Predstavnici SAD i Irana u petak na nuklearnim pregovorima usred strahova od vojnog sukoba
Američki i iranski zvaničnici trebalo bi u petak da održe novu rundu nuklearnih pregovora u Ženevi u, kako se smatra, poslednjem pokušaju da se izbegne veliki vojni sukob.
Treća runda razgovora bi trebalo da se održi dok američki predsednik Donald Tramp (Trump) razmatra opcije za vojnu akciju SAD ako se ne postigne sporazum o ograničavanju iranskog nuklearnog programa, pri čemu su dva američka nosača aviona na lokacijama odakle mogu da izvedu napad na Islamsku Republiku.
Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči otišao je u četvrtak iz Teherana za Švajcarsku i očekuje se da će razgovarati s izaslanikom Bele kuće Stivom Vitkofom (Steve Witkoff) i Trampovim zetom Džaredom Kušnerom (Jared Kushner). Predstavnici Omana će biti posrednici, kao i u prethodnim rundama.
Dve strane su početkom meseca imale indirektne razgovore u Omanu, prve otkako su Izrael i SAD bombardovale ključna iranska nuklearna postrojenja tokom kratkog sukoba u junu. Druga runda pregovora održana je u Ženevi 17. februara.
Dve runde pregovora nisu donele proboj, a ključne tačke spora i dalje nisu rešene.
SAD su tokom pregovora zahtevale da Iran potpuno obustavi obogaćivanje uranijuma i odustane od svojih zaliha od oko 400 kilograma visoko obogaćenog uranijuma, što bi sprečilo Teheran da napravi nuklearno oružje.
Teheran insistira da je njegov nuklearni program namenjen mirnodopskim, civilnim svrhama, kao što je proizvodnja električne energije.
Iran je naznačio da je spreman da napravi ustupke u zamenu za ukidanje američkih sankcija i priznavanje njegovog prava na obogaćivanje uranijuma.
Kelsi Davenport (Kelsey), direktorka za politiku neširenja oružja u Udruženju za kontrolu naoružanja sa sedištem u SAD, rekla je da i dalje postoji šansa za diplomatiju uprkos tome što su "rizici od pogrešne procene i rizici povratka sukobu izuzetno visoki".
"Mislim da uprkos svim pretnjama, Tramp želi dogovor", rekla je Davenport za Radio Farda (Iranski servis RSE).
"On ne želi da uvuče SAD u još jedan sukob u regionu. I mislim da bi i Iran, kako bi ostvario ublažavanje sankcija i sprečio povratak sukobu, takođe video vrednost u sporazumu", dodala je ona.
Uoči pregovora u petak, Arakči je rekao da su strane blizu sporazuma koji bi izbegao vojnu konfrontaciju.
"Imamo istorijsku priliku da postignemo sporazum bez presedana koji se bavi obostranim brigama i koji postiže obostrane interese", naveo je Arakči na društvenim mrežama, dodajući da je sporazum "nadohvat ruke, ali samo ako se diplomatiji da prioritet".
Arakči se takođe zavetovao da Iran "ni pod kojim okolnostima nikada neće razviti nuklearno oružje", ali je insistirao na pravu zemlje da "iskoristi dividende mirnodopske nuklearne tehnologije".
Tramp je u utorak u obraćanju o stanju izgleda izneo svoje argumente za mogući napad na Iran, rekavši da neće dozvoliti "svetskom sponzoru terorizma broj jedan" da poseduje nuklearno oružje.
Predsednik SAD je rekao da Teheran želi da obnovi nuklearni program i da "u ovom trenutku ponovo teži svojim zloslutnim nuklearnim ambicijama".
Tramp je takođe tvrdio, bez predstavljanja dokaza, da je Teheran "već razvio rakete koje mogu da ugroze Evropu i naše baze u inostranstvu, i da rade na izgradnji raketa koje će uskoro stići do Sjedinjenih Američkih Država".
Posle Trampovog obraćanja, portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bakaei je objavio na društvenim mrežama da američka administracija širi "laži".
"Šta god da tvrde u vezi s iranskim nuklearnim programom, iranskim balističkim raketama i brojem žrtava tokom januarskih nemira, to je jednostavno ponavljanje 'velikih laži'", naveo je on.
Pregovori u Ženevi se održavaju posle ponovljenih Trampovih pretnji vojnom akcijom protiv Teherana, prvo zbog brutalnog suzbijanja masovnih protesta u Irana u januaru, a potom i zbog nuklearnog programa te zemlje.
Svetske sile su postigle značajan nuklearni sporazum s Teheranom 2015. godine kako bi sprečile da Iran dođe do atomske bombe.
Zapadne ekonomske sankcije su tada ublažene, ali je Iran počeo da krši obaveze pošto je Tramp, tokom svog prvog predsedničkog mandata, povukao SAD iz sporazuma 2018. i ponovo uveo sankcije.