Ne planiram ništa da potpišem, izjavio Vučić pred susret sa Kurtijem u Ohridu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je uoči susreta sa premijerom Kosova Aljbinom (Albin) Kurtijem u Ohridu da "ne planira ništa da potpiše".

Vučić je u obraćanju javnosti 16. marta rekao da Beograd "još nije dobio nacrt onoga što želi Evropska unija" u pregovorima o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova.

"Mi smo dostavili svoj predlog, Albanci svoj. Ništa još nismo dobili iz Brisela i taj papir i dalje ne postoji", rekao je Vučić koji se prethodnih dana u Beogradu sastao sa specijalnim izaslanicima Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država.

Vučić je naveo da susret sa premijerom Kosova 18. marta u Ohridu neće biti "nikakav sudbinski ili sudbonosni dan" i da će pokušati da uradi "ono što je za Srbiju najbolje".

"A to je da radimo na normalizaciji odnosa sa Kosovom, da gradimo najbolje odnose sa Evropskom unijom i da čvrsto držimo naše crvene linije, od toga ne odustajem", rekao je Vučić.

Vučić je ranije više puta rekao da su crvene linije za Beograd bilo kakva vrsta formalnog ili neformalnog priznanja Kosova, kao i članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama.

'Ne smemo da kažemo da nećemo da uradimo ništa'

Vučić je rekao da će se u vezi odnosa Beograda i Prištine "dogoditi proces koji nije jednokratan".

"To će biti proces u kojem će i nama i Albancima staviti do znanja da je sve što predlažu u implementacionom sporazumu deo pregovaračkog okvira na putu ka EU i ne smemo da kažemo da nećemo ništa da uradimo zato što bi to bilo katastrofalno za nas", rekao je Vučić.

Dodao je da je za Srbiju ostanak na evropskom putu od značajnog nacionalnog interesa.

"Prethodnih dana smo razgovarali šta je neophodno da bi se stiglo do normalizacije, što za mene nije eufemizam za priznanje Kosova, ni de fakto, ni de jure", rekao je Vučić.

"Normalizacija je da imamo bolje odnose sa Albancima nego danas, da rešimo bezbroj problema i da pokušamo da živimo ukoliko je moguće zajedno, a ukoliko ne – jedni pored drugih".

'Zajednica u skladu sa već potpisanim dokumentima'

Vučić je ponovio da Srbija neće odustati od zahteva za formiranjem Zajednice opština sa srpskom većinom.

"Ako Albanci prihvate da formiraju Zajednicu, biće stvari koje za nas nisu lake i nijednu neću da krijem pred ljudima. Ali će rezultat za našu zemlju biti dobar, a to je ono što je najvažnije", dodao je on.

Rekao je da će Beograd insistirati da Zajednica bude formirana "u skladu sa već potpisanim dokumentima".

Vučić je naveo da bi Zajednica povezala 97 odsto sredina sa većinski srpskim stanovištvom, a da bi pojedine opštine bile "isturene enklave".

U Zajednicu bi, kako je naveo, bile "uvezane" opštine od Sirinićke Župe do Gračanice i sve četiri opštine na severu Kosova i imale bi organe u vidu predsednika, skupštine, saveta.

Govoreći o protestu protiv evropskog plana za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova najavile parlamentarne stranke desnice, Vučić je rekao da te partije sve to rade kako bi "ubedile narod da je Vučić potpisao nešto što nije".

"Svi se nadaju da ću nešto da potpišem da bi mogli da traže moju glavu na tacni, a ne zato što bi bili nezadovoljni ili nesrećni što bi taj plan bio prihvaćen", rekao je Vučić.

Predsednik Srbije sastaće se u subotu, 18. marta, u Ohridu sa premijerom Kosova Aljbinom (Albin) Kurtijem.

Očekuje se da se dve strane usaglase o aneksu predloga Evropske unije za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije, koji se odnosi na implementaciju dogovora.

Domaćin susreta biće visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku Žozep Borelj (Josep Borrell) koji je 16. marta izjavio da će moguća saglasnost lidera Srbije i Kosova za plan o implementaciji biti "važna ne samo za dve zemlje već i ceo region".

"Ako se to dogodi (dogovor strana), onda će Zapadni Balkan obeležiti veliki korak napred na putu ka Evropskoj uniji", izjavio je Borrell.

Uoči sastanka u Ohridu, Beograd i Prištinu posetili su izaslanici Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država Miroslav Lajčak i Gabrijel Eskobar (Gabriel Escobar).

Lajčak je 14. marta objavio da je nakon susreta spreman da finalizira pripreme pred sastanak u Ohridu.

Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio je 16. marta da očekuje da sporazum o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova bude postignut ove godine.

Na konferenciji u Ambasadi SAD u Beogradu, Eskobar je rekao da francusko-nemački predlog sporazuma predstavlja pre svega dogovor o normalizaciji, a ne o priznanju nezavisnosti Kosova.

"Američka pozicija je da je Kosovo nezavisna država sa teritorijalnim integritetom i suverenitetom. Mi takođe verujemo da bi region imao koristi od međusobnog priznanja, ali ovde se ne radi o tome", rekao je Eskobar.

Eskobar je dodao i da Sjedinjene Države očekuju "priznanje" da Zajednica opština sa srpskom većinom predstavlja "značaj deo odnosa između Srbije i Kosova".

Za Srbiju je formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom preduslov za normalizaciju odnosa, dok je za Kosovo prioritet implementacija plana EU.

Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je 14. marta da je optimista oko sastanka u Ohridu, ali i istakao da ne zavisi sve od njega.

Kurti je rekao da razume stav Srbije oko formiranja Zajednice, ali da sada treba razgovarati o implementaciji evropskog predloga.

"Razumem da Srbija mnogo forsira pitanje Zajednice opština sa srpskom većinom. (Pitanje Zajednice se) nalazi u članu deset, jednom od 33 sporazuma", rekao je Kurti.

Član deset u evropskom predlogu predviđa da dve strane moraju da realizuju sve do sada postignute sporazume u okviru dijaloga.

Kurti je 1. marta izjavio da se razmatra 15 modela, koje je Brisel ponudio za formiranje Zajednice, ali nije otkrivao detalje o kakvim modelima je reč.

Priština je do sada odbijala formiranje Zajednice jer se kosi sa Ustavom Kosova.

Susret u Ohridu je nastavak sastanka koji su Kurti i Vučić imali 27. februara u Briselu gde su se složili oko teksta načelnog predloga Evropske unije.

Dokument od 11 članova - koji je EU objavila 27. februara - ne spominje posebno uzajamno priznanje, za koje je Vlada Kosova rekla da bi trebalo biti u središtu konačnog sporazuma o normalizaciji odnosa.

U njemu se međusobno priznanje ne pominje eksplicitno ali se u članu dva navodi da strane moraju poštovati nezavisnost, autonomiju i teritorijalni integritet, pravo na samoopredeljenje, zaštitu ljudskih prava i nediskriminaciju.

Predviđen je poseban aranžman za srpsku zajednicu na Kosovu, garancije za Srpsku pravoslavnu crkvu, te priznavanje državih simbola, carinskih pečata, registarskih tablica, diploma.