Protesti u Libanu pred glasanje o poverenju novoj vladi
Sukobi demonstranata i libanskih snaga bezbednosti izbili su danas na nekoliko mesta u ulicama blizu zgrade parlamenta u centralnom delu Bejruta, gde će se glasati o poverenju novoj vladi nakon što predstavi svoju politiku, javlja AP.
Sastanak se održava usred parališuće ekonomske i finansijske krize, najgore u Libanu posle više decenija.
Bejrutska "sedmica gnjeva"
Uz jake mere bezbednosti specijalne snage i pripadnici jedinica za rasturanje nereda su brzo otvorili ulice koje su demonstranti zatvorili u pokušaju da spreče ministre i poslanike da stignu do parlamenta.
Demonstranti se protive da se vladi ukaže poverenje na sastanku koji počinje danas u podne, a trajaće do sutra.
Protesti protiv vlade u Libanu počeli su u oktobru prošle godine.
Demonstranti pozivaju na sveobuhvatne reforme i smenu političke klase koju smatraju korumpiranom i nesposobnom, kriveći je za finansijsku krizu koja se brzo pogoršava.
Protesti su primorali bivšeg premijera Saada Haririja da podnese ostavku.
Očekuje se da će novi premijer Hasan Diab saopštiti politiku nove vlade koja uključuje plan za spasavanje Libana od ekonomske i finansijske krize, najgore od kraja građanskog rata koji je trajao od 1975. do 1990. godine.
Libanski demonstranti postavili šatore na glavnim putevima
Grupa demonstranata je opkolila automobil jednog ministra, Demianosa Katara, dok je bio na putu do obližnjeg sedišta vlade.
Demonstranti su bacali jaja i udarali pesnicama vozilo dok ih vojska i policija nije odgurnula.
Pripadnici bezbednosnih snaga su suzavcem rasterivali demonstrante koji su u jednoj drugoj ulici uspeli da uklone deo ogromnog betonskog zida.
U drugim ulicama vojnici su oterali demonstrante kako bi omogućili da se odvija saobraćaj.
Sudeći po kopiji saopštenja o politici vlade koje su objavili lokalni mediji ona uključuje vanredan plan spasavanja i reforme u oblasti sudstva, finansija i administracije, kao i borbu protiv korupcije i sređivanje finansija zemlje.
Liban je jedan od najvećih dužnika u svetu i dug iznosi više od 150 procenata društvenog bruto proizvoda.
Situacija se pogoršava u poslednjim godinama jer nema ekonomskog rasta, a nezaposlenost je velika.