Uoči mogućih američkih napada susedi Irana strepe od posledica
Dok Sjedinjene Američke Države (SAD) proširuju svoje vojno prisustvo na Bliskom istoku usred rastućih očekivanja udara na Iran, zemlje širom regiona pripremaju se za još jedan mogući sukob.
Predsednik SAD Donald Tramp izdao je 28. januara do sada najstrože upozorenje Teheranu, poručivši da vreme ističe da postigne dogovor o svom nuklearnom i raketnom programu ili će se suočiti sa mnogo gorim napadom od zajedničkih izraelsko-američkih vazdušnih udara koji su ranije uništili nuklearne objekte širom Irana.
Komentari dolaze u vreme kada američki ratni brodovi pristižu u vode regiona.
Ministar spoljnih poslova Abas Aragči izjavio je da je njegova zemlja spremna da odmah i snažno odgovori na svaki mogući napad.
„Zemlje u kojima su prisutne američke trupe, kao što su članice Saveta za saradnju zemalja Zaliva, brinu da bi mogle da budu mete neke vrste iranskog kontranaada“, rekao je Farzan Sabet, istraživač Instituta u Ženevi.
Vojne baze SAD u više monarhijaSavet za saradnju zemalja Zaliva čine bogate monarhije Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE), Bahrein, Kuvajt, Oman i Katar.
U većini tih država Vašington ima velike vojne baze, dok ostale omogućavaju pristup i podršku američkim trupama.
Ovonedeljna izjava Saudijske Arabije da neće dozvoliti da se njeni vazdušni prostor ili teritorija koriste za vojne akcije protiv Irana, nakon slične izjave UAE, analitičari vide kao potez koji za cilj ima sprečavanje američke vojne akcije.
„Direktni napadi, bilo od strane Islamske Republike ili njenih proksi snaga, na energetsku infrastrukturu u regionu ometali bi globalnu ekonomiju“, rekao je Sabet.
Decenijama su arapske države Zaliva ili bile rivali iranskog šiitskog klerikalnog režima ili su imale zategnute odnose sa Teheranom.
Saudijska Arabija, UAE i Bahrein već su bili mete napada Irana ili njegovih saveznika, poput Huta u Jemenu.
Proizvode četvrtinu svetskog 'crnog zlata'Države Saveta za saradnju zemalja Zaliva proizvode četvrtinu svetskih zaliha nafte i više od 10 odsto prirodnog gasa i, ključne su za svetsku trgovinu i transport i u njima rade milioni inostranih radnika.
Pjer Kamilo Falaska, menadžer za politiku u Euro-Gulf Information Centre u Rimu, kaže da su zemlje Zaliva fokusirane na dva neposredna cilja.
„Žele da spreče širenje krize i da zaštite sopstvene zemlje“, ocenio je Falaska.
Smatra da, uprkos njihovim javnim stavovima, zemlje Zaliva nisu protiv promene režima u Iranu i da su svesne cene mogućeg haotičnog prelaznog perioda.
„Njihov interes je upravljana i uredna tranzicija, a ne vakuum“, naveo je Falaska.
Zaključio je da zemlje Zaliva intenzivno rade na jačanju bezbednosti luka, aerodroma i energetske infrastrukture, dok stanovništvo pripremaju za moguće teške dane.