Odbrana u Hagu traži oslobađanje Stanišića i Simatovića
Stanišićev advokat Vejn Džordaš (Wayne Jordash) tvrdio je u završnim rečima na ponovljenom suđenju da nema dokaza da je njegov klijent komandovao formacijama poput Crvenih beretki, Škorpiona i Srpske dobrovoljačke garde Željka Ražnatovića Arkana.
"Stanišić nikada nije dao nijedno naređenje Arkanu, nije čak nikada ni razgovarao sa njim", rekao je Džordaš i dodao da isto važi i za Crvene beretke i Škorpione.
Tužioci su sa druge strane naveli da su Crvene beretke - koje su se nazivale i Frenkijevcima, po saoptuženom Franku Simatoviću, Ražnatovićeva Srpska dobrovoljačka garda i Škorpioni bili specijalne jedinice Službe državne bezbednosti Srbije, preko čijih su zločina Stanišić i Simatović dali značajan i "smrtonosan" doprinos udruženom zločinačkom poduhvatu u Hrvatskoj i BiH.
Prema optužnici, cilj zločinačkog udruženja, koje je predvodio bivši predsednik Srbije Slobodan Milošević, bio je uspostavljanje srpske dominacije na delovima teritorije Hrvatske i BiH nasilnim i trajnim uklanjanjem nesrpskog stanovništva.
Branioci Stanišića i Simatovića su tvrdili da tužilaštvo nije uspelo da dokaže vezu njihovih klijenata sa ostalim članovima zločinačkog udruženja i zatražili oslobađajuću presudu.
Simatovićev advokat, Vladimir Petrović tvrdio je u završnoj reči da se Simatović nije sreo, ni razgovarao sa Miloševićem do proslave godišnjice Jedinice za specijalne operacije u Kuli, u maju 1997.
"Značaj Simatovića bio je minoran sa Miloševićevog stanovišta", rekao je Petrović i dodao da njegov klijent "nije odlučivao o formiranju, obuci i upotrebi jedinica".
Branilac: Stanišić vodio CIA do masovnih grobnica u BiH
Advokat Jovice Stanišića Vejn Džordaš tvrdio je da je njegov klijent 1991. godine stupio u kontakt sa američkom Centralnom obaveštajnom službom (CIA), a da 1993. je CIA-u "vodio do masovnih grobnica u Bosni" i bio njen "pouzdani sagovornik".
"Da je bio učesnik u zločinačkom udruženju, ne bi vodio CIA-u u Bosnu da nađe masovne grobnice", tvrdio je advokat.
U oktobru 2019, Stanišića je pred haškim sudom "tajnim agentom CIA" nazvao bivši britanski ambasador u Srbiji Ajvor (Ivor) Roberts, kao svedok odbrane.
Roberts je u sudnici rekao da je u svojoj knjizi o službovanju u Beogradu napisao da je Stanišić "tajni agent CIA". Za Stanišića je Roberts tada rekao i da je bio Miloševićev "zastrašujući šef tajne policije".
Stanišić (70) i Simatović (71) optuženi su za progon, ubistva, deportaciju i prisilno premeštanje Hrvata i Bošnjaka.
Ta krivična dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja.
Tužioci su u završnoj reči zatražili da sud Stanišića i Simatovića proglasi krivim i osudi na doživotni zatvor.
Optuženi Stanišić i Simatović nisu prisustvovali raspravi zato što su na privremenoj slobodi u Srbiji.
Ponovljeno suđenje Stanišiću i Simatoviću poslednji je proces pred sudom u Hagu u kojem se utvrđuje da li su zvaničnici Srbije bili odgovorni za ratne zločine u Hrvatskoj i BiH.
Pred Haškim tribunalom i njegovim naslednikom, sudskim Mehanizmom, do sada nijedan funkcioner Srbije nije proglašen krivim za ta zlodela.
Posle prvog suđenja, Haški tribunal je Stanišića i Simatovića, u maju 2013, oslobodio krivice.
Tužioci su uložili žalbu, a apelaciono veće Tribunala je u decembru 2015. poništilo prvostepenu presudu i naložilo novo sudjenje. Ponovljeni proces je počeo 13. juna 2017. godine.