NGO u Srbiji traže moratorijum ili produženje javne rasprave o Nacrtu zakona o policiji

Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlja 23 – Pravosuđe i osnovna prava i 24 – Pravda, sloboda, bezbednost, uputile su danas zahtev nadležnom ministarstvu da produži javnu raspravu o Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima i učestvuje u dijalogu o Nacrtu na zajedničkoj sednici sa Nacionalnim konventom.


Nacrt novog zakona o unutrašnjim poslovima daje policiji u Srbiji šira ovlašćenja, među kojima je i korišćenje sistema video-nadzora za automatsko prepoznavanje lica. Ovo omogućavaju sigurnosne kamere kineske kompanije Huavej (Huawei), koje je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije kupilo još 2019. godine i koje su već instalirane na ulicama Beograda.


„Nacrt pomenutog zakona bez najave objavljen na sajtu MUP-a krajem avgusta, i da je javna rasprava trajala svega 20 dana što je zakonom minimalno predviđen period. Nacrt sadrži brojne odredbe koje će, ukoliko ostanu nepromenjene, ugroziti zagarantovana prava građana i njihovu bezbednost“, navodi se u saopštenju nevladine organizacije Nacionalni konvent o Evropskoj uniji.




Ova krovna organizacija nevladinih organizacija u Srbiji koje se bave evropskim integracijama, navodi da je potrebno produžiti javnu raspravu.


„Budući da nacrt predmetnog zakona uređuje oblast koja je od suštinske važnosti za vladavinu prava i preduslov za brojne druge reforme planirane u Poglavlju 24, u okviru Nacionalnog konventa mora se povesti razgovor o Nacrtu zakona i tome kakva je policija potrebna Srbiji. Radne grupe Nacionalnog konventa smatraju da Nacrt u trenutnoj verziji nije po meri naših građana,“ zaključuje se u saopštenju.


SHARE fondacija traži moratorijum na upotrebu masovnog biometrijskog nadzora

Nevladina organizacija SHARE fondacija, saopštila je 21. septembra, da je zatražila od nadležnih da proglase moratorijum na upotrebu ovakvih tehnologija i sistema na teritoriji Srbije.


„Ukoliko usvoji odredbe o masovnom biometrijskom nadzoru, Srbija će postati prva zemlja u Evropi koja sprovodi stalni, neselektivni nadzor građana u javnom prostoru“, saopštili su iz SHARE fondacije.




Kako se navodi u saoštenju, tehnologije koje bi se na taj način stavile na raspolaganje policiji, izuzetno su intruzivne po privatnost, sa potencijalno drastičnim posledicama po prava i slobode ljudi i nesagledivim uticajem na demokratsko društvo.


„Zbog toga su Ujedinjene nacije i Evropska unija već zauzele stav protiv primene masovnog biometrijskog nadzora u radu policije i drugih bezbednosnih službi država.“, dodaje se u saopštenju SHARE fondacije.




Reagovala je i evropska mreža EDRI, čiji je član SHARE fondacija, a koja okuplja 45 organizacija i brojne eksperte za digitalna prava.


U zvaničnom pismu upućenom Vladi Srbije i ministarstvima unutrašnjih poslova i pravde, navodi se da su odredbe kojima je predviđeno uspostavljanje sistema za masovno prikupljanje, obradu i automatsku analizu biometrijskih i drugih osetljivih podataka o ličnosti, nespojive sa garancijama iz Evropske konvencije o ljudskim pravima, koju je Srbija ratifikovala 2004. godine.