Goldberg: Ništa nije isključeno za Trumpov odgovor na dešavanja u Iranu

Dok se brutalno suzbijanje masovnih protesta u Iranu produbljuje i vesti o hiljadama ubijenih demonstranata stižu do sveta, globalna zajednica čeka da vidi kako će Sjedinjene Američke Države reagovati.

Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) je putem društvenih mreža izdao više ultimatuma liderima Islamske Republike da poštuju živote i zahteve demonstranata, a 13. januara je napisao da je "pomoć je na putu".

Tokom Trampovog prvog predsedničkog mandata, između 2019. i 2020. godine, kada je kampanja pritiska SAD na Islamsku Republike bila na vrhuncu, Ričard Goldberg (Richard) je bio direktor Kancelarije za suprotstavljanje iranskom oružju za masovno uništenje pri Savetu za nacionalnu bezbednost Bele kuće.

Hana Kavijani s Radija Farda na (Iranski servis RSE) razgovarala je 13. januara s Goldbergom, sada višim savetnikom u Fondaciji za odbranu demokratija, o tome šta bi mogao biti sledeći Trampov potez.

RSE: Američki predsednik Tramp je rekao da je pomoći na putu. I sada se postavlja pitanje šta je ta pomoć i šta bi mogla da podrazumeva?

Ričard Goldberg: Predsednik je veoma ozbiljan u sprovođenju svojih crvenih linija. Bio je veoma jasan da ovakva vrsta masovnog ubijanja koje vidimo na ulicama neće biti tolerisana, da će kao odgovor preduzeti snažnu akciju protiv režima. On jasno vidi ono što svi vidimo, a to je da je režim zaista na ivici. Ovo je potencijalni istorijski trenutak.

Ovo nije 2009. Ovo nije 2019. i, i ovo nije 2022. Ovo je nešto čega se režim očigledno potpuno plaši. Oni vide da se ovo ne zaustavlja. Ljudi i dalje izlaze na ulice uprkos masovnim ubistvima koje je počinio režim. Ovo je organsko. Ljudima je dosta. To je rasprostranjeno širom zemlje.

Dodajte ekonomsku situaciju, nedostatak bilo kakvih kontinuiranih spoljnih pretnji svetu zbog nuklearnog programa i, kako bismo rekli na engleskom: "Ajatolahu (vrhovnom vođi Aliju Hamneiju) sada je sve jasno (The writing is on the wall for the ayatollah at this point)".

Predsednik mora da bude veoma oprezan kako koristi svoje opcije. On želi da osnaži i podrži ljude na terenu, želi da maksimalno onesposobi aparat režima kako bi osnažio ljude i podržao ih, i želi da osigura da ne povredi civile u tom procesu.

RSE: Pa, koje su te opcije?

Goldberg: Rekao bih da su već počele. Gledate kako se odvija odluka koja je već doneta. Počelo je u ekonomskoj i diplomatskoj sferi juče s objavom carina. Sprema se da se uskoro krene u novim pravcima s njegovom javnom izjavom u kojoj poziva ljude da izađu na ulice, preuzmu institucije i da je pomoć na putu.

Ne verujem, poznajući predsednika, da bi dao takve izjave i doveo ljude u opasnost bez smelog plana koji dolazi. I mogu da zamislim da će to biti mešavina sajber i vojnih akcija. Moglo bi biti tajnih aktivnosti koje ne razumemo ili o kojima ne znamo. I opet, ideja će biti da se poremeti i degradira režim.

RSE: Da li bi te tajne akcije mogle da uključuju, na primer, ciljanje vrhovnog vođe?

Goldberg: Ništa nije isključeno.

RSE: Ono što znamo od Trampa je da on nije za duge ratove. Šta mislite da je ovde opcija za njega?

Goldberg: Imamo mnogo opcija. Naša vazdušna moć je superiorna. U Iranu ni danas ne postoji protivvazdušna odbrana koja može bilo šta da uradi protiv američkog vazduhoplovstva ili mornaričke avijacije. Imamo kapacitete zemlja-zemlja, udarne kapacitete; imamo bombardere dugog dometa, kao što mislim da je ajatolah video prošlog juna, koji su stelt. I on neće znati da su stvari otišle dok ne budu raznete. Neće znati da je neko na putu dok bomba ne eksplodira.

RSE: Neki analitičari upozoravaju protiv takvog poteza jer kažu da, ako se time ne bi potpuno eliminisala mogućnost Irana za odmazdu, onda bi američka sredstva u regionu bila meta odmazde.

Goldberg: Ako bi vrhovni vođa preživeo prvu rundu, neće preživeti odmazdu posle toga, ako je to slučaj. Možda je već doneo odluku da potone s brodom i zato briše crvenu liniju predsednika Trampa. Ali predsednik, mislim, to prepoznaje i vidi trenutak i priliku i gura napred.

(Tramp) će, siguran sam, biti podjednako pažljiv i oprezan da izbegne povređivanje civila, nanese maksimalnu štetu režimu, potpuno podrži narod u pokušaju da preuzme ključne oblasti režima, kritične oblasti komande i kontrole, kontrolu informacija, vladine zgrade i slično. Postoji niz opcija koje ima pred sobom kako da to najefikasnije uradi.

Na kraju, ovo je nešto za šta su ljudi oduvek znali da će morati da urade sami, uz našu podršku, uz podršku drugih. Ali na kraju, ovo je nešto zbog čega Iranci izlaze na ulice – da povrate svoju zemlju.

RSE: Koji bi bio preferirani scenario Bele kuće za dan posle (bilo kakve akcije protiv Irana)?

Goldberg: (Tramp) je uvek govorio da je to nešto što iranski narod treba da odluči i da preuzme na sebe. Očigledno je da iranski narod želi budućnost vlade koja predstavlja njegove interese, koja osigurava da njegova ekonomija cveta, da nema sankcija iz sveta, da ne pomaže terorizam, da ne šalje njegov novac u strane ratove, da ne zlostavlja ljude svakodnevno, da ne ubija i ne pogubljuje ljude širom zemlje, da se zaista može vratiti pravom životu, da žene mogu imati svoj izbor kako da se oblače i da budu slobodne.

To je Iran kakav mislim da predsednik želi da vidi.

On pokušava da osnaži iranski narod, koji radi nešto što se nikada ranije nije dogodilo od 1979. godine. Oni su na ulicama, oni umiru, ali ostaju na ulicama.

RSE: Pošto imamo iskustvo Venecuele od pre samo nekoliko nedelja, neki pitaju šta ako se dogodi sličan scenario? Gde su oni koji su bili bliski Maduru, koji su u osnovi bili Madurovi ljudi, i dalje na vlasti u Karakasu.

Goldberg: Teško je zamisliti da bi najtvrđe, najodanije pristalice Islamske Republike sklopili bilo kakve dogovore sa SAD. Islamska Republika Iran nije ni na koji način ista kao režim u Venecueli. S ideološkog, s verskog stanovišta, nisu isti. Njihova zajednička stvar je da mrze Ameriku, sarađuju i finansiraju drogu i terorizam. Ali ti režimi su veoma, veoma različiti i imaju različitu istoriju, kulturu, religiju itd.

Teško je zamisliti ključne članove Hamnijevog užeg kruga koji odlučuju da predaju Islamsku Republiku Sjedinjenim Američkim Državama i američkim kompanijama i pređu na slobodne i poštene izbore.

Ali takođe ne znamo šta bi se desilo ako biste jednostavno uklonili vrhovnog vođu i narod bi mogao da preuzme kontrolu nad vladinim institucijama, a ljudi unutra bi bili spremni da prebegnu i okrenu se protiv postojećeg režima. Mogli biste imati pravu tranziciju.

RSE: Pomenuli ste ljude koji preuzimaju institucije, a to je pomenuo i Tramp. Kako će tačno ljudi to učiniti ako su nenaoružani (i umiru na ulicama)? Kako će obični Iranci ostvariti tako nešto?

Goldberg: Koliko shvatam, u nekim manjim gradovima se to donekle dogodilo. U velikim gradovima je režim na ulice izneo maksimalno nasilje iz straha da će se ono što vidi u manjim gradovima ponoviti u većim gradovima, uključujući Teheran.

Tu, po mom mišljenju, dolazite do toga da se broj žrtava penje na hiljade, s direktnom paljbom mitraljeza na ulicama. Ali ako SAD intervenišu na načine koji osnažuju i omogućavaju ljudima da preuzmu objekte i institucije, to bi bio veliki način na koji predsednik SAD može pomoći onima na terenu.

Ovaj intervju je skraćen i priređen zbog jasnoće.