Vučić: Srbiji nije potrebno međusobno priznanje sa Kosovom
Vučić je u govoru rekao da je Srbija nakon 78 dana bombardovanja izašla kao "propala i porušena zemlja", ali da više nije tako i da "ne radimo ništa više što bi bilo koga moglo da ugrozi".
"Hoćemo da ostanemo slobodni, da sami odlučujemo o svojoj sudbini i da nam niko više ne oduzme sve, a da nam ne da ništa. A 'ništa' je danas ideja nekih velikih, moćnih, ali i onih koji im služe – da nas Kosovo prizna, ne bismo li mi mogli da priznamo Kosovo. Nije nam potrebno to priznanje. Nećete od Srbije dobiti gaženje po našim žrtvama, istoriji i našoj prošlosti, ali i gaženje po našoj budućnosti", rekao je Vučić.
On je dodao da je potreban komprimis.
"Potrebno nam je ispunjavanje svih onih obaveza koje smo preuzeli i mi i Priština, a samo ih mi ispunili", rekao je Vučić.
On je kazao da je rukovodstvo tadašnje Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) 1999. godine ostavljeno "gotovo bez izbora".
"Izbor je bio jeziv: ili gubitak teritorije i ljudi sa jedne strane, ili potpuni nestanak srpske države, morala, časti, srpskog duha, imena i prezimena. Nismo mogli da ne izgubimo", rekao je Vučić.
Prema njegovim rečima, Srbija se pogledala i priznala "svaki gubitak, svaki poraz i svaki zločin koji je neko u naše ime počinio".
Srbija je, kaže Vučić, danas "okrenula leđa ratu i porazu i krenula da radi".
"Ta Srbija danas, kada je u svetu mnogo više bombi nego vakcina, u region šalje ne bombe nego vakcine. Danas je spremna i da ih proizvodi, i za nekoliko meseci to ćemo da učinimo, ali ne samo za sebe, već za ceo Balkan", rekao je Vučić.
Most: Da li se Vučić zahvaljujući vakcini promovisao kao regionalni lider?
U Srbiji je 24. marta nizom manifestacija obeležena 22. godišnjica početka vazdušnih napada NATO snaga na teritoriju tadašnje Savezne Republike Jugoslavije (SRJ).
Akcija NATO snaga počela je nakon neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu, vođenih u Rambujeu i Parizu februara i marta 1999. godine.
Preduzeta je sa ciljem sprečavanja egzodusa albanskog stanovništva na Kosovu izloženog teroru srpskih vojnih i policijskih snaga, za šta je kasnije pred sudom u Hagu suđeno većini pripadnika tadašnjeg državnog vrha uključujući i Slobodanu Miloševiću kao predsedniku države.
U kampanji su učestvovale snage 19 zemalja zapada, a akcije iz vazduha, koje su trajale 78 dana, izvedene su bez odobrenja Saveta bezbednosti UN.
Vazdušni napadi okončani su potpisivanjem tzv. Kumanovskog sporazuma 9. juna 1999. posle koga je usledilo povlačenje snage vojske i policije sa Kosova, na čijoj teritoriji je uspostavljen civilna misija Ujedinjenih nacija (UNMIK).
Po podacima UNHCR-a, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo 230.000 Srba i Roma, a vratilo se 800.000 izbeglih Albanaca.