Ubrzanje diplomatskih napora dok rastu tenzije između SAD i Irana
Dok se američke snage gomilaju u blizini Irana, a Teheran upozorava na velike posledice ako izbije rat, u toku su diplomatski napori s visokim ulozima kako bi se sprečio regionalni požar pošto je Vašington zapretio vojnom akcijom zbog smrtonosnog gušenja protesta u Iranu.
Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči u nedelju je naznačio mogući pomak, izjavivši da je moguć "fer i pravedan" sporazum koji bi osigurao da Islamska Republika ne stekne nuklearno oružje – svesno ponavljajući frazu američkog predsednika Donalda Trampa (Trump).
Sam Tramp je potvrdio ovu promenu, rekavši novinarima da Iran "ozbiljno razgovara" sa SAD.
To je usledilo posle intenzivne nedelje šatl diplomatije: iranski šef bezbednosti Ali Laridžani sastao se s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Moskvi 30. januara, dok je Arakči otputovao u Tursku na konsultacije s predsednikom Redžepom Tajipom Erdoanom (Recep Tayyip Erdogan) i ministrom spoljnih poslova Hakanom Fidanom.
Zamah se nastavio i sledećeg dana u Teheranu, gde su se oba zvaničnika sastala s katarskim premijerom šeikom Muhamedom bin Abdulrahmanom el Tanijem, za koga se spekulisalo da nosi poruku iz Vašingtona.
Posle tih sastanaka, Laridžani je na X naveo da je postignut "napredak u formiranju okvira" za razgovore. Izveštaji iranskih medija sada sugerišu da bi se direktni sastanak u Ankari između specijalnog izaslanika Bele kuće Stiva Vitkofa (Steve Witkoff) i visokih iranskih diplomata mogao održati "u narednim danima".
Iran je u previranju od 28. decembra, kada su mirni demonstranti počeli da izlaze na ulice u Teheranu zahtevajući od vlasti da deluju kako bi zaustavili spiralnu inflacije i pad valute.
Zbog prekida internet usluga u Iranu, teško je proceniti koliko je demonstranata ubijeno tokom masovnih protesta, koje su se, čini se, smanjili poslednjih dana.
Američka organizacija za ljudska prava HRANA, čije podatke RSE redovno citira od početka nasilnog gušenja protesta u Iranu početkom ovog meseca, kaže da je potvrđeni broj žrtava, uključujući snage bezbednosti, sada 6.842, dok s još istražuje 11.280 slučaja. Više od 49.000 ljudi je uhapšeno.
Neke procene zvaničnika koje su nezvanično citirali različiti mediji, govore da je broj žrtava nekoliko puta veći.
Krajem prošlog meseca, Tramp je objavio da se "masivna armada" kreće ka Iranu, upozoravajući da bi mogla da deluje "brzo i žestoko" ako treba, izražavajući nadu u "fer dogovor" kojim Iran ne bi imao nuklearno oružje.
Američka vojska je rasporedila pomorsku udarnu grupu, predvođenu nosačem aviona USS "Abraham Linkoln", kod obale Irana.
Neki u Iranu su takođe sugerisali da bi potencijalni dogovor podrazumevao da se iranske zalihe visoko obogaćenog uranijuma – navodno zakopane pod zemljom posle američkih udara prošlog juna – prebace u drugu zemlju.
Uprkos javnom optimizmu, analitičari upozoravaju da je put ka sporazumu za Teheran pun unutrašnjih rizika.
Analitičar koji živi u Španiji Ata Mohamed-Tabriz rekao je za Radio Farda (Iranski servis RSE) da, dok Ministarstvo spoljnih poslova signalizira fleksibilnost, tvrdokorni elementi unutar Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC) ove pregovore vide kao "obmanjujuću igru" i "smrtonosni otrov".
Mimo nuklearnog pitanjaCentralno pitanje ostaje kako zapravo izgleda "fer" sporazum. Iako Tramp tvrdi da su junski napadi SAD "uništili" iranski nuklearni program, njegovi zahtevi su i ranije išli izvan obogaćivanja uranijima.
Opozicioni aktivista Mehdi Fatapur koji živi u Nemačkoj rekao je da bi, da bi bilo koji sporazum koji bi zaista zadovoljio Trampovu administraciju i sprečio rat, verovatno zahtevao na nešto što bi se svelo na "stratešku predaju".
Fatapur je za Radio Farda rekao da Vašington može zahtevati potpuni zaokret u regionalnom identitetu Irana, uključujući kraj njegovog neprijateljstva prema Izraelu i napuštanje njegovih regionalnih saveznika.
Za Islamsku Republiku, to nisu samo političke stvari, već stubovi države, a iranske vlasti su isključile pregovore o bilo čemu mimo nuklearnog programa.
Čak i ako se u Ankari postigne dogovor o okviru, on može poslužiti samo kao privremeno olakšanje. Mohamed-Tabriz je sugerisao da bi "minimalni sporazum" mogao da kupi vreme, ali ne može da reši "masovno nagomilavanje društvenih zahteva" i unutrašnje nezadovoljstvo koje trenutno ključa u Iranu.
Analitičari tvrde da pretnja "regionalnim ratom" ostaje glavni pregovarački adut Teherana. Predstavljajući sukob kao egzistencijalnu katastrofu koja bi zahvatila ceo Bliski istok, Teheran je uspešno izvršio pritisak na regionalne posrednike poput Katara i Turske da intervenišu.
Međutim, prema Fatapuru, ako Islamska Republika izabere put "postepenih" reformi i manjih diplomatskih ustupaka, i dalje bi se mogla suočiti sa žestokom reakcijom javnosti koja je sve više umorna od sankcije i pretnji ratom.