Kako Rusija regrutuje žene iz Centralne Azije za rat u Ukrajini?

Dilbar je mesece provela u pritvoru u ruskom gradu Omsku, gde su je zatvorski čuvari, kako je rekla, tukli, mučili elektrošokerom i pretili.

Dok čeka suđenje po optužbama za šverc droge, osamnaestogodišnja migrantkinja iz Centralne Azije stavljena je pred težak izbor: da ide u zatvor do 15 godina ili da se uključi u ruske ratne napore u Ukrajini i stekne slobodu.

Slučaj Dilbar stavio je u fokus regrutovanje žena iz Centralne Azije da se bore na strani Rusije u četvorogodišnjem ratu u Ukrajini. U Rusiji se nalaze milioni migrantskih radnika iz bivših sovjetskih republika Centralne Azije.

Veruje se da su se hiljade muškaraca iz Centralne Azije pridružile ruskim snagama u Ukrajini. Neki su bili namamljeni ponudama za unosne poslove. Drugi, uglavnom osuđenici i pritvorenici, bili su primorani da se pridruže ruskoj vojsci. Mali broj žena iz Centralne Azije se takođe prijavio, iako njihov tačan broj nije poznat.

'Mama, oprosti mi'Dilbar, državljanka Kirgistana čije je ime promenjeno radi zaštite identiteta, uskoro bi mogla biti među njima.

"Mama, oprosti mi", napisala je Dilbar u nedavnom pismu majci. "Ako mi daju dužu kaznu, ići ću u rat. Tamo će mi platiti, a za godinu dana ću biti slobodna."

Dilbar je uhapšena u oktobru, godinu dana pošto se preselila u Rusiju iz kirgistanskog grada Oša. Šetala je s prijateljima u Omsku kada je uhapšena pod optužbom za drogu, što ona negira. Aktivisti za ljudska prava kažu da se migranti iz Centralne Azije, uključujući žene, često hapse pod lažnim optužbama za drogu.

Dilbar je rečeno da može služiti kao kuvarica u ruskoj vojsci u Ukrajini i da će dobiti dva miliona rubalja (oko 26.000 dolara) za godinu dana rada, što je značajna suma za mnoge u Rusiji, rekla je njena sestra koja je želela da ne bude imenovana iz bezbednosnih razloga.

Zatvorski službenici su obećali Dilibar da će biti puštena na slobodu nakon što istekne jednogodišnji ugovor, rekla je njena sestra.

Dilbarina sestra je doputovala iz Kirgistana u Omsk kako bi prisustvovala sudskim ročištima. Ona je rekla da je molila sestru da ne prihvati ponudu da se prijavi u rusku vojsku.

"Često čujemo da se ljudi koji odu u Ukrajinu ne vraćaju živi", rekla je sestra za Kirgistanski servis RSE.

Ona je rekla i da se njihov otac, takođe migrantski radnik u Rusiji, prijavio u rat koji je Moskva pokrenula 2023. godine, ali da je nestao.

Regrutovanje osuđenika i pritvorenikaRusija je regrutovala desetine hiljada zatvorenika da se bore u Ukrajini u zamenu za preinačavanje njihovih kazni. Cilj tog poteza je bio povećanje broja vojnika dok Rusija trpi velike žrtve, dok se istovremeno izbegavanje potrebe za novom mobilizacijom.

Rusko Ministarstvo odbrane i privatna plaćenička kompanija Vagner pretraživali su zatvore u potrazi za regrutima. Smatra se da su među regrutovanima stotine žena – kako iz Rusije tako i iz inostranstva.

Neke od osuđenica su regrutovane da učestvuju u borbama, dok druge rade kao kuvarice, čistačice, medicinske sestre i bolničarke.

Ruske vlasti su pokušale da regrutuju Gulbarčin, ženu iz Kirgistana koja služi 12-godišnju zatvorsku kaznu u gradu Vladimiru, izvan Moskve.

Gulbarčin, čije je ime promenjeno radi zaštite njenog identiteta, rekla je da su zatvorski službenici sastavili spisak potencijalnih regruta za rat, pokazuje pismo koje je napisala svojoj porodici krajem 2023.

"Svi sa dugim kaznama su uključeni", napisala je Gulbarčin u pismu, dodajući da je odbila da se prijavi.

Ezgulik, organizacija za ljudska prava sa sedištem u Uzbekistanu, saopštila je da je dobila pisma od rođaka desetina zatvorenih Uzbekistanki koje optužuju zatvorske vlasti da su pokušale da ih regrutuju za rat u Ukrajini.

Među njima je i Umida, žena čija je sestra zatvorena u Rusiji. Ona je rekla da je dobila pisma od sestre koja otkrivaju koliko daleko zatvorske vlasti idu da prisile žene da se prijave.

"Uskraćuju hranu 10 dana kako bi slomili volju zatvorenica i ubedili ih da idu u rat", rekla je za RSE Umida, koja je se predstavila samo imenom. "Neke devojke su pokušale samoubistvo kako bi izbegle da budu poslate u rat."

I na frontuRuske vlasti negiraju regrutovanje žena za borbene uloge, opisujući njihovu službu kao dobrovoljnu. Ruski zvaničnici su rekli da više od 37.500 žena služi u ruskim oružanim snagama i da oko 270.000 dodatnih žena radi na civilnim poslovima u vojsci.

Rusko Ministarstvo odbrane nije objavilo podatke o tome koliko je žena, posebno stranih državljanki, poslato na front.

Mirlan Toktobekov, kirgistanski advokat za imigraciju, rekao je za RSE da većina žena iz Centralne Azije koje je regrutovala Rusija radi na pozadinskim pozicijama, iako neke završe u borbama.

"Žene mogu biti angažovane kao kuvarice, bolničarke, medicinske sestre, lekarke ili na drugim pozicijama", rekao je on. "Neke žene koje rade u timovima koji popravljaju vojnu opremu. A ima i onih koje se bore na frontu. Njihovo učešće je mnogo manje u poređenju s muškarcima, ali ima i toga."

Istaknuta ruska aktivistkinja za prava zatvorenika Olga Romanova rekla je da su zatvorenice često žrtve prevara regrutera.

"U ženskim zatvorima nema interneta", rekla je Romanova za RSE. "One znaju samo za ono što se prikazuje na televiziji. Misle da će raditi kao medicinske sestre. Ne shvataju kuda zapravo idu."

Vlade Centralne Azije su više puta upozoravale svoje građane da ne učestvuju u vojnim sukobima u inostranstvu, što je krivično delo kažnjivo dugim zatvorskim kaznama. Ali dosad je samo nekoliko slučajeva stiglo do sudova.