Žalbe političkih partija ne odlažu izborni proces na Kosovu
Ukupno je podneto devet žalbi 23. januara, a IPŽP je u obavezi da ih u roku od 72 sata, od dana njihovog podnošenja, razmotri i donese odluku. Ta nezavisna institucija može i ranije da odluči o žalbama koje su podnete u zakonskom roku.
"Izborni panel za žalbe i predstavke radi u punom kapacitetu kako bi što je pre moguće doneo odluku, čak i pre isteka roka od 72 sata. Odluka može biti doneta istog dana (kada su žalbe podnete) ili bilo koji drugi dan u roku od od 72 sata", objasnio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) šef sekretarijata IPŽP-a Mulj (Mul) Desku.
Žalbe IPŽP-u su podnete nakon što Centralna izborna komisija Kosova 22. januara nije verifikovala kandidate za poslanike iz redova Samoopredeljenja Aljbina Kurtija, Alijanse za budućnost Kosova, Ramuša Haradinaja i Socijaldemokratske inicijative (NISMA) Fatmira Ljimaja, zbog toga što su pojedini kandidati imali problema sa zakonom.
Uoči verifikacije kandidata od CIK-a, Sudski savet Kosova je saopštio da kandidatura za 47 osoba nije u skladu sa Zakonom o opštim izborima jer su u poslednje tri godine osuđene pravosnažnom presudom za neko krivično delo. Zbog toga su neki politički subjekti izmenili svoje liste kandidata i one su potom verifikovane od CIK-a.
Sa druge strane, odluka CIK-a da ne potvrdi kandidate iz pojedinih partija je u suprotnosti sa preporukom Kancelarije za registraciju i verifikaciju političkih subjekata koja je predložila da se prihvate sve kandidature za poslanike.
Takva preporuka je, prema rečima direktora te Kancelarije Ila Bulješkaja (Yll Buleshkaj) rezultat nejasnoća u članu 29. Zakona o opštim izborima, kojim se zabranjuje kandidatura lica koja su u poslednje tri godine osuđivana.
Bulješkaj je naglasio da je Kancelarija za verifikaciju kandidata predložila da se svima potvrdi kandidatura a da se za kasnije ostavi prostor za žalbe.
Poslednja odluka Ustavnog suda Kosova, kojom je osporena Vlada Avdulaha Hotija jer je glas poslanika Etema Arifija proglašen nevažećim, imajući u vidu da je bio pravosnažno osuđen na godinu dana i tri meseca zatvora kada je glasao za izbor vlade, pokrenula je diskusiju u javnosti o učešću na izborima.
Naime, u obrazloženju odluke Ustavnog suda je precizirano da osoba koja je pravosnažno osuđena za krivično delo u poslednje tri godine ne može da se kandiduje za poslanika na izborima niti da ima važeći mandat u Skupštini Kosova.
Pokret Samoopredeljenje tvrdi da ta odluka ne može da utiče na njihovu listu kandidata, jer su pojedini njihovi članovi, uključujući i lidera Aljbina Kurtija, 2018. godine osuđeni na uslovnu kaznu zbog bacanja suzavca u Skupštini Kosova.
Tako je Kurti je 20. januara saopštio da će on biti "nosilac liste".
"Ja sam nosilac liste, poštujem i strogo se pridržavam Ustava i zakona koji štite prava svih nas i svakog od nas", rekao je tada Kurti, koji se nalazi na listi spornih kandidata za poslanike.
Osmani i Kurti na kosovske izbore izlaze zajedno
Kurti za RSE: Borićemo se unutar i van Skupštine Kosova
Kosovo u 'ključnoj' izbornoj godini
U međuvremenu, vršiteljka dužnosti predsednika Kosova Vjosa Osmani je 23. januara odluku Centralne izborne komisije da ne potvrdi liste kandidata za poslanike pojedinih političkih subjekata, ocenila neprihvatljivom, uz napomenu da je ona bez presedana.
Osmani, koja se inače nalazi na listi Samoopredeljenja za učešće na izborima 14. februara, je ocenila da će morati da reaguje u cilju zaštite CIK-a i izbornog procesa.
"Ako se ponovo suočimo sa situacijama poput jučerašnje, kada je CIK zloupotrebljen kao nezavisna institucija radi dnevnog reda stranke, biću prinuđena da preduzmem zaštitne mere u cilju očuvanja integriteta CIK-a i ovog izbornog procesa, kako je predviđeno zakonom o izborima i kako nalaže ustav zemlje", rekla je ona.
Kako se donose odluke u IPŽP-u?
Na osnovu zakona na snazi, Izborni panel za žalbe i predstavke se sastoji od deset članova, uključujući predsedavajućeg, koji je sudija Vrhovnog suda Kosova, dok su ostali članovi sudije iz Apelacionog suda i Osnovnih sudova Kosova.
IPŽP može da se sastaje na odvojenim sednicama sa najmanje tri člana, ali za pitanja od posebnog značaja predsedavajući IPŽP-a osniva panel koji se sastoji od devet članova te institucije. Odluka se donosi većinom glasova.
Zakon jasno precizira da su odluke Izbornog panela za žalbe i predstavke obavezujuće za Centralnu izbornu komisiju Kosova.
Predsedavajući IPŽP-a trenutno je Šukri Suljejmani (Shukri Sylejmani).
Kakve se odluke mogu očekivati?
Aljbert Krasnići (Albert Krasniqi) iz organizacije "Demokratija Plus" ocenjuje da se samo hipotetički može pričati o odluci IPŽP-a, koji je nezavisna institucija ali očekuje da će žalbe subjekata i kandidata biti delimično odobrene.
"IPŽP može da zatraži od CIK-a da potvrdi kandidaturu kandidata koji nemaju problema sa zakonom, odnosno kandidaturu onih koji u poslednje 3 godine nisu osuđivani, zbog drugih kandidata na listi", navodi Krasnići u izjavi za RSE.
Ukazuje i da politički subjekti nisu u zakonskom roku izmenili liste kandidata pa zbog toga očekuje da partije koje su podnele žalbu, na izbore izađu sa manje kandidata za poslanike, ukoliko IPŽP odluči o delimičnom odobrenju njihovih žalbi.
"Stranke su odbile pravo da izmene liste kandidata. Sada mogu da imaju manje od 110 kandidata. Međutim, to uopšte nije prepreka. Stranke ne moraju nužno da imaju maksimalni broj kandidata. Ali sada to zavisi od odluke IPŽP-a, jer stranke, realno, žele da vrate proces na početak", dodaje Krasnići.
Centralna izborna komisija 2019. godine nije overila kandidate Srpske liste za učešće na vanrednim izborima za gradonačelnike u četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova, ali je potom IPŽP odobrio žalbu Srpske liste pa je CIK morao da ih verifikuje.
Koje su druge instance za žalbu?
Najkasnije do 26. januara, politički subjekti će iz IPŽP-a dobiti pismene odluke o podnetim žalbama. Ukoliko opet budu nezadovoljni imaju pravo da se obrate i Vrhovnom sudu Kosova.
"Vrhovni sud mora da odgovori na žalbe političkih partija najkasnije do 30. januara. Tom odlukom Vrhovnog suda se otvara put za nastavak izbornog procesa, organizuje se izvlačenje žreba za rangiranje političkih subjekata na glasačkim listićima", objašnjava Krasnići.
U slučaju da su politički subjekti ili kandidati nezadovoljni i odlukom Vrhovnog suda, mogu da podnesu žalbu i Ustavnom sudu ali to ne neće uticati na odlaganje ili neodržavanje već zakazanih izbora.
Albert Krasnići iz "Demokratije Plus" podseća na slučaj sa poslednjih izbora na Kosovu.
"Imali smo žalbu Ustavnom sudu od Socijaldemokratske inicijative zbog neprihvatanja glasova putem pošte, koji su stigli nakon zakonskog roka, ali rezultat (izbora) je bio potvrđen i nije bilo prepreka", zaključio je Krasnići.
* Priredila: Sandra Cvetković