Brisel zabrinut zbog primene pravosudnih amandmana u Srbiji
Evropska komisija ocenila je kao "zabrinjavajuće" poslednje korake nadležnih vlasti u Srbiji, koji se odnose na ono što u Briselu nazivaju primenom pravosudnih amandmana.
Reč je o amandmanima na pravosudne zakone usvojene u januaru koje je Evropska komisija ocenila kao "ozbiljan korak unazad u procesu evropskih integracija" Srbije.
"Naš stav ostaje nepromenjen. Komisija očekuje da će implementacija ovih zakona biti odložena dok Venecijanska komisija ne izda svoje mišljenje. Nakon toga, očekujemo da zakoni budu u skladu s tim revidirani", izjavio je Guillaume Mercier, portparol Evropske komisije zadužen za pitanja proširenja.
Beogradske vlasti su Venecijanskoj komisiji uputile izmene zakona na razmatranje i Briselu obećale da ih neće primenjivati dok to telo ne iznese svoje mišljenje.
Međutim, Visoki savet tužilaštva doneo je odluku da četvoro tužilaca ne nastavi rad u Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK).
Reč je o tužiocima koji su, između ostalog, bili angažovani na ispitivanju moguće korupcije vlasti u slučaju pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je poginulo 16 ljudi, kao i na istrazi zaplene pet tona marihuane u selu kod Kruševca.
Tužilaštvo je poslednjih meseci na meti kritika državnih zvaničnika zbog više predmeta koje vodi protiv predstavnika vlasti, među kojima je i postupak protiv aktuelnog ministra kulture Nikole Selakovića zbog navodne zloupotrebe položaja.
Evropski fondovi pod znakom pitanjaSituacija u vezi sa pravosudnim zakonima dodatno dovodi u pitanje mogućnost da Srbija dobije sredstva koja su joj dodeljena iz evropskih fondova.
"Evropska komisija nastavlja da preispituje da li Srbija i dalje ispunjava uslove za isplate u okviru finansijskih instrumenata EU", potvrdio je portparol Mercier.
Vladavina prava jedan je od ključnih uslova za svaku zemlju koja želi da koristi finansijska sredstva Evropske unije.
Srbija je sredinom januara iz Plana rasta dobila samo polovinu predviđenih sredstava, jer nije ispunila sve reformske korake koji su bili predviđeni za tu tranšu.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos upozorila je u februaru da će Evropska komisija, u svetlu usvajanja pravosudnih zakona, preispitati da li Srbija i dalje ispunjava kriterijume za evropsku finansijsku pomoć, uključujući sredstva iz Plana rasta, kao i iz pretpristupne pomoći.
Srbija bi, inače, iz Plana rasta trebalo da dobije ukupno 1,6 milijardi evra u vidu grantova i kredita.
Međutim, sva finansijska sredstva uslovljena su napretkom u oblasti vladavine prava.
Novac je vezan za period od 2024. do 2027. godine. U slučaju da neka zemlja ne iskoristi celokupan iznos, sredstva se preraspodeljuju među ostalim korisnicima.