Srbija se nije uskladila sa novim sankcijama Evropske unije Venecueli
Srbija se nije uskladila sa novim spoljnopolitičkim odlukama Evropske unije (EU) koje se odnose na sankcije u vezi sa Ukrajinom, Rusijom i Venecuelom.
Sa druge strane, uskladila se sa odlukama o merama koje se odnose na Severnu Koreju, Mali i Haiti, saopštila je visoka predstavnica EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kallas.
Restriktivne mere sa kojima se Srbija nije uskladila tiču se produženja sankcija Venecueli do januara 2027. godine, zbog, kako se navodi u odluci, „produbljivanja političke krize u Venecueli, kao i upornih akcija koje potkopavaju demokratiju i vladavinu prava, kontinuiranih kršenja ljudskih prava i represije nad civilnim društvom i demokratskom opozicijom, uključujući i u vezi sa sprovođenjem i događajima nakon predsedničkih izbora održanih 28. jula 2024. godine“.
Odluka je doneta u decembru prošle godine, pre dešavanja 3. januara, kada su američke snage uhapsile, sada već svrgnutog predsednika Venecuele, Nikolasa Madura, i njegovu suprugu Siliju Flores.
Ostale restriktivne mere sa kojima se Srbija nije uskladila takođe se odnose na odluke donete tokom decembra 2025 godine. One se tiču sankcija zbog potkopavanja ili ugrožavanja teritorijalnog integriteta, suvereniteta i nezavisnosti Ukrajine, kao i restriktivnih mera u vezi sa destabilizujućim aktivnostima Rusije.
Osim Srbije, sa ovim spoljnopolitičkim odlukama uskladile su se sve ostale zemlje Zapadnog Balkana koje imaju status kandidata za članstvo u EU.
„One će osigurati da njihove nacionalne politike budu u skladu sa ovom odlukom Saveta (EU). Evropska unija prima k znanju ovu obavezu i pozdravlja je“, navela je šefica evropske diplomatije Kaja Kallas.
Sa druge strane, mere sa kojima se Srbija uskladila sa odlukama Evropske unije odnose se na situaciju u Maliju, Haitiju i Demokratskoj Narodnoj Republici Koreji.
Srbija je kandidat za punopravno članstvo u EU od 2012. godine, a pristupne pregovore otvorila je 2014. godine. Od svake države kandidata očekuje se da se postepeno uskladi sa spoljnom politikom EU, a usklađenost mora biti potpuna u trenutku članstva.
Od agresije Rusije na Ukrajinu 2022. godine, stepen usklađenosti je opao, jer Srbija odbija da uvede sankcije Rusiji. To je jedan od razloga zbog kojih Srbija nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje od decembra 2021. godine i izgubila je status zemlje lidera u pristupnom procesu.
U međuvremenu, prema izveštaju o napretku koji je objavila Evropska komisija u novembru 2025. godine, usklađenost Srbije sa restriktivnim merama EU povećana je na 63 odsto, u poređenju sa 59 odsto zabeleženih 2024. godine.
Ovo povećanje odnosi se na ostale mere koje EU uvodi prema takozvanim trećim zemljama, a ne na Rusiju.