NVO Liberties: Vlade Bugarske, Hrvatske, Mađarske, Italije i Slovačke slabe vladavinu prava
Nevladina organizacija Unija za građanske slobode za Evropu (Liberties) opisala je vlade Bugarske, Hrvatske, Mađarske, Italije i Slovačke kao "razarače" koji aktivno slabe vladavinu prava.
Pozivajući se na dokaze više od 40 nevladinih organizacija u 22 zemlje, ova organizacija je u godišnjem izveštaju o vladavini prava ocenila da vlade ovih pet članica EU "dosledno i namerno" narušavaju vladavinu prava. Tih pet zemalja predstavljaju najozbiljniju zabrinutost, jer, kako se navodi u dokumentu, aktivno erodiraju institucije vladavine prava.
U dokumentu Liberties se upozorava da se demokratski standardi pogoršavaju u još šest drugih evropskih država, uključujući i one koje istorijski imaju jake demokratije. U ovoj kategoriji obuhvaćene su Belgija, Danska, Francuska, Nemačka i Švedska. U ovim državama se smatra da dolazi do opadanja vladavine prava u nekim oblastima.
U trećoj kategoriji, koja se u dokumentu naziva "stagnatori", gde nije bilo značajnijeg napretka u bilo kom smeru, navedene su Češka, Estonija, Grčka, Irska, Litvanija, Holandija, Poljska, Rumunija, Slovenija i Španija.
Letonija je jedina zemlja koja je okarakterisana kao "vredan radnik".
Unija za građanske slobode za Evropu je nevladina organizacija koja se bavi zaštitom građanskih sloboda, ljudskih prava i vladavine prava u Evropskoj uniji. Sa sedištem u Berlinu, ova NVO okuplja mrežu nacionalnih nevladinih organizacija i kroz istraživanja, kampanje i zagovaranje utiče na politiku i zakonodavstvo EU, posebno u oblastima slobode medija, digitalnih prava i nezavisnosti sudstva.
U izveštaju koji je ova organizacija objavila navodi se da je vladavina prava u državama EU nazadovala u svim oblastima, uključujući pravosuđe, borbu protiv korupcije, slobodu medija i kontrolu i ravnotežu civilnog društva.
U godišnjem izveštaju Liberties se ocenjuje da kontrole i ravnoteže igraju ključnu ulogu u vladavini prava jer služe kao sistem ranog upozorenja kada vlade prekorače svoja ovlašćenja.
"Međutim, ovo je bilo područje sa najvišim nivoom regresije, ali sa najmanjim brojem preporuka. Kada kršenja u ovom području ostanu nezapažena i nekontrolisana, to slabi sisteme osmišljene da obuzdaju prekoračenje vlasti i ugrožava moć i postepena ograničenja koja eskaliraju u sistemske probleme", navodi se u godišnjem izveštaju o vladavini prava.
Liberties je utvrdio da je broj zemalja koje doživljavaju regresiju porastao za gotovo 50 odsto (sa prethodnih devet na trinaest država članica), jer su zaštitne mere koje ograničavaju izvršnu vlast i podržavaju demokratsku odgovornost bile pod pritiskom.
Jedan od najraširenijih problema u evropskom bloku, kako stoji u ovom izveštaju, bio je korišćenje ubrzanih i netransparentnih zakonodavnih procesa, uključujući ozbiljne slučajeve namernog podrivanja procesa donošenja zakona, što je rezultiralo usvajanjem problematičnih zakona bez osporavanja.
"Kada institucije ne uspeju dosledno primenjivati i braniti temeljna prava, one potkopavaju kredibilitet EU i njenih izveštaja o vladavini prava", navodi se u godišnjem izveštaju.
Ocenjuje se da su mehanizmi EU za rešavanje erozije vladavine prava uglavnom neefikasni, pri čemu većina država članica nije uspela da pretvori smernice u opipljive akcije uprkos višegodišnjim preporukama Evropske komisije.