitanja, uključujući: pasivizaciju adresa, ograničenja u upotrebi albanskog jezika u javnim institucijama, diskriminaciju u oblasti obrazovanja, uključujući nepriznavanje diploma sa Kosova i nedostatak školskih udžbenika na albanskom jeziku te drugo.
O problemu pasiviziranih adresa, ministar je kazao da u Srbiji ima 63.000 pasiviziranih adresa i da tu u pitanju "nisu samo Albanci".
Govoreći o problemu udžbenika na albanskom, naveo je da u Ministarstvu prosvete stoji 68 udžbenika na albanskom jeziku, ali da "albanska zajednica nije dala saglasnost za njih", dok za udžbenike koje oni predlažu, Beriša tvrdi da su suprotni nastavnim procesima u Srbiji.
Albanci na jugu Srbije žale se na nedostatak školskih udžbenika na albanskom jeziku, zbog čega im vlada u Prištini često dodeljuje finansijsku pomoć.
Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2022. godine, u Srbiji živi više od 60.000 Albanaca, koji predstavljaju četvrtu po veličini nacionalnu manjinu u zemlji.
Predstavnici Preševske doline i država Srbija postigli su tri sporazuma, 2001, 2007. i 2013. godine, kojima je predviđena zaštita prava i integracija albanske manjine, ali ti sporazumi nisu sprovedeni.
Integracija Albanaca u institucije predstavlja deo obaveza Srbije u okviru pregovora o pristupanju Evropskoj uniji.
Ipak, smatra se da su nedostatak investicija i stalne prepreke doprinele odlasku oko 20.000 Albanaca iz ovog regiona, uglavnom u Kosovo.