Šta nakon objavljivanja konačnih rezultata izbora na Kosovu?
Nakon objavljivanja konačnih rezultata, politički subjekti ili kandidati imaju pravo da u roku od 24 sata podnesu žalbu Izbornom panelu za žalbe i predstavke, a ukoliko strane budu nezadovoljne odlukom Panela, mogu se obratiti i Vrhovnom sudu.
Eventualne žalbe nadležnim institucijama mogu dodatno da odlože potvrđivanje konačnih izbornih rezultata a samim tim se odlaže i konstituisanje novog saziva Skupštine Kosova, odnosno zakonski rok za formiranje novih institucija počinje da teče tek kada se potvrde konačni rezultati izbora, koji su održani 14.februara.
Kada se očekuje konstituisanje Skupštine?
Nakon što Centralna izborna komisija potvrdi konačne rezultate izbora, novi saziv Skupštine mora biti konstituisan u roku od 30 dana. To je formalni proces i ne bi trebalo da dođe do odlaganja, odnosno Kosovo bi novi parlamentarni sastav mogao da dobije tokom marta.
To će biti osmi saziv Skupštine Kosova a prema procenama, na osnovu preliminarnih rezultata, Pokret Samoopredeljenje će dobiti više od 57 poslanika, što je rekordan broj osvojenih poslaničkih mandata u parlamentarnoj istoriji Kosova.
Šta sad?
Ovog puta, konstituisanje Skupštine Kosova je bez presedana kada je u pitanju ustavna istorija Kosova. Novi predsednik Skupštine automatski preuzima ulogu vršioca dužnosti predsednika zemlje, jer je ta pozicija ostala upražnjena nakon ostavke bivšeg predsednika Hašima Tačija (Hashim Thachi) u novembru 2020. godine, nakon što su Specijalizovana veća u Hagu protiv njega potvrdila optužnicu za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
Do sada je ovu funkciju obavljala Vjosa Osmani, predsednica Skupštine, a bila je i kandidat za predsednicu ispred Pokreta Samoopredeljenje.
Nova vlada: Ko sa kim?
Nakon konstituisanja Skupštine, predsednik ima diskreciono pravo da odredi kandidata za premijera čija Vlada mora biti izglasana u roku od 15 dana od dana dobijanja mandata.
Na osnovu preliminarnih rezultata, Pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija je odneo pobedu na izborima ali neće moći sam da formira vladu jer je neophodna podrška 61-og od ukupno 120 poslanika u Skupštini Kosova. Međutim, nesrpske manjinske zajednice su izrazile spremnost na saradnju sa Samoopredeljenjem.
Kurti je 3. marta izjavio da će imati poršku više od 61-og poslanika za formiranje vlade.
"Sigurno ćemo imati podršku poslanika iz redova egipćanske zajednice Eljberta Krasnićija (Elbert Krasniqi), poslanice iz bošnjačke zajednice Emilije Redžepi i još nekih drugih. Treba nam 61, imaćemo više od 61 glasa. Neće nam trebati kompromisi sa starim režimom jer ljudi žele promene, ne nameravamo da kršimo njihovu volju", rekao je Kurti. Lider te partije Aljbin Kurti je kategoričan u svojoj nameri da u vladajuću koaliciju ne uključi ni jednu albansku politčku partiju.
Prema trenutnim podacima CIK-a, Samoopredeljenje je osvojilo 47,85 odsto glasova, Demokratska partija Kosova 17,41 odsto, Demokratski savez Kosova 13,08 odsto i Alijansa za budućnost Kosova 7,43 posto.
Međutim, ove brojke mogu da se promene nakon prebrojavanja uslovnih glasova i glasova iz dijaspore, gde su birači u velikoj meri naklonjeni Samoopredeljenju.
Prvi izazov Vlade
Samoopredeljenje možda neće imati problema da formira novu vladu, ali će se na samom početku suočiti sa izborom novog predsednika Kosova. Dužnost predsednika može da se vrši najviše šest meseci, što znači da novi predsednik mora biti izabran pre maja.
Međutim, za izbor novog predsednika je potreban kvorum od najmanje 80 poslanika u Skupštini Kosova. To znači da je za uspešan završetak ovog procesa neophodno prisustvo opozicionih poslanika ili dogovor sa bilo kim od njih.
Aljbin Kurti podvlači da je jedini kandidat za predsednika Vjosa Osmani.
Ukoliko se predsednik Kosova ne izabere ni posle trećeg kruga glasanja, raspušta se Skupština i ide se na vanredne izbore.
Priredila: Sandra Cvetković