Poreklo imovine pod lupom u Srbiji od marta 2021. godine

Dok predstavnici vlasti ocenjuju da će nedavno usvojeni Zakon o utvrđivanju porekla imovine biti oštar mač u borbi protiv korupcije i da neće biti selektivnih meta, upućeni strahuju da motiv usvajanja tog propisa nije bio iskren i da će njegovi efekti biti minorni.

Ko ne bude mogao da dokaže da je na zakonit način stekao imovinu, ostaće bez tri četvrtine njene vrednosti, a ako sud utvrdi da je imovina stečena krivičnim delom, biće mu oduzet celokupan nezakonito pribavljen imetak.

Ovo predviđa Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, usvojen 29. februara. Stupio je na snagu 11. marta, a primena počinje godinu dana kanije.

Za unakrsnu proveru imovine zadužena je posebna jedinica u Poreskoj upravi, čiji rukovodilac će biti izabran devet meseci po stupanju Zakona na snagu.

Po Zakonu, "na udaru" će se naći oni za koje se posumnja ili utvrdi da, za najviše tri uzastopne kalendarske godine, imaju razliku iznad 150.000 evra između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda.

Teret dokazivanja uvećanja imovine je na Poreskoj upravi, dok je teret dokazivanja porekla imovine na obvezniku.

Poseban porez gotovo ravan konfiskaciji imovine

Zakon predviđa da se poreskom stopom od čak 75 odsto oporezuje nezakonito stečena imovina. Ona predstavlja razliku između prijavljenih prihoda i uvećane imovine čije poreklo lice ne može da dokaže.

Ako se u postupku provere imovine ukažu osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo, jedinica Poreske uprave o tome obaveštava policiju, Poresku policiju i javno tužilaštvo.

Smernice poreznika nisu javne Ko će biti proveravan biće utvrđeno godišnjim smernicama koje donosi direktor Poreske uprave, koje nisu javne, na osnovu analize rizika, ali postupak se može pokrenuti i po prijavi građana ili neke institucije.

Radio Slobodna Evropa je od više ministarstava i institucija tražila odgovore na pitanja zašto je pored već postojećeg pravnog i institucionalnog okvira bilo nužno donošenje ovog zakona, na koji način će su njegovom primenom poboljšati unakrsna kontrola imovine u odnosu na to kako je to do sada moglo biti činjeno.

Pitanja su se odnosila i na to da li će se sarađivati sa drugim državama u slučaju da neko ima imovinu u inostranstvu ili firme u off-shore zonama, kao i na to koje su kritične grupe građana čija imovina će se proveravati.

Od Ministarstva finansija do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovore.

U samom zakonu se ne pominju off-shore zone, kao ni potencijalna saradnja sa drugim državama.

Iz Ministarstva pravde u odgovoru na upite Radija Slobodna Evropa saopšteno je da je Zakon je po svojoj prirodi zakon iz oblasti prevencije korupcije.

Evropska komisija u izveštaju o napretku Srbije za 2019. godinu ukazala je da korupcija preovladava u mnogim oblastima i da ostaje pitanje koje izaziva zabrinutost. Komisija je navela i da je neophodna jaka politička volja da bi se efikasno rešilo pitanje korupcije, kao i da Srbija hitno treba da poboljša rezultate u otkrivanju i krivičnom gonjenju korupcije.

„Država je ovakvim zakonom dobila delotvoran mehanizam da za svakoga u svakom trenutku može da se utvrdi da li se obogatio nezakonito“, navode za RSE iz Ministarstva pravde.

 

Ministarstvo pravde: Zakon se odnosi jednako na sve građane

Ističu i da se Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu odnosi jednako na sve građane.

U pogledu poboljšanja kontrole u odnosu na dosadašnju praksu, kako su za RSE naveli iz ovog resora, „činjenica je da postojeći Zakon o poreskom postupku sadrži odredbe koje omogućavaju unakrsnu proveru imovine, ali koje nisu nikada zaživele u praksi.

Razlog tome je pre svega što te odredbe nisu bile dovoljno precizno definisane, zatim, nije postojala obaveza državnih organa, koji poseduju relevantne informacije za utvrđivanje porekla imovine da ih razmenjuju na efikasan način, i kao takve ostale su ’mrtvo slovo na papiru’, odnosno, neefektivne“.

Nova zakonska rešenja, navodi se dalje, „propisuju obaveznu koordinaciju i saradnju među različitim institucijama, koje mogu da imaju relevantne informacije za utvrđivanje stvarne imovine nekog lica“.

Agencija za borbu protiv korupcije u odgovoru na upit Radija Slobodna Evropa navela je da će eksperta za vezu i saradnju sa posebnim sektorom Poreske uprave imenovati do 15. septembra, što je i zakonom predviđen rok.

U posebnu jedinicu Poreske uprave, kako nalaže Zakon, svoje zaposlene treba da delegiraju i MUP, NBS, Uprava za sprečavanje pranja novca, Agencija za sprečavanje korupcije, Republički geodetski zavod, Agencija za privredne registre i Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti.

Oni za to imaju rok do polovine decembra, a početkom septembra trebalo bi da budu usvojeni i svi podzakonski akti koji će detaljnije regulisati primenu ovog zakona.

Kazne za nesaradnju sa Poreskom upravom

Pravna lica koja ne dostave tražene podatke posebnoj jedinici Poreske uprave, mogu biti sankcionisana novčanom kaznom od 100.000 (850 evra) do dva miliona dinara (170 000 evra).

Fizičkim licima, koja ne čuvaju kao profesionalnu tajnu podatke do kojih su došli u postupku utvrđivanja imovine i posebnog poreza, preti kazna od 50.000 (425 evra) do 150.000 (oko 1300 evra) dinara.

Prvostepene postupke vodiće Poreska uprava, a oporezovani će imati mogućnost žalbe Ministarstvu finansija, kao drugostepenom organu. Kao treći stepen planirana je žalba Upravnom sudu, koji će voditi spor pune jurisdikcije.

Sagovornici RSE nisu uvereni da će ovaj zakon u praksi doneti unapređenje u borbi protiv korupcije i da je motiv za donošenje ovog zakona politički.

 

Madžar: Ovakav zakon uvek donosi političke poene

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubomir Madžar za RSE kaže da su političari „svesni da donošenje ovog zakona uvek donosi političke poene u javnosti i da će biti legitimisani, iako pogrešno, kao oni koji se bore protiv korupcije.“

I ako ne bude dosledno primenjivan, ovaj zakon će im doneti korist, uveren je Madžar.

Ako žele da uvere javnost u iskrenost svojih namera, ističe on, ovaj zakon bi najpre morao da bude primenjen na nosioce javnih funkcija.

Madžar takođe upozorava da je ovakav zakon opasno oruđe u rukama političara jer im omogućava da se ustreme na one koji im ne odgovaraju.

Dodaje i da je važnije zakonodavstvom sprečiti akumuliranje nelegalnog sticanja imovine, jer kada se ona već stekne naknadne intervencije obično nisu uspešne, jer postoji mnoštvo opcija da se takva imovina skloni i učini nevidljivom.

Dojčinović: Neka krenu od Vulinovog stana

Stevan Dojčinović, glavni urednik KRIK-a, Mreže za istraživanje kriminala i korupcije, za RSE kaže da je ovaj zakon bio potpuno nepotreban jer je Srbija i do sada imala mehanizme i institucije za utvrđivanje porekla imovine.

„Novi zakon je politički trik da se Evropskoj uniji pokaže da se Srbija bori protiv korupcije“, ocenjuje Dojčinović i dodaje da se ni ovaj zakon, kao ni ostali, a imamo čitavu džunglu zakona, neće primenjivati“.

Ako žele da uvere građane u suprotno, ističe Dojčinović, ovaj zakon im pruža šansu da pokažu da će i političari biti u domašaju tog propisa, kaže Dojčinović i dodaje da sada, recimo, mogu da ispitaju poreklo novca ministra odbrane Aleksandra Vulina za kupovinu stana.

 

Agencija za borbu protiv korupcije je 2014. godine kontrolisala imovinu Aleksandra Vulina, koji je tada bio ministar za rad, i zatražila da objasni kako je finansirao kupovinu strana u vrednosti od 205 hiljada evra.

Nakon Vulinove tvrdnje da je novac pozajmio od suprugine tetke iz Kanade, ne ponudivši dokaze za to, Agencija ga je krajem 2015. prijavila Tužilaštvu za organizovani kriminal, da bi ta institucija dve godine kasnije okončala postupak saopštivši da nema dokaza da je Vulin počinio krivično delo iz njene nadležnosti.

Predmet je prebačen u Prvo osnovno tužilaštvo, koje je proveravalo samo da li je ministar prijavio stan i, pošto je utvrdilo da jeste, obustavilo je postupak.

Vučić: porodica i ja nismo uvećali imovinu ni za dinar

Predsednik države i Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vučić, uverava, međutim, da među političarima neće biti zaštićenih i poziva nadležne da bude ispitan među prvima:

„Molim komisiju koja se time bavi, želim da budem u prvih 10 ljudi kojima će se ispitati imovina, ali onda da se ispita i svima drugima. Moja imovina se nije uvećala od 2012. ni za dinar. Ni moja, ni moje porodice. A, voleo bih da vidite imovinu nekih pre ulaska u vlast 2003. i po izlasku iz vlasti 2013. Pa ćete da vidite da je uvećana za oko milijardu evra“, rekao je Vučić tokom obraćanja novinarima 11. avgusta, prilikom obilaska radova na Savskom trgu u Beogradu.

 

Stevan Dojčinović, čiji je portal KRIK pravio i imovinsku bazu političara, za RSE kaže da nije tačno da se imovina Vučića i njegove porodice nije povećala ni za dinar.

„Od 2012. godine, kada je došao na vlast, imovina mu se, bar prema onome što zvanično znamo, povećala za dva stana u prestižnom beogradskom naselju ’Belvil’, za garsonjeru i mnogo veći stan u istom naselju na ime supruge“, kaže Dojčinović, koji dodaje da ta činjenica ne znači da je imovina uvećana nezakonito.

Vučić je tim povodom novinarima KRIK-a rekao da on nikada nije imao novca i da su mu roditelji finansijski pomogli kada je kupovao garsonjeru u „Belvilu“, kao i kod otplate stana koji je od države otkupio devedesetih godina. Rekao je da on nema veze sa stanom svoje supruge, kao ni sa nekretninama roditelja i brata.

Vladajuća Srpska napredna stranka je 2012. godine, kada je došla na vlast, obećala nultu tačku tolerancije korupcije.

Lider SNS-a Aleksandar Vučić je početkom 2013. kao prvi potpredsednik vlade obećavao da će predlog zakona o poreklu imovine te godine ući u skupštinsku proceduru. Isto obećanje ponovio je i 2016, tada sa funkcije premijera.