Trump u Davosu isključio upotrebu sile u vezi s Grenlandom i traži hitne pregovore

Američki predsednik Donald Tramp (Trump) u govoru na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu u sredu je izjavio da SAD neće upotrebiti silu da zauzmu Greland, ali je tražio hitne pregovore kako bi preuzele to dansko ostrvo.

"Imaju izbor: mogu reći 'da', i mi ćemo biti veoma zahvalni, ili mogu reći 'ne', i mi ćemo to zapamtiti", rekao je Tramp.

"Nećemo dobiti ništa osim ako ne bih odlučio da upotrebim prekomernu silu – tada bismo bili nezaustavljivi, ali to nećemo učiniti", rekao je predsednik SAD.

Tramp koji je ranije evropskim zemljama zapretio carinama zbog protivljenja da SAD preuzmu Greland, u Davosu je naglasio, "ne moram da koristim silu, ne želim da koristim silu i neću koristiti silu".

"Sve što Sjedinjene Američke Države traže jeste Grenland. Tražim hitne pregovore kako bismo preuzeli Grenland", rekao je Tramp.

On je naveo da ima "ogromno poštovanje prema narodima Grenlanda i Danske, ali svaki NATO saveznik ima obavezu da brani sopstvenu teritoriju, dodajući da "nijedna druga država osim Sjedinjenih Američkih Država nije u stanju da obezbedi Grenland".

Američki predsednik je ranije navodio da JE Sjedinjenim Američkim Državama potreban Greland zbig nacionalne bezbednosti i pretnji iz Rusije i Kine.

"Sve što želimo od Danske jeste ova zemlja (Grenland), na kojoj ćemo izgraditi najveću Zlatnu kupolu ikada izgrađenu", rekao je Tramp misleći na raketni odbrambeni sistem.

Interesovanje učesnika foruma za Trampov je izuzetno, a sala u kojoj drži govor je prepuna. U Davosu se već nalazi većina evropskih lidera.

Tramp je rekao da mu je drago što vidi salu punu prijatelja, uz opasku da u njoj ima "i nekoliko neprijatelja".

Skup u Davosu je prilika da se neki od evropskih lidera prvi put sastanu s američkim predsednikom od izbijanja do sada najozbiljnijih tenzija između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, izazvanih Trampovim namerama da preuzme Grenland i njegovim pretnjama da će uvesti carine za osam evropskih država.

Osvrćući se na istorijske odnose sa Danskom povodom Grenlanda, Tramp je rekao da je bila "glupa odluka" predati Grenland Danskoj, dodajući da ta zemlje nije pokazala zahvalnost.

Podsetio je da su tokom prethodna dva veka različiti američki predsednici pokušavali da otkupe Grenland. Takođe je naveo da je Danska obećala da će potrošiti 200 miliona dolara na bezbednost Grenlanda, ali da je, prema njegovim rečima, ispunila svega jedan odsto tog obećanja.

'Uz NATO 100 odsto'Govoreći o ratu u Ukrajini, Tramp je rekao da je to evropsko pitanje i da Sjedinjene Američke Države nemaju ništa s tim ratom, budući da ih od Evrope deli ceo okean. Ponovio je da je "rešio osam ratova" i da ga je ruski predsednik Vladimir Putin pohvalio zbog njegovih sposobnosti.

Tramp je rekao da Sjedinjene Američke Države nisu pretnja NATO-u, već garancija bezbednosti Alijanse, ističući da "dajemo toliko mnogo, a dobijamo toliko malo zauzvrat".

"Mi ćemo biti uz NATO 100 odsto, ali nisam siguran da li će oni biti uz nas. Ako ih pozovemo u slučaju da budemo napadnuti, ne znam da li će oni tada biti tu za nas", kazao je Tramp

Kritikovao je što su Sjedinjene Američke Države trošile trilione dolara na NATO, a ništa nisu dobile zauzvrat, dok, s druge strane, Alijansa, kako kaže Tramp, traži pomoć SAD po pitanju Ukrajine.

"Tamo je pravi krvavi rat i želim da se to zaustavi", rekao je on.

Potvrdio je da će se u Davosu sastati sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim, ali je dodao da je i ruski predsednik zainteresovan za okončanje rata u Ukrajini.

Tramp je govor počeo hvaleći stanje američke ekonomije.

"Nakon samo jedne godine mojih politika više nema inflacije, a zabeležen je izuzetno visok ekonomski rast kakav nijedna zemlja nije videla", rekao je američki predsednik u Davosu.

Američki predsednik je 17. januara najavio da će uvesti carine pojedinim evropskim državama, nakon što su se javno usprotivile njegovim nastojanjima da preuzme kontrolu nad Grenlandom i poslale vojno osoblje na ostrvo, u znak podrške Danskoj i prisustvu NATO-a.

Na meti američkog predsednika nalazi se osam evropskih država: Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Holandija, Norveška, Švedska i Velika Britanija.

Grenland, najveće ostrvo na svetu sa oko 57.000 stanovnika, nije samostalna članica NATO-a, ali je obuhvaćen članstvom Danske u tom vojnom savezu. Pokušaj preuzimanja Grenlanda označio bi prvi slučaj u istoriji NATO-a da jedan saveznik napada drugu članicu Alijanse.

Evropska unija već ima na raspolaganju pripremljen paket protivmera koji bi stupio na snagu ukoliko bi Sjedinjene Američke Države uvele carine.

U govoru u Davosu 20. januara, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) poručila je da će evropski odgovor na carine biti "nepokolebljiv, ujedinjen i proporcionalan".

"Guranje u opasnu silaznu spiralu pomoglo bi upravo onim protivnicima koje smo oboje toliko posvećeni da držimo podalje od našeg strateškog okruženja", poručila je predsednica Evropske komisije.

Predsednik Francuske Emanuel Makron (Emmanuel Macron) takođe je u Davosu ocenio da "nema smisla pretiti saveznicima carinama", ali je naglasio da Evropa ne bi trebalo da okleva da upotrebi svoj instrument protiv prisile.

"Ludost je da se nađemo u situaciji u kojoj bismo morali da koristimo instrument protiv prisile prema Sjedinjenim Američkim Državama", rekao je Makron u govoru.

Francuski predsednik je zatražio pokretanje evropskog instrumenta protiv prisile neposredno nakon što je Tramp najavio uvođenje carina.

O zajedničkom odgovoru na pretnje carinama iz SAD lideri 27 država članica Evropske unije razgovaraće na hitnom samitu, koji je za 22. januar sazvao predsednik Evropskog saveta Antonio Košta (Costa).