Šta posle ocene Vrhovnog suda o nepravilnostima u presudi za ubistvo Slavka Ćuruvije?

Nakon presude Vrhovnog suda Srbije da su presudom za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije značajno povređene odredbe krivičnog postupka, očekujem od tužilaštva i policije da nastave istragu o ovom slučaju.

To u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara.

Vrhovni sud je u postupku zaštite zakonitosti utvrdio da Apelacioni sud u oslobađajućoj presudi četvorici optuženih za ubistvo Ćuruvije nije pravilno ocenio pojedine dokaze.

Veće Apelacionog suda je u februaru 2024. godine presudilo da "nema neposrednih i posrednih dokaza" da je tadašnji šef Državne bezbednosti (DB) Rade Marković podstrekavao na ubistvo Ćuruvije, a da su službenici DB-a Milan Radonjić, Miroslav Kurak i Ratko Romić kao saizvršioci izvršili teško ubistvo.

Oni su u prvostepenoj presudi osuđeni na ukupno 100 godina zatvora, ali su pravosnažnom presudom oslobođeni svih optužbi.

Ćuruvija je ubijen 1999. godine, u vreme autokratskog režima Slobodna Miloševića, koji je novinar i vlasnik "Dnevnog telegrafa" žestoko kritikovao.

Šta je utvrdio Vrhovni sud?Vrhovni sud je u novembru 2024. pokrenuo postupak za zaštitu zakonitosti u slučaju presude za ubistvo Slavka Ćuruvije. Postupak je pokrenut na zahtev Vrhovnog javnog tužilaštva.

"Ova odluka Vrhovnog suda je nešto što smo mogli da očekujemo, jer presuda Apelacionog veća kojom su oslobođeni optuženi u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije obiluje‚ kontradiktornim zaključcima", kaže Veran Matić.

Prema oceni Vrhovnog suda, apelacija je povredila član 438 Zakona o krivičnom postupku. Taj član navodi da "bitna povreda" odredaba krivičnog postupka postoji "ako je izreka presude protivrečna sama sebi ili su razlozi presude protivrečni izreci".

Apelaciono veće, u čijem sastavu su bili predsednica Vesna Petrović i još četvoro članova, utvrdilo je da je zakon prekršen u korist optuženih Markovića, Romića, Kuraka i Radonjića.

Prema rečima Verana Matića, Vrhovni sud je utvrdio da sudsko veće Apelacionog suda u obrazloženju presude nije govorilo istinu.

"Za ključnog svedoka i još četiri svedoka su rekli da nisu ostali pri svojim iskazima, datim Tužilaštvu za organizovani kriminal, što apsolutno nije tačno. To se vidi iz zapisnika sa suđenja", kaže Matić.

On dodaje da je Apelacioni sud takođe relativizovao značaj izveštaja o kretanju pripadnika Državne bezbednosti uoči i na dan ubistva Slavka Ćuruvije.

"Apelaciono veće je ključne dokaze praktično eliminisalo iz samog procesa i na osnovu toga donelo oslobađajuću presudu", podvlači Matić.

Koji je značaj presude?Odluka Vrhovnog suda nema uticaja na pravosnažnu presudu, ali može uticati na buduću sudsku praksu, kaže za RSE Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava u penziji.

Takođe, dodaje sagovornica RSE, to bi moglo imati negativan uticaj na dalje napredovanje sudija koje su donele presudu kojom je prekršen zakon.

"U tom slučaju bi bio nadležan disciplinski tužilac Visokog saveta sudstva i Visoki savet sudstva. Oni bi tim sudijama mogli da izreknu lošu ocenu koja bi ih sprečila u napredovanju do nekih viših sudova, kao što je recimo Vrhovni sud Srbije", kaže Rakić Vodinelić.

Veran Matić kaže da sada očekuje da nadležne institucije nastave istragu o ubistvu Slavka Ćuruvije.

"Mi nemamo utvrđeno činjenično stanje kada je reč o ubistvu Slavka Ćuruvije, pošto su optuženi oslobođeni. Definitivno bi trebalo da nastave sa istragom. Ja, kao predsednik Komisije za istraživanje ubistva novinara, i Fondacija 'Slavko Ćuruvija' ćemo zajedno sa tužilaštvom razmatrati šta su dalje mogućnosti kada je reč o nastavku ovog slučaja", kaže Matić.

Novu istragu tužilaštvo bi moglo da pokrene u slučaju da pronađe tragove o tome ko bi mogao biti neposredni izvršilac Ćuruvijinog ubistva, kaže Vesna Rakić Vodinelić.

"Ne vidim nijedan drugi način, jer su inspiratori oslobođeni. Tu mislim na ljude iz tadašnje Državne bezbednosti koji su pratili Slavka Ćuruviju. Dakle, jedino ako bi se našlo neko drugo lice, pošto Kurak nije bio prepoznat kao neposredni izvršilac", kaže Vesna Rakić Vodinelić.

Fondacija koja nosi ime Slavka Ćuruvije pozdravila je presudu Vrhovnog suda, uz napomenu da ona "ne može da promeni užasnu činjenicu da odgovorni za ubistvo novinara ni posle skoro 27 godina nisu osuđeni za ovaj zločin".

"Podsećamo da je Slavka Ćuruviju ubila država zbog javno izgovorene reči, i da izostanak konačne pravde nije samo tragedija za porodicu i poštovaoce novinara, već i krajnje uznemirujuća poruka za sve novinare i one koji se bore za povratak zakonitosti u državu", navodi se, između ostalog u saopštenju fondacije.

Godine suđenjaPočetkom 1996. godine Slavko Ćuruvija je osnovao prvi nezavisni dnevnik u Srbiji "Dnevni telegraf", a zatim i nedeljnik "Evropljanin". Mediji koje je vodio kritikovali su politiku tadašnjeg autoritarnog predsednika Slobodana Miloševića.

Manje od mesec dana nakon početka NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, 11. aprila 1999. godine, Ćuruvija je ubijen u prolazu ispred zgrade u kojoj je živeo u centru Beograda.

Suđenje je počelo tek 17 godina od zločina, u junu 2015. i trajalo je gotovo čitavu deceniju.

Specijalni sud u Beogradu proglasio je 2019. krivim četvoricu nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti za ubistvo, a sud je naveo da je neposredni izvršilac ubistva NN lice.

Tom presudom su na po 30 godina zatvora osuđeni šef Državne bezbednosti u vreme vlasti Slobodana Miloševića Radomir Marković i nekadašnji šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić.

Nekadašnji pripadnici DB-a Ratko Romić i Miroslav Kurak osuđeni su na po 20 godina.

Apelacioni sud je, međutim, tu presudu ukinuo u septembru 2020, pod obrazloženjem da je prvostepenom presudom Specijalni sud prekoračio optužbu i uvođenjem NN lica kao neposrednog izvršioca ubistva izmenio činjenično stanje opisano u optužnici.

U ponovljenom postupku Specijalni sud je u decembru 2021. doneo presudu kojom su ponovo Marković i Radonjić osuđeni na po 30 godina zatvora, dok su Romić i Kurak dobili po 20 godina zatvora.

U pravosnažnoj presudi koja je objavljena početkom februara 2024, navodi se da se da je Apelacioni sud doneo odluku da otvori pretres pred drugostepenim sudom, jer je prvostepeni sud "prekoračio optužbu, povredio identitet optužbe i presude i nije rešio predmet optužbe".

Nakon ponovnog ispitivanja svedoka, sud je utvrdio da su iskazi iz istrage "ne samo nepouzdani, već i da se ne mogu sa sigurnošću prihvatiti kao istiniti".

Po oceni Apelacionog suda, "tokom postupka nije utvrđeno postojanje organizovane kriminalne grupe, niti je utvrđeno ko je, kada i gde učestvovao u sačinjavanju prethodnog dogovora i plana za ubistvo Ćuruvije, a nije izveden ni jedan dokaz u prilog navodima optužbe, da je takav nalog dat od strane NN lica iz najviših struktura vlasti".

"Činjenica da je Slavko Ćuruvija bio kritičar tada aktuelne vlasti, za ovaj Sud nije sporna, ali s obzirom na to da je u odnosu na okrivljene doneta oslobađajuća presuda, to se Sud nije ni mogao upuštati u motive izvršenja ovog krivičnog dela", navedeno je na sajtu suda.

"Ta oslobađajuća presuda je bila šokantna za sve nas koji smo pratili suđenje", priseća se Veran Matić.

Presuda je izazvala ogorčenje u delu javnosti i među medijskim radnicima. Kritikovali su je i predstavnici Evropske unije, Stejt departmenta i više evropskih udruženja novinara.

Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) ocenila je da oslobađajuća presuda Apelacionog suda "otvara ozbiljna pitanja u vezi vladavine prava" u Srbiji.

Tadašnja premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da je "očekivala osuđujuću presudu" u procesu za ubistvo Slavka Ćuruvije, dok je predsednik države Aleksandar Vučić ocenio da je ovakva presuda "užasna poruka za pravosudni sistem".

Srbija inače godinama beleži pad na listi medijskih sloboda, dok je u 2025. zemlja sa najviše zabeleženih napada na novinare na Zapadnom Balkanu, prema izveštajima međunarodnih organizacija.