Agencija UN upozorava na rastuću krizu neuhranjenosti u Avganistanu

Rastuća kriza neuhranjenosti ima teške posledice po žene i devojčice u Avganistanu, koje je međunarodna zajednica izneverila, izjavio je za AFP najviši zvaničnik Svetskog programa za hranu (WFP) u toj zemlji.

Agencija Ujedinjenih nacija (UN) obezbeđuje većinu prehrambene pomoći Avganistanu, kojim od 2021. upravljaju talibanske vlasti.

Iako su donacije pomoći znatno smanjene tokom proteklih nekoliko godina, avganistanska vlada suočava se sa oštrim kritikama iz inostranstva zbog zabrane ženama da rade u većini profesija i uskraćivanja školovanja devojčicama starijim od 12 godina.

Džon Ajlijef, direktor za Avganistan u Svetskom programu za hranu (WFP), je u intervjuu za AFP izneo projekcije da će u narednih godinu dana pet miliona žena i dece u toj zemlji iskusiti akutnu neuhranjenost, koja se smatra opasnom po život.

"Gotovo četiri miliona dece u ovoj zemlji biće u potrebi za lečenjem neuhranjenosti. Ovi brojevi su zapanjujući", rekao je Ajlijef.

Avganistan je zemlja sa više od 40 miliona stanovnika.

Centar za terapijsku ishranu u okviru bolnice u Heratu, na zapadu Avganistana, mesečno u proseku primi između 315 i 320 neuhranjene dece, a centar podržava humanitarna medicinska organizacija Lekari bez granica (MSF).

Broj slučajeva je konstantno rastao tokom proteklih pet godina, prema rečima Hamajuna Hemata, zamenika koordinatora MSF‑a u Heratu.

'Niko ne zna kako se osećam'Među korisnicama Centra bila je i 24-godišnja Najiba, sa svojom bebom Artijom.

Nakon što je sa tri meseca preležala upalu pluća, Artiino stanje se pogoršalo, pa su njegovi roditelji išli iz bolnice u bolnicu pokušavajući da pronađu pomoć.

Kako kaže, nije imala dovoljno odmora niti dobre hrane, što je uticalo na njenu sposobnost da proizvodi majčino mleko.

"Ovih dana nemam dovoljno mleka za svoju bebu", kaže.

Uznemirena majka, koja nije želela da otkrije prezime iz razloga privatnosti, rekla je da porodica živi od prodavnice električne opreme koju vodi njen suprug.

Najiba i njen suprug potrošili su svoju skromnu ušteđevinu pokušavajući da dobiju pomoć za Artiju, pre nego što su saznali da ima urođenu srčanu manu.

"Niko ne zna kako se osećam svakog dana, ovde sa svojim detetom u ovom stanju", kaže Najiba.

Neke porodice putuju stotinama kilometara do bolnice u Heratu jer u svojim provincijama nemaju zdravstvene ustanove.

Vranga Nijamati, nadzornica tima medicinskih sestara, kaže da često primaju pacijente u "poslednjoj fazi" kada "nema nade" za njihov opstanak.

Ipak, kaže da se oseća "ponosno" zbog onih koje uspeju da spasu od gladi.

Pored lečenja dece, medicinske sestre savetuju žene o dojenju, što je ključni faktor u borbi protiv neuhranjenosti.

'Kriza će se samo pogoršati'Otkako su talibani ponovo preuzeli vlast 2021. godine, siromašne porodice teško su pogođene smanjenjem međunarodne pomoći, kao i sušom i ekonomskim posledicama povratka pet miliona Avganistanaca deportovanih iz Irana i Pakistana.

"U 2025. godini već smo videli najveći porast dečje neuhranjenosti zabeležen u Avganistanu od početka 21. veka", rekao je Džon Ajlijef, zvaničnik Svetskog programa za hranu (WFP) u Kabulu.

Kriza će se ove godine samo pogoršati, dodao je.

"Ta deca će umreti ako ne budu lečena", upozorava Ajlijef.

WFP traži 390 miliona dolara kako bi nahranio šest miliona Avganistanaca tokom narednih šest meseci, ali Ajlijef kaže da su šanse da se obezbedi taj novac "veoma male".

Obećanja solidarnosti iz celog sveta, data nakon što je talibanska vlada uvela svoje strogo tumačenje islamskog prava, malo su pomogla avganistanskim ženama, kaže direktor WFP‑a.

One sada "gledaju kako im deca umiru od gladi na rukama", rekao je.

Izvor: AFP