Kosovo skoro dve godine nema registrovan ugovor o lobiranju u SAD

U odsustvu zvaničnog lobiranja u Sjedinjenim Američkim Državama, predsednica Kosova Vjosa Osmani pojavila se poslednjih meseci kao jedna od najaktivnijih kosovskih figura na međunarodnoj sceni.

Njeno učešće na ceremoniji potpisivanja Povelje Odbora za mir u Gazi i susreti s predsednikom SAD Donaldom Trampom (Trump), uz rukovanja i razgovore u četiri oka, privukli su pažnju međunarodnih medija. Zemlja s oko 1,5 miliona stanovnika pokazala je da aktivna diplomatija može da održi njenu vidljivost.

"To je istorijska inicijativa s jasnom vizijom: da donese više mira i bezbednosti svetu", rekla je Osmani posle potpisivanja Povelje Odbora za mir 22. januara.

Ta inicijativa nije dočekana bez dilema. Demokratije poput Francuske i Nemačke odbile su da učestvuju u njoj, upozoravajući da bi to moglo oslabiti ulogu Ujedinjenih nacija i otvoriti vrata figurama poput ruskog predsednika Vladimira Putina.

Reakcije su podeljene i na Kosovu: za neke, učešće predstavlja korak ka jačanju međunarodnog uticaja zemlje, dok je za druge reč o opasnom svrstavanju uz autoritarne režime, uključujući Belorusiju.

Tako je debata o Odboru za mir zasenila drugo ključno pitanje: nedostatak državnog lobiranja Kosova u SAD.

Donika Emini, poznavateljka političkih dešavanja, kaže da je Kosovo gotovo dve godine imalo vrlo malo aktivnih glasova u Vašingtonu – ne zbog nedostatka tema, već zbog nedostatka strukture.

Zemlja od juna 2024. nema nijedan aktivan ugovor o lobiranju u registru stranih agenata američkog Ministarstva pravde, poznatim kao FARA. I to uprkos činjenici da takvo lobiranje omogućava nekojoj stranoj zemlji da legalno pokuša da utiče na politiku SAD.

Prema rečima Emini, odsustvo tog mehanizma slabi sposobnost Kosova da komunicira svoje interese jer, kako kaže, individualno angažovanje jednog zvaničnika ne može da zameni profesionalnu strukturu lobiranja – posebno u SAD.

"To je zaista zabrinjavajuće, zato što SAD ne funkcionišu kao Evropska unija. Sa zemljama EU, sa samim Briselom, možete sami da upravljate bilateralnim odnosima kroz zvanične kanale i predstavnike država. U SAD funkcioniše ta platforma (FARA) i ta mogućnost, jer se sve radi kroz lobiranje. Ništa nije slučajno", kaže za RSE Emini, iz Savetodavne grupe za balkansku politiku u Evropi.

Od početka 90-ih, Kosovo je plaćalo brojnim lobističkim kompanijama u SAD stotine hiljada dolara da promovišu svoju međunarodnu agendu. Ugovore su potpisale državne institucije s poznatim američkim imenima, kao što su Podesta grupa (Podesta Group) i Balard partners (Ballard Partners).

U poslednjih pet godina, tokom mandata predsednice Osmanija i Vlade Aljbina Kurtija (Albin), potpisana su samo tri ugovora o lobiranju – svi 2023. godine: jedan kratkoročan i dva koja su istekla godinu dana kasnije.

RSE je zatražio objašnjenje od Predsedništva, Vlade i Ministarstva spoljnih poslova i dijaspore u vezi s razlozima zašto Kosovo trenutno nema nijedan aktivan ugovor o lobiranju registrovan u FARA.

Dosad nijedna od institucija nije odgovorila, ostavljajući otvorena pitanja o nedostatku jasne strategije, planiranja i institucionalne koordinacije.

U jednoj od retkih izjava po pitanju lobiranja, ministarka spoljnih poslova Donika Gervala (Gervalla) – sada u tehničkom mandatu – rekla je da se "razmatra" produženje ugovora s dve kompanije potpisana 2023. godine – Avnija Mustafaja i Aferdite Rakipi. Međutim, ni skoro godinu i po dana kasnije, to se nije dogodilo. Gervala je izjavila da je zadovoljna njihovim radom, iako je većina njihovih troškova otišla na ručkove, putovanja i sastanke u Prištini.

"Nema nikakvih zabrinutosti u vezi s tim ugovorima. Njih dvoje rade zajedno u ispunjavanju svojih zadataka", rekla je tada Gervala.

Prema rečima Emini, Kosovo uzima zdravo za gotovo političku podršku SAD, ne shvatajući drastične promene koje su se dogodile unutar američkih političkih elita.

"Nismo u devedesetim godinama. Nemamo političku elitu u SAD koja poznaje Balkan u detalje. Nemamo lobiste, senatore ili kongresmene kakve smo nekada imali, koji su imali politički cilj da unaprede Balkan", kaže Emini.

Vesko Garčević, profesor prakse međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Bostonu, kaže da bez lobista koji pružaju informacije iznutra, Kosovo rizikuje da pogrešno shvati prioritete SAD, razvijajući politiku koja ne odgovara očekivanjima Vašingtona i koja, posledično, dobija malo podrške.

Na taj način, Kosovo, uslovno rečeno, rizikuje i da bude "zaboravljeno", ostavljajući prostor drugima da kreiraju narativ o njemu.

"Srbija je, posebno, uložila izuzetno mnogo, kako finansijski, tako i kroz svoje veze, u izgradnju lobističke mreže. Zato, da sam na mestu kosovske Vlade, uradio bih isto. Razmišljao bih o angažovanju nekoga s uticajem ko bi predstavljao interese Kosova – izvan diplomatske kancelarije koju Kosovo ima u Vašingtonu", kaže Garčević za RSE.

Srbija trenutno ima šest aktivnih ugovora u okviru Akta o registraciji stranih agenata (FARA). Jedan od njih uključuje zastupanje pred Kongresom SAD i njegovim odeljenjima.

Od ostalih zemalja u regionu, Bosna i Hercegovina ima 14 aktivnih ugovora, od kojih je većinu potpisao entitet Republika Srpska; Albanija ima četiri, dok Crna Gora i Severna Makedonija nemaju nijedan.

Garčević, bivši ambasador Crne Gore u nekoliko evropskih zemalja, kaže da lobiranje nadomešćuje ograničen diplomatski uticaj neke zemlje. Za razliku od velikih zemalja, male države – poput Kosova i Crne Gore – nemaju veliki ekonomski, vojni ili strateški uticaj, pa samim tim automatski ne privlače pažnju Vašingtona. On objašnjava da je kontinuirano lobiranje doprinelo tome da SAD pozitivno percipiraju kandidaturu Crne Gore za NATO i da je odigralo ključnu ulogu u postizanju tog uspeha.

"Mnogo pre nego što je odluka doneta 2017, pronašli smo veoma efikasnu lobističku grupu koja je radila u korist Crne Gore. Kada smo započeli kampanju za članstvo, NATO nije bio posebno zainteresovan za prijem novih članica. To se vremenom promenilo i mogu reći da su lobisti odigrali važnu ulogu u tom procesu", kaže Garčević.

U okolnostima u kojima se nalazi Kosovo, sa otvorenim pitanjima sa Srbijom i van NATO-a i EU, lobiranje u SAD nije samo pitanje imidža. Prema Garčeviću, to je takođe ključni instrument za zaštitu civilne bezbednosti i da se osigura da SAD ostanu angažovane na stabilnosti i odbrani zemlje.

"Zato, ne dozvolite drugima da oblikuju način na koji vam SAD pristupaju. Morate biti proaktivni, jer vam to pomaže i da bolje razumete kako se razmišlja iznutra. Ljudi koje angažujete da rade za vas mogu vam daju realne procene šta se dešava s druge strane i kako oni vide situaciju", kaže on.

Emini dodaje da se politička realnost u Vašingtonu značajno promenila i da se donošenje odluka danas odvija u mnogo fragmentiranijem okruženju. Prema njenim rečima, nova kosovska Vlada, za koju se očekuje da će je ponovo formirati Kurti, treba da investira u izgradnju dugoročnih lobističkih mreža u SAD, a ne da se oslanja na sporadičnu komunikaciju ili samo na zvanične posete.

"Kosovo je mala država i kao takva opstaje kroz saveze. Čak i da ima potpuno zaokruženu državnost, čak i da ima vojsku i da je deo NATO-a, savezi su neophodni", kaže Emini.

Odnosi između Kosova i SAD prošli su kroz periode tenzija u poslednje dve godine. Razlog su bile pojedine odluke Vlade Kosova, za koje je Vašington ocenio da štete srpskoj zajednici.

Sukobi su kulminirali javnim upozorenjima američkih zvaničnika o pogoršanju odnosa i uvođenju kaznenih mera protiv Kosova, iako je Kurtijeva vlada insistirala da su ta neslaganja deo normalne dinamike između saveznika.

Ovog meseca, Kosovo je takođe uvršteno na listu od 75 zemalja za čije su državljane SAD privremeno obustavile izdavanje useljenički viza. Zvanični razlog: sprečavanje zloupotrebe socijalne pomoći. Na listi se nalaze sve zemlje Zapadnog Balkana, osim Srbije, koja je, prema izveštajima pojedinih medija, takođe imala koristi od intenzivnog lobiranja.

Ipak, Stejt department SAD je pojasnio da je mera usmerena na one koji "koriste američku socijalnu pomoć na neprihvatljivim razmerama".

U Vašingtonu gde se pažnja kupuje, osvaja ili gubi, izazov za Kosovo sada nije samo očuvanje prijateljstava, već i u sposobnosti da se njegov glas čuje.

Rečima predsednice Osmani, posle potpisivanja Povelje Odbora za mir, "kada Amerika vodi, mir je uvek sigurniji". Međutim, ostaje da se vidi da li će Kosovo uspeti da ovaj trenutak pretvori u stvarni uticaj – mimo rukovanja i medijskih naslova.