IOM: Neophodna alternativa pritvaranju migranata na balkanskoj ruti
Šefica Međunarodne organizacije za migracije (IOM), misije u Bosni i Hercegovini, Laura Lungaroti izjavila je u sredu, 15. septembra, u Beogradu da je potrebno da Vlade država Zapadnog Balkana pronađu alternative pritvorima za izbeglice i migrante.
Lungaroti je na konferenciji za medije na temu "Pritvaranje migranata na zapadnobalkanskoj ruti i alternative pritvaranju u zemljama Zapadnog Balkana" izjavila da nije primećen veći dolazak izbeglica iz Avganistana, ali da se vlade u regionu pripremaju za moguću krizu.
Međunarodna organizacija za migracije će, kako je istakla, nastaviti da bude posvećena podršci svim državama-članicama, pre svega na Zapadnom Balkanu.
"Migracije se neće zaustaviti, može se menjati intenzitet, može biti uspona i padova u vidu brojeva, ali ovo je fenomen koji se neće zaustaviti i vlade moraju da integrišu upravljanje njima u svoje politike", navela je Lungaroti.
Specijalni predstavnik Saveta Evrope za migracije i izbeglice, ambasador Drahoslav Štepanek, izjavio je da je stav te organizacije da pritvaranje migranata i izbeglica treba da bude poslednja opcija i da pre toga treba da bude primenjeno što više alternativa.
U Evropi, istakao je, postoji strah da bi se mogao desiti novi priliv migranata kao 2015. godine, ali je naveo da smatra da su sada svi bolje pripremljeni. "Nadam se da ćemo upravljati situacijom na način da bude održiva, ali i u skladu sa ljudskim pravima", rekao je on.
Gordan Paunović iz nevladine organizacije Info Park iz Beograda, koja pruža pomoć izbeglicama i migrantima još od velike izbegličke krize 2015. godine, rekao je u avgustu za Radio Slobodna Evropa (RSE) da nije realno očekivati da će se ponoviti razmere izbegličkog talasa iz 2015. godine, kada je dnevno u zemlju ulazilo između 3.000 i 10.000 ljudi.
Međutim, dodao je i da je za očekivati da događaji u Avganistanu imaju posledice na migrantski tok u Srbiji.
Otkako su 15. avgusta talibani preuzeli vlast nad Kabulom, desetine hiljada ljudi pokušavaju da pređu granice sa okolnim zemljama, u potrazi za sigurnošću.
Prema podacima UNHCR-a, susedne zemlje Pakistan i Iran imale su najveći broj avganistanskih izbeglica i azilanata prošle godine.
Blizu 1,5 miliona je pobeglo u Pakistan prošle godine, a Iran je primio 780.000.
Komesar za ekonomiju Evropske unije Paolo Đentiloni (Gentiloni) u intervjuu italijanskom dnevniku il Messaggero poručio je polovinom avgusta da Evropa mora da uspostavi humanitarne koridore kako bi prihvatila izbeglice iz Avganistana, ali i izbegla nekontrolisanu migraciju.