Izostanak Vučićevog potpisa u Odesi 'pokušaj da se bude na svim mogućim stranama'

Dok ukrajinski predsednik poziva na pojačavanje sankcija Moskvi, Aleksandar Vučić svoj potpis na Deklaraciju u kojoj to stoji ne stavlja.

Od 11 učesnika Četvrtog samita Ukrajina – Jugoistočna Evropa, predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio je jedini koji nije potpisao Deklaraciju jer se njome poziva na pojačavanje sankcija Rusiji.

U Ambasadi Ukrajine u Beogradu kažu za RSE da im je potrebna podrška prijatelja i saveznika - politička, ekonomska, humanitarna, pa i vojna.

Ali, kako se dodaje, Srbija je demokratska, suverena i nezavisna zemlja koja samostalno određuje svoju spoljnu politiku u skladu sa nacionalnim interesima.

"Nećemo diktirati naše zahteve Srbima kao što to čini režim Кremlja", navedeno je u odgovoru Ambasade.

Vučić koji održava srdačne veze sa Moskvom, bio je prvi put u Ukrajini od početka ruske agresije 2022. prisustvujući regionalnom samitu u Odesi.

Osim što nije među potpisnicima Deklaracije, nije se pridružio ostalim učesnicima ni u odavanju počasti palim braniocima Ukrajine.

U ukrajinskoj ambasadi podsećaju da i Srbija i Ukrajina, podržavaju međusobni suverenitet i teritorijalni integritet navodeći da su zbog toga zahvalni Vučiću na poseti.

"Nadamo se da će ova poseta samo dati dodatni podsticaj jačanju saradnje u interesu obeju država, zajedničkoj zaštiti i jačanju osnovnih principa međunarodnog prava."

Vučićeva poseta Ukrajini pozdravljena je i Briselu.

Evropska komisija, prema rečima portparola Markusa Lamerta ocenjuje to kao "važan signal".

"Evropska unija ohrabruje pristupajuće zemlje da budu ujedinjene sa nama u našoj politici protiv ruske agresije na Ukrajinu", rekao je Lamert 12. juna novinarima.

On je tako odgovorio na novinarsko pitanje da li se Vučićevom posetom Ukrajini potiru kritike Brisela na raniju posetu Moskvi i kako to utiče na pristupne pregovore.

Evropska komisija nije odgovorila na upit RSE za komentar povodom toga što se Srbija u Odesi nije priključila pozivu na dodatne sankcije Rusiji.

Srbija se kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji nije uskladila sa njenom politikom uvođenja sankcija Moskvi.

Šta je predsednik Srbije rekao?Deklaracija, koju su na samitu u Odesi podržali lideri Zapadnog Balkana, kao i Rumunije, Moldavije, Grčke i Hrvatske osuđuje invaziju, poziva Ukrajinu na članstvo u NATO-u i osuđuje ratne zločine koje je počinila Rusija.

U dokumentu se poziva međunarodna zajednica da održi i dodatno pojača sankcije protiv Rusije u bankarskom i energetskom sektoru, kako bi joj se uskratili resursi potrebni za nastavak agresije protiv Ukrajine.

Takođe se traži i preduzimanje mera za sprečavanje zaobilaženja sankcija.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da "nije izdao Rusiju" i da na samitu u Odesi nije potpisao Deklaraciju koja osuđuje agresiju jer se njom poziva na uvođenje sankcija Rusiji.

On je 11. juna novinarima u Odesi rekao da je Srbija ostala uzdržana i da ga niko nije "preterano pritiskao" da potpiše.

Vučić je tokom obraćanja na samitu izjavio da bi Beograd "želeo da obnovi jedan ili dva grada ili manji region" u toj zemlji i time građanima Ukrajine pruži podršku.

Predsednik Srbije je govorio i o brzom postizanju mira kao preduslovu za rešavanje svih drugih otvorenih pitanja.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski zahvalio je Vučiću na finansijskoj i humanitarnoj pomoći, uključujući podršku energetskom sektoru, kao i na inicijativi za obnovu nekoliko ukrajinskih naselja.

Dan kasnije, Zelenski je zemljama koje podržavaju Ukrajinu ponovio poziv za pojačavanje sankcija Rusiji.

Poručio je da bi dodatne sankcije, uključujući ograničenje cena nafte, mogle da prekinu rusko finansiranje rata i primora ih da traže mir.

Zelenski se obratio putem video-veze na međunarodnoj bezbednosnoj konferenciji GLOBSEC u Pragu nekoliko sati nakon što su ruske snage ponovo žestoko napale Harkiv, drugi po veličini grad u Ukrajini koji se nalazi blizu ruske granice.

Anđelić: Pokušaj da se bude na dvije ili čak tri stoliceNeven Anđelić, profesor na Regent's University u Londonu kaže za RSE da srpske vlasti pokušavaju da na neki način udovolji nekim osnovnim zahtevima Zapada.

On navodi da "u svakom potezu gdje se pravi istup ka jednoj strani, istovremeno se razmišlja šta će druga strana o tome misliti".

"Pa se nastoji unaprijed pokušati zadovoljiti tu drugu stranu. U tome Vučić pokušava da pliva. Koliko uspješno, pa održava se na vlasti i dobiva neku vrstu podrške i od jednih i od drugih", kaže Anđelić.

Govoreći novinarima u Odesi nakon samita, Vučić je rekao da "štitimo interese međunarodnog javnog prava, a uvek rukovodeći se svojim interesima".

"Štiteći naše, uvek je to delimično i ruske koliko i ukrajinske interese", dodao je.

Srbija se oslanja na Rusiju u borbi protiv nezavisnosti Kosova čiju državnost ne priznaje. Kosovo nisu priznale ni Rusija ni Ukrajina.

Srbija od početka ruske invazije podržava suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine, ali istrajava u odluci da se ne pridružuje sankcijama Rusiji.

Srpski zvaničnici to objašnjavaju tradicionalnim odnosima sa Rusijom, podrškom oko Kosova i zavisnošću od ruskog gasa.

Neven Anđelić u Vučićevoj poseti Ukrajini vidi još jedan dokaz nastavka njegovih pokušaja da u" vanjskoj politici Srbije vodi neku titoističku liniju nesvrstanosti, odnosno više svrstanosti".

"Generalno, Vučićeva politika je kombinacija putinizma i titoizma. Pokušaj da se u ovom preslagivanju svijeta bude na svim mogućim stranama, na dvije ili čak tri stolice. Pitanje jesu li Kina i Rusija dvosjed ili dva jednosjeda", kaže on.

Pri tome napominje da je ekonomska zavisnost od Zapada prevashodna, kao i da je Vučića potrebna podrška Zapada u trenutku kada se suočava sa studentskim protestima.

Srbiju potresaju masovni protesti studenata i građana koji insistiraju na odgovornosti za stradanje 16 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu i zahtevaju vanredne izbore.

Govoreći o odlasku predsednika Srbije u Ukrajinu, šef diplomatije Marko Đurić rekao je da se pokušavaju otvoriti "nova vrata" za Srbiju u Evropi.

"Da osiguramo priliv novih investicija, da osiguramo da interes Srbije bude bolje saslušan i uvažen", rekao je Đurić 12. juna za TV Prva.

Anđelić ocenjuje da se čini da je Zapad u "trenutnom preslagivanju u nekom stanju da je potpuno nesvrstavanje sa Rusijom i Kinom dovoljan znak da bi se, ako već ne podržao, barem tolerisao određeni režim."

"A to je Vučićev režim u Srbiji", smatra on.

Dan nakon Odese čestitka PutinuDan nakon što je posetio Odesu, Vučić je ruskom predsedniku Vladimiru Putinu čestitao Dan Rusije koji se od 1992. godine slavi u čast proglašenja državnog suvereniteta.

"Uveren sam da će naši prijateljski odnosi, kao i sveobuhvata saradnja, nastaviti da se uspešno razvijaju u obostranom interesu i na zajedničku korist", napisao je Vučić u pismu objavljenom na društvenoj mreži Telegram.

Srpski zvaničnici su među retkima u Evropi koji su nastavili da posećuju Moskvu.

Nedugo pre posete Odesi, u Moskvi je boravio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić kada je 9. maja bio na Paradi pobede povodom 80. godišnjice pobede nad fašizmom.

Tada se sreo sa Putinom.

Paradu su osudile zapadne države, nazivajući je "Putinovom propagandom" kojom pokušava da opravda agresiju na Ukrajinu.

Posle te posete, Spoljna služba bezbednosti Ruske Federacije je 28. maja optužila Srbiju da, "uprkos zvanično deklarisanoj neutralnosti", nastavlja da isporučuje municiju Ukrajini i da time "puca Rusiji u leđa".

Reakcija iz Moskve došla je nakon što su godinama unazad pojedini mediji pisali o tome da srpsko oružje i municija preko trećih zemalja završavaju u rukama ukrajinskih vojnika.

Zvanični Beograd je više puta demantovao da Srbija direktno izvozi oružje Ukrajini ili Rusiji, kao i da ne može da utiče na to da li će srpsko oružje iz trećih zemalja završiti na ukrajinskom frontu.

Nakon saopštenja ruske službe, Vučić je rekao da će se stopirati ugovori o prodaji oružja i municije kod kojih postoji sumnja o zloupotrebi i slanju na ukrajinsko ratište.

Saradnja na tekstu: Iva Martinović