Sve veći pritisak za formiranje Zajednice srpskih opština na Kosovu

Od kako je krajem marta izabran za premijera Kosova, Aljbin (Albin) Kurti poručuje kako će resetovati dijalog sa Srbijom, te da će uraditi reviziju do sada postignutih sporazuma.


Međutim, ambasador Sjedinjenih Američkih Država (SAD) na Kosovu Filip Kosnet (Philip Kosnett) napominje da “istorija nije započela danom kada je formirana vlada Aljbina Kurtija” i jasno poručuje da “Kosovo ima obavezu da formira Zajednicu opština sa srpskom većinom“.


“Verujemo da zemlje imaju obavezu da poštuju ranije preuzete sporazume i obaveze”, rekao je Kosnet 16. juna za lokalne medije na severu Kosova.


Kurtijev odgovor Kosnetu

Na tu izjavu Kurti je 17. juna ponovio svoj stav da Kosovo ne može da formira jednoetničko udruženje jer to nije u skladu sa Ustavom Kosova.


Rekao je i da zahtevi za jednoetničko udruživanje, poput Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO), ne dolaze od običnih ljudi, već od političara i severnih suseda.


“Ne mislim da je u pravnom i ustavnom poretku Kosova moguće udruženje na etničkoj osnovi. Može postojati udruženje opština na razvojnoj osnovi, može biti na geografskoj osnovi, poput planinskog udruženja ’Rugova’. Udruženje na etničkoj osnovi ne može proći ni u smislu duha, ni slova Ustava Kosova. I praktično tako nešto je rečeno presudom Ustavnog suda", rekao je Kurti za Kosovapress. 




ZSO od dogovora do danas

Kosovo i Srbija su u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa 2013. godine postigli Sporazum o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom, a konkretni detalji su usaglašeni principima 2015. godine.


Međutim, Ustavni sud Kosova je decembra 2015. utvrdio da principi o Zajednici nisu u potpunosti usaglašeni sa Ustavom Kosova, ali, kako su dodali, to bi se moglo uskladiti zakonskim aktom Vlade Kosova i statutom Zajednice. 


Na osnovu odluke Ustavnog suda, sporno je to što se Zajednica ne zasniva na multietničnosti, već okuplja opštine u kojoj je većinska jedna etnička zajednica.




Šta zabrinjava bivšu šeficu pregovaračkog tima Kosova?

Edita Tahiri, bivša šefica kosovskog tima za dijalog sa Srbijom, ocenjuje da se premijer Kosova Aljbin Kurti “ne usuđuje” da primeni Sporazum o Zajednici zbog svojih glasača.


„Kurti i Samoopredeljenje su bili protiv Zajednice. Kurti se mora politički suprotstaviti Zajednici jer je na osnovu nje prikupljao glasove", kaže Tahiri za Radio Slobodna Evropa (RSE).


Aljbin Kurti je lider Pokreta Samoopredeljenje koje se, kao tada opoziciona partija, oštro protivilo Sporazumu o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom.


Za Editu Tahiri je zabrinjavajuće i to što se u Briselu ponovo pokreće pitanje o formiranju Zajednice jer, navodi ona, Sporazum predviđa da statut za Zajednicu treba izraditi na Kosovu.


„Kosovo ima međunarodnu obavezu da sprovode (Sporazum) Zajednicu na osnovu Briselskog sporazuma i što je važno, Zajednica nema izvršna ovlašćenja i moraju se uzeti u obzir preporuke Ustavnog suda. Dakle, ova dva dokumenta, Sporazum i odluka Ustavnog suda, su osnova za izradu statuta Zajednice“, navodi Tahiri.


Kakav je stav Beograda?

Delegacija Srbije, na čelu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, pokušava da ponovo pokrene pitanje Zajednice opština za srpskom većinom u Briselu, zbog čega je dijalog o normalizaciji odnosa između Prištine i Beograda zastao prošle godine.


Nakon što su razgovori ponovo obnovljeni 15. juna, Vučić je novinarima rekao kako delegacija Kosova ne želi “uopšte da razgovara o Zajednici srpskih opština”.


"Oni (delegacija Kosova) su došli da se dogovore ni o čemu, apsolutno ni o čemu", rekao je Vučić novinarima posle sastanka sa Kurtijem u Briselu, što je bio i prvi susret kosovskog premijera i predsednika Srbije.


Dogovoreno da se dijalog nastavi krajem jula.




ZSO kao međunarodna obaveza

Emir (Abrashi) Abraši iz organizacije Demokratija Plus (D +) za RSE ocenjuje da je ambasador SAD Filip Kosnet samo podsetio Kosovo na ranije prihvaćene obaveze o primeni Sporazuma o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom.


„Mislim da je dobro da se ispoštuje Sporazum o Zajednici, sve dok se poštuje i tačka iz revidiranog Sporazumu iz 2015. godine, u kome se predviđa da svaki Sporazum prođe kroz Ustavni sud”, kaže Abraši i podvlači da je taj Sporazum međunarodna obaveza Kosova.


Proces dijaloga između Kosova i Srbije započeo je 2011. godine na tehničkom nivou da bi 2012. započeli i razgovori na političkom nivou o normalizaciji odnosa dve zemlje.


U proteklih deset godina, Kosovo i Srbija su postigli oko 30 sporazuma od kojih mnogi nisu realizovani na terenu.


Evropska unija, kao posrednik u procesu, u nekoliko navrata je ponovila da se postignuti sporazumi moraju poštovati.


***Priredila Sandra Cvetković