Pod pretnjom smrću terane na prostituciju: U Srbiji prva presuda za trgovinu ženama iz Kine

Stid i strah – sa tim osećanjima živele su dve žene iz Kine, koje su bile žrtve trgovine ljudima u Boru, na istoku Srbije.

Njih je kineski državljanin pod pretnjom smrću prisiljavao da pružaju seksualne usluge drugim kineskim državljanima u tom gradu.

Sve to opisano je u presudi kojom je Viši sud u Zaječaru osudio 52-godišnjeg kineskog državljanina Y.L. za trgovinu ljudima, izrekavši mu kaznu zatvora u trajanju od četiri godine.

Reč je o prvom postupku za trgovinu pred pravosudnim organima Srbije za trgovinu ljudima koja uključuje kineske državljane.

Presuda koju je Radio Slobodna Evropa (RSE) od Višeg suda u Zaječaru, pred kojim je vođen postupak, dobio po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, otkriva moguću organizovanu kriminalnu šemu trgovine ljudima, koju ni u Vladi Srbije ni Ambasadi Kine u Beogradu nisu želeli da komentarišu.

"Presuda je krajnji ishod. Ali, ono što je nama važno, a to je – šta je još u pobočnim ulicama desilo što je do toga dovelo, dakle da li je u pitanju samo taj kineski državljanin ili ima još nekoga ko je mogao da stvori takvu klimu da do toga dođe", kaže za RSE Zoran Pašalić, Zaštitnik građana i Nacionalni izvestilac za oblast trgovine ljudima.

U nevladinoj organizaciji ASTRA, koja pruža podršku žrtvama trgovine ljudima više od 20 godina, pozdravili su presudu suda.

"Činjenica da su i počinilac i žrtve strani državljani, u ovom slučaju kineski, dodatno potvrđuje da sud nije dozvolio da se identitet ili državljanstvo koriste kao izgovor za relativizaciju krivičnog dela", rekla je za RSE Marija Anđelković, direktorka organizacije.

Ona je istakla da su slučajevi poput ovog, na osnovu njihove analize sudske prakse, koji rezultiraju pravosnažnom presudom, "relativno retki" u Srbiji.

Šta otkriva presuda?Presuda, kojom je kineski državljanin osuđen na četiri godine zatvora zbog trgovine ljudima, postala je pravosnažna krajem 2025. godine. U njoj su opisani užasni uslovi u kojima su dve kineske državljanke živele gotovo dva meseca.

Pod pretnjom smrću, bez novca, oduzetih pasoša i sa samo jednim obrokom dnevno, dve žene su svakodnevno bile prinuđene na seks sa do četiri muškarca svaka. Svi muškarci, kako su svedočile, bili su kineske nacionalnosti.

Maksimalna kazna za trgovinu ljudima u Srbiji, kako propisuje zakon, jeste zatvor u trajanju od 12 godina. To je bio i predlog tužilaštva u ovom slučaju.

Kako se navodi u presudi, "odmeravajući kaznu optuženom", sud je uzeo u obzir sve okolnosti, koje bi uticale na to da kazna bude veća, odnosno manja. Kao olakšavajuću okolnost, sud je uzeo u obzir to da je optuženi "porodični čovek".

'Dobro organizovana' šemaU presudi je opisano da su dve žene namamljene u Srbiju preko fiktivne agencije za traženje posla, kako bi radile u salonu za masažu. Obe su se u Kini suočavale sa finansijskim teškoćama.

Uz pomoć nepoznatog čoveka u Kini, doputovale su u Beograd avionom. Na aerodromu ih je sačekao čovek "verovatno srpske nacionalnosti", koji ih je odvezao do Bora.

Tamo su upoznale čoveka, takođe Kineza, koji ih je smestio u kuću, uspostavio nad njima "ropski odnos" i primoravao ih da pružaju seksualne usluge.

Gotovo dva meseca kasnije, nakon što su uspele da prijave slučaj policiji, žene su identifikovane kao žrtve trgovine ljudima. Taj postupak sproveo je Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima, državna ustanova socijalne zaštite koja identifikuje žrtve i pruža im neophodnu podršku.

Kao što se može videtu presudi, Centar je našao da "organizaciona umreženost i kapaciteti fiktivne institucije za pronalaženje posla" kojoj su se žrtve obratile "ukazuju na dobro organizovanu kriminalnu grupu koja planski i kontinuirano eksploatiše ženske osobe".

Dve kineske državljanke svedočile su da je u kući u Boru bilo nekoliko drugih žena, srpske nacionalnosti. Ipak, kako je Više javno tužilaštvo u Zaječaru ranije potvrdilo za RSE, optužnica nije proširena protiv drugih pojedinaca, osim kineskog državljanina koji je oduđen za trgovinu ljudima.

Porast broja prijava trgovine ljudima iz KineDve žene su bile prve formalno identifikovane žrtve trgovine ljudima iz Kine. Slučaj datira iz 2024. kada je kineski državljanin uhapšen po osnovu sumnje da je umešan u trgovinu ljudima.

Godinu dana kasnije, prema poslednjem izveštaju Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, bilo je 12 prijava moguće trgovine kinsekih državljana u Srbiji. Od tog broja, dve osobe su formalno identifikovane kao žrtve trgovine ljudima.

Po broju pretpostavljenih žrtava trgovine ljudima u Srbiji odnosu na druge države, Kina je 2025. bila na četvrtom mestu, posle Egipta, Bangladeša i Kirgistana.

Zaštitnik građana i Nacionalni izvestilac za oblast trgovine ljudima Zoran Pašalić ističe za RSE da je Srbija poslednjih godina postala krajnja destinacija za žrtve trgovine ljudima iz inostranstva. Pre toga, Srbija je uglavnom bila tranzitna zemlja.

"Time je sam postupak daleko teži, jer ono što ću uvek naglasiti da je žrtva trgovine ljudima uglavnom poslednja saznaje da je žrtva trgovine ljudima", kaže Pašalić.

Dodaje da žrtve najčešće prilikom dolaska u Srbiju imaju neke druge ideje, "gotovo nikada" sa namerom da se bave nečim ilegalnim.

"Ali tek na kraju saznaje da je žrtva, kada je dovedu u situaciju koja je, mogu slobodno da kažem, neljudska", zaključuje.

Vlada Srbije i Ambasada Kine 'ćute' o slučajuSlučajevi trgovine ženama iz Kine u Srbiju pominju se drugu godinu zaredom u izveštaju za 2025. američkog Stejt departmenta.

U izveštaju se navodi da "trgovci ljudima eksploatišu žene iz Kine u svrhu seksualne eksploatacije, prvenstveno ciljajući potražnju za komercijalnim seksom od strane radnika na projektima koje finansira Narodna Republika Kina, uključujući rudnike bakra".

Iako se u presudi ne pominju veze sa rudarskom industrijom, Bor, u kojem je uhapšen Kinez osuđen za trgovinu ljudima, grad je u kojem od 2018. rudnicima bakra rukovodi kineska kompanija Ziđin Koper (Zijin Copper), kao deo Ziđin Majning (Zijin Mining) grupe. U rudnicima su zaposleni radnici i iz Srbije i iz Kine.

Vlada Srbije i Ambasada Kine u Beogradu do zaključenja teksta nisu odgovorili na upit RSE da komentarišu slučaj i navode američkog Stejt departmenta. Odgovor na upit RSE je izostao i od kompanije Ziđin Koper.