Trump kaže da Iran želi da razgovara dok američki vojni brodovi stižu na Bliski istok
Grupa američkih nosača aviona stigla je u utorak na Bliski istok, dok rastu tenzije zbog mogućeg napada na Iran posle brutalnog suzbijanja protesta u kojem su, prema navodima grupa za ljudska prava, ubijene hiljade ljudi.
Usred previranja u Iranu, njegova valuta pala je na rekordno nizak nivo u odnosu na dolar - 1,5 miliona rijala za jedan dolar.
Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) rekao je da se "nada" da vojna akcija protiv Teherana neće biti potrebna, ali je poslao "armadu" u region, odbijajući da isključi opciju vazdušnih udara kao odgovor na suzbijanje uglavnom mirnih demonstranata koji su izašli na ulice zahtevajući mere za zaustavljanje inflacije i pada valute.
Američka organizacija za ljudska prava HRANA, čije podatke RSE navodi od početka nasilnog suzbijanja protesta u Iranu početkom ovog meseca, navodi da je potvrđeni broj žrtava, uključujući pripadnike snage bezbednosti, sada 6.126, dok se još vodi istraga za 17.091 slučaj.
Ipak, pojedini zvaničnici koje su nezvanično citirali različiti mediji izneli su procene o nekoliko puta većem broju žrtava.
Tramp je u intervjuu za Aksios (Axios) u ponedeljak rekao da se situacija s Iranom "promenljiva" pošto je poslao "veliku armadu" u region, s udarnom grupom koju predvodi nosač aviona "Abraham Linkoln" koja se, prema podacima Centralne komande SAD, sada nalazi u bliskoistočnim vodama.
Predsednik SAD je dodao da misli da Teheran zaista želi da postigne dogovor.
"Žele da postignu dogovor. Znam. Zvali su u više navrata. Žele da razgovaraju", rekao je on.
Proteste su 28. decembra na pijacama u glavnom gradu Teheranu počeli vlasnici prodavnica nezadovoljni zbog loših ekonomskih uslova. Nemiri su se brzo proširili zemljom i pretvorili u demonstracije protiv vlasti zbog pogoršanja životnog standarda i suzbijanja sloboda.
Pad rijala u odnosu na dolar prati inflacije na godišnjem nivou od 44,6 odsto, uključujući skoro 90 odsto međugodišnjeg rasta cena hrane. Iranska ekonomija se godinama muči pod pritiskom međunarodnih sankcija, kao i zbog posledica dvanaestodnevnog rata s Izraelom prošlog juna.
Svedočanstva očevidaca i provereni izveštaji grupa za ljudska prava pokazuju da je nasilno suzbijanje dostiglo vrhunac 8. i 9. januara, kada su snage bezbednosti bojevom municijom pucale na demonstrante. Usled višenedeljnog nestanka interneta, informacije o obimu nasilnog suzbijanja protesta nastavljaju da cure.
Portparol iranske vlade rekao je u utorak da je internet isključen "kako bi se sačuvali ljudski životi", iako nije objasnio šta je mislio tim komentarom.
Ipak, nove slike suzbijanja nastavljaju da se pojavljuju na mreži dok Iranci pokušavaju da pokažu koliko je surov bio obračun.
Kanal Vahid onlajn objavio je nove slike koje prikazuju vladine snage kako direktno pucaju na demonstrante u gradu Amol uveče 9. januara, što protivreči tvrdnjama vlasti da su ubistva izvršili "teroristi", a ne pripadnici državne bezbednosti.
Na slikama se vide ljudi u uniformama kako pucaju iz Kalašnjikova.