Rutte: Članice NATO-a rade na bezbednosti Grenlanda
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute ocenio je u ponedeljak da je pitanje Grenlanda veoma važno za Severnoatlantski savez i potvrdio da zemlje članice rade na obezbeđivanju bezbednosti tog ostrva.
"Imamo osam arktičkih zemalja, sedam je u NATO-u, jedino Rusija nije. Moramo osigurati bezbednost i o tome razgovaramo. Želimo da Arktik ostane bezbedan. Rusija je glavna pretnja NATO-u i Evropi", izjavio je Rute u Zagrebu na konferenciji za novinare.
Ovo je prvo oglašavanje prvog čoveka Alijanse otkako je američki predsednik Donald Tramp (Trump) 4. januara nagovestio da želi da preuzme Grenland.
Mark Rute boravio je u prvoj zvaničnoj poseti Zagrebu u svojstvu generalnog sekretara najveće vojne organizacije na svetu. Njegov sagovornik, hrvatski premijer Andrej Plenković, poručio je da se svi saveznici moraju međusobno poštovati.
"Poštujemo činjenicu da je Grenland deo Danske i sigurni smo da se kroz dijalog može pronaći najbolje rešenje", naveo je predsednik Vlade Hrvatske.
Generalni sekretar NATO-a negirao je da američko interesovanje za Grenland predstavlja najozbiljniju krizu za Alijansu. Dodao je da pozdravlja činjenicu da su se zemlje koje se graniče sa Arktikom ujedinile i odlučile da uključe veći angažman NATO-a u tom regionu.
Rute je ocenio da je američki predsednik imao pozitivan uticaj na Alijansu, jer je podstakao članice na veća izdvajanja za odbranu, dodajući da bez tog pritiska ne bi bilo jedinstva oko povećanja odbrambenih budžeta.
Takođe je naglasio da NATO sarađuje sa partnerima na Arktiku koji su zatražili veći angažman Alijanse, dok se istovremeno radi na narednim koracima saradnje. Kao primer naveo je Dansku, koja, prema njegovim rečima, ubrzava sopstvena ulaganja u odbranu, nabavlja novu vojnu opremu i bespilotne letelice, te značajno jača odbrambene kapacitete, uključujući i bezbednost Grenlanda.
Nema jedinstvenog stava o članstvu Ukrajine u NATO-uRat u Ukrajini takođe je bio u fokusu razgovora generalnog sekretara Alijanse sa hrvatskim zvaničnicima. Mark Rute je priznao da među članicama ne postoji jedinstven stav o punopravnom članstvu Ukrajine u NATO-u.
"Znamo da su pojedini saveznici, uključujući Mađarsku, Sjedinjene Američke Države i još neke, ili protiv ili veoma skeptični prema članstvu Ukrajine u NATO-u. To je činjenica", rekao je Rute.
On je pohvalio Hrvatsku zbog podrške Ukrajini, navodeći da je ta zemlja od početka rata doprinela sa više od 300 miliona evra u vidu vojne opreme, helikoptera i zaštitne opreme.
"Ukrajinska bezbednost je i naša bezbednost", poručio je Rute.
Hrvatski premijer Andrej Plenković istakao je da Ukrajina na terenu ne brani samo svoju slobodu, već i demokratiju, vrednosti i bezbednost evropskog kontinenta.
"Zato je važno da razumemo da su posledice ruske agresije bile više nego očigledne širom kontinenta – u Hrvatskoj, u našoj energetskoj situaciji, kroz energetsku krizu, ekonomske i socijalne pritiske, kao i inflaciju. Sve je to povezano sa širom destabilizacijom kroz koju smo prošli u proteklom periodu", rekao je Plenković.
Tokom posete generalnog sekretara NATO-a Zagrebu potvrđeno je da će u proleće 2027. godine u Hrvatskoj prvi put biti održan neformalni sastanak ministara spoljnih poslova NATO-a.